Jedna od najperspektivnijih srpskih rukometašica, koja je pogotovo prošle godine u dresu Naise, nagovestila velike mogućnosti, Leskovčanka, Jovana Stojiljković (23), nije imala sreće na početku svog staža u dresu najboljeg srpskog kluba, RK Zaječar. Povreda skočnog zgloba, sprečila ju je da pomogne „Amazonkama“ u borbi za EHF Ligu šampiona na turnirima u Slovačkoj i Danskoj, ali će njeni kvaliteti, sigurno pomoći Draganu Markovu u mečevima 4. kola Kupa pobednika Kupova (holandski MiZUWaAi Dalfsen 11.-12.11 – 19 časova).
Još jedna laka pobeda nad Max Sportom 40:18 u Super ligi, govori da je titula gotovo obezbeđena…
– Bolji smo od svih ekipa u Srbiji, to je jasno. Na papiru smo favoriti, što dokazujemo i na terenu.
Jedinu utakmicu vrednu pomena, odigrali ste u Jagodini, gde ste slavili protiv domaćina (27:25)…
– Pobedili smo u Jagodini, doduše, ne tako lako. Domaćin se pokazao kao ozbiljna ekipa. Sada je neophodno nastaviti u pobedničkom ritmu. Ako ne bude nekih nepredviđenih poraza i situacija, titula je naša.
Posle pauze zbog povrede, i u tom meču, dala si doprinos na terenu…
– Igrala sam, većinom u odbrani. Dobar je osećaj kada odigraš pravi derbi meč i kada iz njega izađeš kao pobednik. Drago mi je da smo pobedili i da smo na čelu tabele…
Često je stručni štab na čelu sa trenerom Markovom, pominjao tvoj izostanak u septembru, kada su se vojevale bitke za EHF Ligu šampiona…
– Pokidala sam ligamente skočnog zgloba. Morala sam na višenedeljnu pauzu, ali sada je sve sređeno. Dobila sam veliku podršku kluba, trenera i saigračica u tom teškom periodu. Žao mi je što nisam mogla da pomognem saigračicama, pre svega u Danskoj, jer im u Slovačkoj moja pomoć nije bila potrebna. Malo je falilo da uđemo u finale kvalifikacija sa Viborgom. Ostaje žal, ali su devojke dale sve od sebe. Biće još izazova na evropskoj sceni ove sezone. Spremna sam 100% za sve što se traži od mene.
Da nisi miljenica sreće govori i meč sa Cepelinom u Beogradu, koji si morala da napustiš krvavog nosa, s obzirom da te je lopta pogodila u glavu prilikom šuta beka domaće ekipe…
– Morala sam da završim utakmicu pre vremena, ali dobro, to nije ništa.
Iako ti je tek 23 godine, imala si zanimljiv rukometni put. Počela si u Dubočici iz Leskovca, pa bila blizu Zaječara, ali…
– Iz Dubočice sam otišla u kruševački Napredak, odakle me put vodio u Bor, gde sam provela sezonu. Afirmaciju sam stekla u dresu Naise, gde sam provela dve godine. Taj klub je bio prava odskočna daska za nešto više. Stigla sam u Zaječar prošlog leta, jako sam zadovoljna radom. Dosta sam napredovala. Klub je odlično organizovan, nama ostaje samo da se posvetimo treningu.
Iskustvo prikupljaš pored imena poput Mange, Erić, itd…
– Za mladog igrača je veoma bitno da ima takve igrače pored sebe. Od njih može samo da se nauči. Veoma je bitno kada imaš pored koga da se izmeriš…
ŽIKA BOGDANOVIĆ
