Nije lako biti mlad trener u Srbij, jer dok barem ne osedite ili ne oćelavite, teško dobijete šansu. Godine rada sa mlađim selekcijama Partizana, pre tri sezone su u stručni štab seniorskog pogona preporučile Aleksandra Brkovića (29), mladog stručnjaka, koji je pomagao Zoranu Iviću i Saši Boškoviću, a početkom ove godine, dobio "vruć krompir" da održi nivo igara ekipe, koja je "potonula" na svim frontovima. Sve je to usledilo, nakon što je bio asistent Seadu Hasanefendiću na EURO 2010 u Austriji.
Sezona u Super ligi se bliži kraju. Vodite borbu za treće mesto, ne bi li, praktično spasili sezonu, u koju ste ušli kao šampioni i osvajači Super Kupa.
– Prvi cilj je naravno, Evropa. Nije svejedno biti treći, četvrti i peti. Četvrti i peti idu u Čelendž Kup, dok će treći igrati u Kupu EHF, tao da je stvar prestiža i imidža Partizana, da se nađe u ozbiljnijem evropskom takmičenju. Sve nas to obavezuje da sezonu završimo sa dobrim rezultatom i dosegnemo ono što je najviše moguće – u ovom trenutku, treće mesto.
Imate nezgodan raspored do kraja. Idete slavljenicima, novom šampionu u Lazarevac, a onda na "Banjicu" dolazi direktan konkurent za treću poziciju, šabačka Metaloplastika.
– Teško je igrati sa Kolubarom i kod kuće, a ne kada ideš njima na noge. Niko ne može da kaže, idemo da pobedimo, ali to želimo. Čekamo Metaloplastiku u Beogradu u poslednjem kolu, i po svemu sudeći, ta pobeda će biti dovoljna da budemo ispred njih i osvojimo treće mesto.
Ekipu si preuzeo početkom drugog dela sezone nakon eliminacije iz Kupa Srbije od Jugovića? Vruć krompir za mladog trenera, pogotovo, ako se ima u vidu da su bitke na svim frontovima bile izgubljene. Krenuo si sa dva poraza, nije ti bilo lako, ali se situacija u međuvremenu popravila. Kako sada gledaš na svoj trenerski debi na klupi Partizana?
– Slažem se da je bio vruć krompir, ali u razgovoru sa kolegom Jordovićem, zaključio sam da ne biramo mi krompir, već on bira nas. Bilo je mnogo teško. Ne mogu da kažem da se nisam snašao, ali tako se izdešavalo. Poremećaj u ekipi, vezan za promenu trenera i sve što se izdešavalo, rezultirao je porazima u Smederevu i od Jugovića. Posle toga smo imali tri teška gostovanja u Novom Sadu, Nišu i Kuršumliji, gde smo mogli da ostanemo bez ijednog, a vratili se sa svih šest bodova. Zatim je došla utakmica sa Radničkim u Beogradu, odlučujuća, koju smo izgubili. Moglo je da bude bolje, ali kada pogledam kako je bilo, moglo je da bude i mnogo lošije. Nemam prava da se žalim. Trudimo se, radimo, borimo. Želim da sprovedem neke svoje zamisli u delo. Dobio sam poverenje na četiri godine, ali naravno, koliko će to da se održi, samo Bog zna. Postavljam temelje za rad na duže…
Partizan je prošle godine osvojio titulu u jednoj odličnoj seriji pobeda i izbacio neke mlade igrače u prvi plan. Međutim, nakon titule nije došla nadogradnja. Niste se plasirali u Ligu šampiona, u šampionatu vam prvo mesto beži više od deset bodova. Zašto je to tako?
– Osvojili smo titulu, koja je u planovima bila zacrtana, možda za ovu ili sledeću godinu. Ona je došla malo ranije, nego što smo je očekivali, a onda su i neki igrači otišli. Sama situacija unutar kluba je uslovila da ne dovodimo neka spektakularna pojačanja, da podmladimo ekipu i zadržimo neke perspektivne igrače, za klub i reprezentaciju. Doveli smo Kostadinovića, Babića i iz naše škole priključili neke igrače, koji će dosta toga pokazati u budućnosti. Mogli smo, možda, veštački da napravimo ekipu, a to ne bi donelo neki rezultat za naredni period. Videli smo i šta se dešavalo sa Kolubarom, pa je bilo nerazumno juriti se sa njima i njihovim budžetom. Ostali smo sa par iskusnijih igrača, pod navodnicima, Milinićem i Tubićem, koji opet, nisu imali neko veliko iskustvo, vezano za međunarodnu scenu i reprezentaciju.
Ovo je praktično treća sezona Partizana od kada je došlo do promena u klubu. Prve sezone, stiglo je dosta perspektivnih igrača generacije 1988, koja je predstavljala okosnicu juniorske reprezentacije. Tada se govorilo da je to najbolje što Srbija ima u tom godištu. Kako ste zadovoljni njihovim razvojem posle tri sezone i da li su opravdali očekivanja selekcije? Da li tu ima realnog kvaliteta i za seniorsku reprezentaciju?
– Te 2007. godine, dovedeno je par mlađih igrača i Dragan Tubić, koji je prvu sezonu proveo na pozajmici u Čačku. Neki su napredovali, a neki ne. Desila se teška povreda Ilije Abutovića,koja mu je umnogome zaustavila razvoj i karijeru. Imao je dobar predugovor u džepu, sve je to propalo. Malenčić je napravio dobar ugovor u inostranstvu, debitovao sa reprezentacijom. Sad je, opet, na njemu zašto se nije zadržao. Zato mislim da strategija Partizana nije bila pogrešna. Beočanin je trenutno, možda i najbolji igrač juniorske reprezentacije, uz Strahinju Milića, koji se oporavio od povrede kolena i vratio u Srbiju. Kažem, neki su napredovali, neki ne. Mi ćemo ove godine sa pozajmice vratiti dva naša igrača, člana juniorske generacije 1990, Nemanju Ilića iz Kragujevca i Boška Marinkovića, koji je do utakmice sa Hrvatskom, bio član te generacije. Uz njih i dva tri iskusnija igrača, mislim da ćemo imati solidan sastav za narednu sezonu.
Najavljuje se velika kriza u Kolubari, igrači odlaze, skraćuje se budžet za 50%. Opet neće biti nekoga ko će iskakati naredne sezone. Da li Partizan može do titule i da li će to biti cilj?
– Svakako da treba i da mora. Tako je u teoriji.
I ove godine se, doduše stidljivo, pominjala odbrana titule, pogotovo posle odlične igre i osvajanja Superkupa u Aranđelovcu, ali ste je izgubili već posle prvog dela sezone.
– Eto, možda to prvo kolo i poraz protiv Zvezde na "Banjici" je sve promenio, možda ne bi izgubili od PKB-a, možda bi Zvezda ušla u poraze. Karikiram, ne želim da potcenim Zvezdu i PKB. Jedna situacija može da ti odredi tok sezone, u dobrom ili lošem. Što se tiče nas, sa ovim jezgrom od ove sezone, sa par pojačanja koja neće biti spektakularna, mislim da ćemo imati šansu da se borimo za trofeje.
Kakva je ova Liga sa 16 klubova? Kakav bi bio idealan modus…
– Preglomazna, odmah da te prekinem (smeh). Ja sam uvek za plej of. Možda je nezahvalan, jer i posle dobrog dela sezone, možeš da uđeš u plej of, pa se desi neka povreda i upropastiš sezonu u dve, tri utakmice. Opet, moja sećanja rukometna su vezana za plej of. Zvezda – Partizan, Partizan – Lovćen, to su bile prave utakmice, za njih se sprema, i na terenu, i na tribinama. On je dobar za popularizaciju rukometa, svi se oštre na njih. Ne znam da li je izvodljivo Ligu smanjiti na 12, ali barem 14, uz neku formu plej ofa. Mislim da bi svima bilo bolje, iako bi klubovi koji se bore za opstanak, bili protiv. Nisam pristalica lige za plej of i plej aut, kao što imaju Slovenci, već jedinstvene lige do samog kraja.
Partizan se sve više oslanja na igrače iz svoje škole. Kako je ta škola organizovana i koliko klinaca imate?
– Škola Partizana ima šest selekcija koje igraju rukomet, od 92. do 97. godišta. Prošle godine smo počeli da afirmišemo mini rukomet, u tome smo pioniri i već imamo 100, 150 klinaca u tom segmentu. Povećali smo maksimalno tu bazu. Godište 1994. je izuzetno talentovana i mislim da će tu biti igrača za prvi tim. Tu su sada Potić i Mršulja (došao iz Studentskog grada prošle godine), a uskoro će još neki momci biti priključeni prvom timu.
ŽIKA BOGDANOVIĆ
