Treći po redu omladinski rukometni turnir “Rukomet je moja budućnost” održava se od drugog do petog aprila u Bugojnu. Osam reprezentacija u godištu 1996 (BIH, Hrvatska, Srbija, Makedonija, Slovenija, Katar, Poljska i Slovačka), garantuju da će ovo biti najkvalitetnije izdanje turnira do sada, ali i poprište jedne od najkvalitetnijih provera u kadetskoj generaciji pred nastupajuće Svetsko prvenstvo u Rusiji narednog leta. Tvorac turnira, uz finansijsku podršku federacije Katara, bosanskohercegovački trener na radu u Dohi, Asim Šahman, govori za Balkan-Handball.com o planovima za ovu godinu i razlozima za otpočinjanje jedne ovakve priče:
– Pobošljanja u odnosu na prethodne turnire možemo tražiti prvenstveno na nivou suđenja, jer su na turnir pozvane neke od veoma cenjenih u svetu rukometa, Načevski – Nikolov (Makedonija), Gubica – Milošević (Hrvatska), Konjičanin – Konjičanin (BIH) i Ražnjatović – Pavićević (Crna Gora) su delioci pravde IHF-a, a biće tu i jedan mladi sudijski par iz Katara – reči su Asima Šahmana, koji je objasnio i razloge za pokretanje jednog ovakvog projekta:
– Ideja za pokretanje turnira se pojavila pre skoro tri godine, a razlog je jednostavan. Troškovi takvog turnira u Kataru bi bili višestruko veći, a igralo bi se praktično bez publike. Zato smo se odlučili za Bugojno na moju inicijativu. Zadovoljstvo organizacijom i korektnim ponašanjem publike i učesnika su otvorili vrata drugom, još bolje organizovanom turniru, a neke od selekcija su uputile zahvalnice federaciji Katara i tehničkom organizatoru (MRK Iskra).
Na redu je treći “Handball is my future”…
– Sve to pokazuje da možemo organizovati još bolji turnir. U budućnosti se nadam potpisivanju turnira sa federacijom Katara na tri godine, što bi nam omogućilo da pozivnice šaljemo u maju, samim tim, pre završenih saveznih kalendara. Tako bi na turniru mogli imati Nemačku, Francusku, Dansku…
Od svega toga dosta profitira i lokalna zajednica…
– Zadovoljni su, jer je ovo besplatna promocija grada, regije i same Bosne i Hercegovine. Mene kao pokretača svega malo i umara pasivnost, ali i nedostatak adekvatnog smeštaja. Nadam se da će treća godina turnira malo utecati da se uključe i neki ljudi koji bi me mogli malo rasteretiti. Nikada se ne hvalim, ni ti se žalim, snage imam, ali nekada je fizički teško postići sve od najsitnijih detalja do najkrupnijih stvari u organizaciji – zaključuje Šahman.
FOTO: http://sportavaz.ba/
