Prošlo je pola godine od mog poslednjeg javljanja. U životu sportiste to je dovoljan period da se sazri na terenu, stekne dodatno iskustvo i samopouzdanje. Pripreme za ovu sezonu su bile jedne od mojih najtežih. Avgust je bio pun utakmica i turnira, a autobus nam je bio druga kuća. U posebnom sećanju će mi ostati turnir u Metkoviću, na kome smo osvojile treće mesto, igrajući protiv Zaječara sa 8 igračica. Bile smo desetkovane zbog bolesti većine devojaka, ali smo pokazale da imamo jaku psihu i borbenost do poslednje sekunde. Kao nagrada, usledilo je malo krstarenje Jadranom.
Kvalifikacije za Ligu šampiona nismo prosle najviše zbog pehova sa povredama, ali smo napravile korak više u odnosu na prošlu sezonu. Ako nastavimo tim tokom, sledeće godine ulazimo u grupnu fazu.
Ove sezone ne igramo domaće prvenstvo do aprila, što nam dosta otežava situaciju, jer nemamo potrebni fond utakmica. Zato smo do sada odigrali više prijateljskih od takmičrskih utakmica. Cilj nam je plasman u finale Regionalne lige, u kojoj trenutno vodimo na tabeli. Žao mi je što su zbog finansijske situacije odustale ekipe Hypa, Krima i Podravke jer mislim da bi ta liga bila jedna od najkvalitetnijih u Evropi.
U klub su letos stigle moje zemljakinje i dugogodišnje drugarice, Jelena Trifunovic, Katarina Krpež i Nataša Savko. Sada smo mali srpski kvartet. Brzo su se prilagodile životu u Skoplju. Malo sam im pomogla u tome, a malo više da se naviknu na makedonski mentalitet. Prošli put sam spomenula da Skoplje obiluje izletištima, dobrim restoranima i prvo sto sam novajlijama pokazala su upravo ta mesta. Vremena ni mesta za dosadu svakako nema. Makedonski sam dobro savladala, ali i dalje najviše volim maternji jezik, a počela sam devojke da učim i šatrovački:).
Poslednjih mesec dana smo se spremale za nove izazove u Evropi. U trećem kolu Kupa pobednika kupova igramo protiv Galatija iz Rumunije. Očekujemo da ćemo izboriti plasman u 16 najboljih ovog takmičenja. U klubu veruju u naš kvalitet, a uz dobru saradnju na terenu, pobeda će biti naša.
Pozitivan utisak koji i dalje nosim je ponovni poziv u reprezentaciju. Još jedna naučena sportska lekcija. Drago mi je što sam deo takvog kolektiva. Novi selektor, novi kapiten i devojke, su zajedno napravili fantastičnu atmosferu, koja je svakako temelj jedne buduće kvalitetne priče. To se i potvrdilo u prve dve utakmice protiv Grčke i Portugalije u kvalifikacijama za EP, koje smo očekivano dobile. Nisam ušla u prvih 16, ali se tome nadam u budućnosti. Moje vreme tek dolazi. Očekujem da nastavimo u ovakvom tempu i protiv Rumunije. Biće teško, ali ćemo sa svakim ponovnim okupljanjem podizati našu igru na viši nivo. „Čair“ me oduševio, šta drugo reći. Pune tribine, navijanje i probudjena nada da ćemo vratiti ženski rukomet na stare staze, daju mi samo motiv više da napredujem. Svi već znate da je Srbija organizator Svetskog prvenstva 2013. godine. Moja, i želja svih nas, biće naravno, medalja. Sportista sam i uvek razmišljam pozitivno. Ne volim da gubim. A igranje za reprezentaciju uz našu himnu, na našem terenu, i meni i saigračicama, stvara taj poseban motiv više. Sve to mi sve to daje za pravo, da razmišljam u tom pravcu.
Nadam se da vam se sledeći put ponovo javljam sa lepim vestima, vezanim i za moj klub i za reprezentaciju. Do tada vas sve puno pozdravljam i ljubim :)
