Prvi istorijski Final Four Lige šampiona u rukometu, igra se u subotu i nedelju u "Lankses Areni" u Kelnu. Koliko su srećni svi ljubitelji rukometa širom Evrope i kakvo je interesovanje, dovoljno govori podatak da su sve zemlje u regionu otkupile TV prava za prenos mečeva iz Kelna (Srbija – SOS Kanal i TV "Arena" – meč za treće mesto). Akreditovano je preko 400 novinara. Karata još uvek ima (negde oko 600 je još uvek u prodaji, što je za halu od 20 hiljada mesta oko 3%), delimično i zbog toga, što se samo jedna nemačka ekipa plasirala u završnicu. One koštaju od 52 Eura, za najlošija mesta, do 202 za najbolje redove tribina i važe za sva četiri meča.
Sve ekipe koje su se plasirale na F4 zaradile su već po 100 hiljada Eura, pojedinačno tokom čitave sezone, Siudad Real 245 hiljada, dok su ostali došli do sume od 235. Pobeda u Kelnu znači dodatnih 250 hiljada, drugo mesto 150, treće 100, a četvrto "samo" 50. To znači da pobednik ovogodišnje Lige šampiona može najviše inkasirati 495 hiljada Eura. U poređenju sa fudbalom, smešno, ali za rukometne uslove, solidna suma, koja može da pokrije plate nekolicine igrača iz ekipe."Lankses" Arena je bila domaćin Svetskog prvenstva u hokeju na ledu, koje se završilo prošlog vikenda. Ona će i u naredne dve godine biti domaćin rukometnog F4, odlukom EHF.
U polufinalu se sastaju Barselona – Čehovski Medvedi (subota 15:30 časova) i Kil – Siudad Real (18 časova). Meč za treće mesto i finale su u istim terminima u nedelju.
Barselona – Čehovski Medvedi (15:30 časova)
Sve je iznenadio plasman Medveda na "Final Four", ali za promenu, u rukometu se desilo jedno mini-iznenađenje, što je dobro, imajući u vidu da smo prethodnih sezona navikli na duele u kojima se pobednik zna. Takav je rukomet za razliku od drugih sportova, gde se dogode Porto ili KK Partizan. Medvedi nisu baš autsajderi takve vrste. Godinama već igraju vrhunski rukomet, u Čehovu su gotovo nepobedivi, a došli su i do trofeja Kupa kupova 2006. godine. Koncept "kluba – reprezentacije" Rusije, sve manje daje rezultata na reprezentativnom nivou, gde Rusi tonu sve niže i niže (EP 12. – SP 18.), ali je zato dobio svoju potvrdu u eliminaciji Monpeljea. Imali su Rusi sreće da su se pred prvi meč u Čehovu povredili Kavtičnik i Gigu, a toliko su tukli Nikolu Karabatića, da ovaj nije mogao da pomogne svojim drugovima u revanš meču (doduše, i oni su bili oslabljeni za razornog levog beka, Rastvorceva), koji se završio penal serijom i sjajnim odbranama Olega Gramsa. Koncept se nije srušio i pored odlazak Igropula (Barselona) i Evdokimova (Siudad Real). Ostali su čvrsti u odbrani, a postali malo brži u napadu zahvaljujući sjajnim krilima, Dibirovu i Kovalevu. Vodi ih legendarni Vladimir Maksimov, čovek koji je u rukometu osvojio sve sa reprezentacijom, kao igrač i kao trener.
Barselona igra strašan rukomet u poslednja dva meseca. Verovatno bi sva tri pehara raznih španskih Kupova, zamenili onim koji se dobija za osvajanje ASOBAL-a, ali je ove godine Siudad Real bio besprekoran sa skorom od 30 utakmica – 30 pobeda. Katalonci imaju samo tri poraza u čitavoj sezoni. Dva od "Kraljeva" i jedan od Kila u Ligi šampiona na svom terenu. Vratili su im u Kilu za taj poraz i tako najavili velike mogućnosti ove sezone. U osmini finala i četvtfinalu, ostvarili su sve četiri pobede u duelima sa C.O Zagrebom i MKB Vespremom. Hrvatskog šampiona su deklasirali pred punom "Arenom" u Zagrebu (15000 gledalaca), dok su "pod kontrolom" držali i Vesprem, na kraju slavivši u "Vesprem Areni" minimalnu pobedu (33:27 i 34:33). Vodi ih Ćavi Paskval, koji je u stručni štab ušao 2005. godine, kao trener golmana, a dobio šansu da bude prvi nakon otkaza Kadenasu, februara 2009. godine. Zvezda je pun tim. Neku početnu trojku na bekovima čine Hansen-Sarmiento-Nađi, a "kestenje iz vatre", vade Rutenka, Romero, Boldsen i Igropulo, tako da se ne zna, koja je postava jača. Najbolji akteri u osmini i četvrtfinalu, bila su krila, Garsija i Tomas, a sjajan je bio i Danijel Šarić na golu. Barsa je veliki favorit i sve ostalo osim pobede najtrofejnije rukometne ekipe svih vremena (sedam titula prvaka Evrope), bilo bi ravno čudu.
Siudad Real – Kil (18 časova)
Mnogi su skloni mišljenju da meč između Siudad Reala i Kila, proglašavaju "finalom pre finala". Kako i ne bi, kada su ove dve ekipe igrale u poslednja dva, a od 2006. godine, samo "Kraljevi" i "Zebre" osvajaju Ligu šampiona. S tim razlogom, ni jedni, ni drugi, nisu krili razočaranje, što su morali već u polufinalu da se namere jedni na druge.
Ekipe ne dočekuju Final Four u istom tonusu. Kil je u velikim problemima sa povredama, doduše, osokoljen pobedom nad HSV-om prošlom vikenda, koja najverovatnije znači i titulu šampiona u Bundesligi. Prvi desni bek, Kim Anderson je završio sezonu još pre dva meseca zbog operacije kolena, a koleno je povredio i Momir Ilić, koji nije igrao poslednje dve nedelje (protiv HSV-a šutirao sedmerce). Ipak, očekuje se da Moša zaigra u najvažnijem meču sezone, uz normalno, pitanje, koliko će biti spreman da odgovori na nalete čeličnih, Dinara i Evdokimova.
Siudad Real, pak, dobro osunčan nakon revijalnog "Super Globe" u Dohi, gde je zarađen ogroman novac osvajanjem trofeja, imao je mnogo više vremena za usresređivanje na Nemce, koje je dobijao u prethodna dva finala. Ma kakvi igrači nosili dres ovog kluba, njegova najveća snaga leži u treneru, kome nikada nije dosta trofeja, Talantu Dušebajevu. Njegov "masterpiece" je i revanš meč četvrtfinala LŠ, kada je HSV sa svim svojim zvezdama bio razbijen i u jednom trenutku mu je pretila prava katastrofa. Dušebajev ima na raspologanju igrače, koji znaju kada "treba da zapnu". Tu pre svega mislimo na maestralnog Šterbika, koji uvek dobro brani u velikim mečevima, ali i ostali, Fernandez, Metličić, Entrerios, Kalman. Šta reći o najboljem krilu na svetu, čoveku kome se čitav rukometni svet oduševljava, Luku Abalou, osim da mu Bog da zdravlja, da za njegove karijere spoznamo nove granice atraktivnosti našeg sporta.
Ž.B
