Rukometaši Kila su „protutnjali“ Beogradom, prikazavši se u maniru, u kakvom ih brojni fanovi širom Evrope i prepoznaju. Jako, silno, kao mašina, izgledala je ekipa „Zebri“ pod svodovima sablasno praznog „Pionira“.
GDE JE PUBLIKA?
O problemu publike, već smo pisali nakon meča Srbije i Hrvatske na „Kupu Nacija“. Beograd je, jednostavno, zaboravio na rukomet. Nema više pravih ljubitelja rukometa. Svi na tribinama, ovi, oni, pozicija i opozicija, oni koji žele dobro i oni, koji to nisu baš dobronamerni, skupe se na polovinu jedne tribine. Rukometna deca Beograda su popunila nešto „partera“, dajući gostovanju najbolje svetske ekipe, malo duše. Zato bi pitanje, gde je, mogli da preformulišemo u „imamo li je?“. Najvatreniji su ostali da navijaju iz fotelje za košarkaše protiv Efesa, a ostatak se žalio na cenu karte (700 dinara – 1500 komplet).
Ljudi iz Partizana su se, očigledno, rukovodili činjenicom da svaki vrhunski spektakl košta. Niti se danas u bioskop može bez hiljadarke u džepu, niti bilo gde drugde. Nažalost, rukomet je ispao sa svih lista prioriteta. I kada je cena bila 300 dinara, i kada su gostovali Balić i Vori, nije prodato više od par stotina karata, tako da je ovakav epilog bilo za očekivati. Šta bi se desilo kada bi ulaz bio besplatan, teško da ćemo ikada saznati, a možda bi bilo dobro. Da se vidi, koliki je stepen nezainteresovanosti za rukomet i izbiju svi aduti iz rukava drugih, kojih se sada drže. Ovako, 1500, 1700, možda i 2000 ljudi, nije važno, ako se zna da sa tim brojem ni "Banjica" ne bi bila puna…
Biti navijač Partizana, nije lako. Treba platiti košarkašku Evroligu, pa poneki blještavi uzlet fudbalera, uz evropski vaterpolo, a tek onda, rukomet stiže na red.
A kada stigne, onda su brojke jako loše. U Zagrebu 15 hiljada ljudi gleda Barselonu, ali i minimum, tri, švedski Savehof. U Skoplju je hala krcata (6000) kada gostuje "neka" Konstanca. Partizan će sa ovakvom posetom, kad se svedu brojke, biti na začelju EHF Lige šampiona…
– Očekivao sam više publike da vidi evropski rukomet i THW Kiel. Ne znam šta se dešava. Rukomet je pao na niske grane. U skorijoj budućnosti moramo da uradimo nešto da vratimo rukomet i publiku u halu – bio je razočaran i Momir Ilić, jedan od najboljih u dresu Kila, kao i njegov saigrač, Milutin Dragićević:
– Očekivao sam malo više sveta. Mislio sam da su ljudi informisaniji, ide Evropsko prvenstvo -iskren je bio Šapčanin.
ŽENSKA REPREZENTACIJA
Nasmejane reprezentativke u loži hale „Pionir“, bilo je lepo videti. Selektor Saša Bošković odredio je popodne za gledanje utakmice Partizana i Kila. Retka je prilika da je reprezentacija na okupu, a da se takav meč igra u Srbiji. Verovatno su Erić, Ognjenović i ostale imale šta i da vide od super-zvezda Kila i mladosti Partizana…
NEMANJA ILIĆ – PRAZNA RUBRIKA
Svoje dobre partije u prethodnih godinu i po, a i za malo manje upućene i duže, kada je nosio dres kragujevačkog Radničkog na pozajmici, Nemanja Ilić, krunisao je odličnom partijom u Kilu, posle koje je i izabran u idealnu postavu 5.kola EHF Lige šampiona. Na revanš meču u „Pioniru“ tri dana kasnije, za 40 minuta, nije uspeo ni da šutne na gol. Sudbina krila, lošija odbrana, ali i odlični Šprenger i Rajhman, koji su ga jurili, kad god bi krenuo u kontru, tek stariji Ilić se nije naigrao, a na njegovo mesto, ušao je mlađi brat Vanja, koji je nagovestio sličnu preciznost i lucidnost…
PARTIZANOVA MLADOST
Priča već ispričana. Kada bi mogli da zadrže igrače na okupu, bilo bi super. Bajkovito je, izgleda, očekivati da će 17-godišnji Nikola Potić ova dva gola Kilu, pretvoriti u 12, za nekih pet godina u istom ovom crno-belom dresu. A, tada će imati samo 22 godine. Bilo bi lepo gledati Dimitrijevića, Meštera, Potića, Radivojevića, Iliće i Milića u istom dresu i u godinama budućim. Tada bi možda Liga šampiona postala naša svakod
nevica. Skraćuje se Super liga, biće i SEHE od sledeće godine, ako se Partizan „vrati“ u regionalno jato. Sportskih motiva ima, ali finansijskih, to je daleko veći problem…
