Velja Marjanović o aktuelnom trenutku: Imamo 100 mana, a imidž kao da ih je 5.000!

Da je pred srpskim rukometom težak period u smislu finansija, članove UO RSS upoznao je generalni sekretar RSS, Božidar Đurković, koji je naglasio da je pred Savezom godina stezanja kaiša, štednje, ali i veće aktivnosti povodom traženja sponzora.  Na njegovo izlaganje osvrnuo se i predsednik UO RSS, Velimir Marjanović, koji je preneo ovlašćenja na trojicu potpredsednika početkom 2015. godine:

– Slažem se sa svim što je Đurković rekao. Mi kao organizacija imamo 100 mana, a imidž kao da ih je 5.000. To košta u 21. veku i kod države i kod sponzora. Nemoguće da imamo takav imidž da nas provlače kroz blato zato to doktor jeste ili nije išao na takmičenje. Odakle percepcija da je 15 nekih foteljaša išlo na SP u Dansku, a išao je samo Ivan Stanković kao potpredsednik UO RSS? Kako je to UO RSS kriv, predstavljeni kao zločinci, kao da neko ide na turizam, a niko nije išao. Nemoguće je imati takav imidž i doći do novca, jer gde god da dođete na razgovor, svi kažu imate probleme i svađate se. Oni koji nisu uspeli da srede svoj život, porodicu ili biznis, govore nekom Savezu, koji je šesti na svetu, kako treba da radi? Savezu koji je krenuo od nule, stekao sve sam i ovu kuću na kraju? Gde to ima? Kao da neko ko kopa po kontejnerima uči Milorada Kostića da pravi biznis – rekao je Marjanović i nastavio:

– To je alarmantno u odnosu na narednu godinu koja je izborna. Nisam dovoljna pametan kako dalje, ako ne poradimo na boljem imidžu. Nisam se tukao za imidž svih ovih godina, možda smo se i trudili da ga ne napravimo. Bez imidža nema para. Naš je najgori od svih sportova. Ni jedan sport nije prolazio kroz ovo. Vaterpolo je dugovao dva miliona, košarka isto, u najgorim danima nedostatka rezultata nisu imali ni minimum negativnog imidža kao mi. Toliko su uspešni da su sakrili da postoji ženski vaterpolo. I kada se bude igralo sada u januaru, nećemo znati da se igralo. Muški će osvojiti medalju, a ženski neće ni igrati. To je njihova uspešnost. Isto sa atletikom, reprezentacija je u C grupi, a Savez je uspešan zbog Ivane Španović. Pa, imamo i mi Momira Ilića, ako ćemo meriti individualna priznanja.

O KOM SISTEMU PRIČAMO…

Uz htenje i trud da nadomestimo sve minuse ove godine. Nema drugog rešenja. Ne možemo da ugasimo rukomet da bismo skresali troškove, već obrnuto. Ne može za sve da bude kriv Savez.  Koje je to ulaganje države da bi nam neko tražio zlato? Mihajlovski se čudi kako Vojvodina igra sa 300.000, ali on ima Samsonenka sa 10 miliona. Koji je sistem stvorio Zagreb? Stvorio ga je jedan čovek. Koji je sistem stvorio Vesprem ili Đer, nema ga. Da li Srbija imamo kao Holandija internat da držimo reprezentaciju na okupu tokom cele godine? Ne. Koji nam je impuls dat? Što nama pripada to da moramo da osvajamo,  a ne Nemcima i Nemicama, koji najviše ulažu, a nemaju ni jednu medalju već deset godina. Odakle osnov nekome ko je bio bronzani da ospori srebrnog? Bilo je super uzeti bronzu sa dve države, Srbije i Crne Gore, a iz jedne srebrni, to nije super.

BEZ IMIDŽA NEMA NOVCA

Podržaću odgovornost selektora kada bude izveštaja, i stav da se ide na uštede. Ne postoji bahaćenje što se tiče kancelarije i UO, nikada ga nije ni bilo. Novca neće ni biti u narednih četiri do osam godina, ako ne bude boljeg imidža i novih projekata. I sama Vlada vlada na osnovu imidža i javnog mnjenja. Ne na osnovu stvarnog stanja, već na osnovu onoga što je percepcija. Bez homogenizacije posle izbora neće biti dobrog imidža. Govori se da nismo uključili legende. Ne znam da li legenda nije Jovica Cvetković ili Momir Rnić, Elezović, Đurić, Erić, Milatović, Kolaković, svi koji su dobijali šansu. Nisu legende? Nemamo novca da angažujemo sve koji požele. Došao je Vladan Matić, pa nisu stali napadi, nasledio ga je Perić, pa opet to nikako da stane. A samo jedan može biti selektor. Mi nemamo fabriku od 5.000 ljudi, pa da 3.000 zaposliš da ti aplaudiraju.

Sledeću godinu ćemo uštedom prevazići, ali će ona iduća biti još gora. Sa medaljama nismo dobili nove sponzore. Do 2012. i 2013. godine mislilo se, ako bude rezultata, biće i para. Nema novih para posle srebrnih medalja.

NISU ME SLUŠALI SELEKTORI…

Preuzeo sam odgovornost posle Hrvatske, jer sam zahtevao da se ide sa pravljenjem tima za Rio. Tražio sam da se sprema tim, kao i od Vukovića u Španiji posle Londona. Nije me slušao, kao ni Bošković u Osijeku, koji je išao po medalju i pored naše strateške odluke. Doživeli smo krađu nikad viđenu protiv Crnogorki, za koju niko reč nije rekao. Sada se kuka za dve lopte Crnogorki na ovom SP. Rekao sam igračicama da je moja krivica, ispoštovao to i otišao.

RSS NIJE MOJA DEDOVINA

Povukao sam se, jer sam osećao odgovornost. Kada se to desilo, otišli smo na sastanak sa državnim sekretarom (Predrag Peruničić), koji je pitao – Koga ćemo? Nije to moja dedovina u Rutošama da nekoga dovodim i obećavam. Ovde je 19 članova UO pravilo neku politiku, stvorilo neku organizaciju iz minusa i nule. Ne može da se tako dođe, da te neko otera. I sada je to tema. Ne može ako nije po našem. Nikada nismo gledali da to bude tako u odnosu sa državom. Uvek smo gledali da budemo korektni, i bićemo i sada. Ne daj Bože da se spustimo na taj nivo, da neko odlučuje da li će vam dati pare na osnovu toga da li mu se dopadate ili ne. Nije to problem Velje Marjanovića. Ne kapiraju da to nije do Velje. To nisu ovlašćenja predsednka. Onaj ko bude rekao ukidam rukomet, taj će imati problem sa rukometnim svetom, a ne Veljom. Nije rukomet vlasništvo 50 ljudi, nekih koji su nastupali za reprezentaciju, dobijali nagrade i dnevnice. Nema pravo niko da ga uništi, ni mi, ni oni. Sve je to pljuvanje u vazduh, sve pada na nas. Tako bi finansije bile gore iz godine u godinu.