Posle kiše
kažu dolazi sunce. Generalni je utisak rukometne javnosti da u jednom od
najvećih klubova u Srbiji, beogradskom “Partizanu”, posle letošnjih nezapamćenih
dešavanja u bližoj sportskoj istoriji i obračuna na relacijama
“Marjanović-Lupšić” i “Blagojević-Peruničić”, još uvek nije zasijalo sunce.
Laički, to se može videti po plasmanu crno-belih na superligaškoj tabeli, ali
da ne bi komentarisali rezonom površnih poznavatelja rukometne igre, zamolili
smo direktora Partizana, Aleksandra Blagojevića, da nas upozna sa trenutnom
situacijom u klubu i planovima za budućnost.
Dobar dan
gospodine Blagojeviću. Vaš komentar utakmice sa PKB-om(25:28). Čini se veoma
nezgodan poraz. Serija dobrih rezultata je prekinuta?
– Ovo je za
nas bila veoma važna utakmica iz više razloga. Jedan je nastavak pobedničke serije,
jer bi se sa ovom pobedom priključili vrhu tabele. Uz povoljan raspored do
kraja polusezone i dobijanje četiri od pet utakmica, plasirali bi se u prve
četiri ekipe, što bi bio više nego dobar plasman s obzirom na sve okolnosti u
kojima radimo i starost ekipe. Gledamo unapred i želimo da stvorimo ekipu u
godinama ispred nas. U narednih 4-5 godina želimo da budemo apsolutni vladari u
srpskom rukometu. Za to treba puno živaca i ova utakmica je jedna od mnogih
koje ćemo morati da preživimo. Život ide dalje, sutra je novi trening, a već za
vikend utakmica protiv Jugovića, u kojoj idemo na pobedu.
Trenutni
plasman Partizana na ligaškoj tabeli (9. mesto) je najlošiji u poslednjih
petnaest godina, od kada je Partizan konstantno član najelitnijeg društva.
Znamo šta se sve izdogađalo prošlog leta i u kakvoj je krizi bio klub. Kako vi
gledate na to?
– Istina
je da je Partizan na osmom, devetom mestu. Ja sam imao tu sreću da kao igrač sa
Partizanom uđem u Prvu ligu 1991. godine. Nisam se bavio statistikom i
istorijom, budući da sam deset godina bio u inostranstvu. Ne razmišljamo u tom
pravcu. Nikada do sada Partizan nije pravio planove na četiri godine. Nova je
država, novi klub, okolnosti. Nikada nismo bili u tranziciji, nikada nije bilo ovako
malo igrača ovde, da su svi u inostranstvu. Izvukli smo maksimum u ovom
trenutku, pokupili ono što je najbolje u Srbiji i sa tim pokušavamo da
ostvarimo što bolji plasman. To je plasman u prvih ćetiri, pet ekipa u Srbiji.
To bi bio uspeh i postavljanje zdravog temelja na kojima bi od sledeće godine
mogli da idemo na trofeje.
Koliko je
taj postavljeni cilj daleko od realnosti? Prošlo je jedanaest kola, videli ste
gotovo sve ekipe na delu, možete da iznesete validnu procenu?
– Već sada
vidimo da su nas mali detalji udaljili od tih pet, šest bodova, koji su nam
bili potrebni da sledeće nedelje izađemo na derbi za Zvezdom i borimo se za
neko mesto, da to bude pravi derbi. Nekoliko utakmica smo izgubili u samim
završnicama, gde iskustvo igra pre kvaliteta. Ne mogu da zamerim mojim
igračima, jer je gro prve postave rođen 1988, 89. godine. Podbacili su
iskusniji, tri, četiri igrača koje smo ostavili namerno. Izabrali smo Sudžuma, Radanovića,Tutića
i Ivanovića. Za ove klince smo očekivali da će imati uspone i padove. Ipak, ono
što je trebao da bude garant stabilnosti to su ta tri, četiri igrača koje sam
naveo. Nažalost, oni su do sada veoma malo pružili i to je osnovni razlog što
smo sada deveti, a ne treći ili četvrti na tabeli.
Koliko ste
zadovoljni selekcijom tih mladih igrača? Da li je to budućnost Partizana i
srpskog rukometa?
– Moram
reći da sam prilično zadovoljan igračima koji su tu. Imamo šest juniorskih
reprezentativaca, dva kadetska reprezentativca, Radanovića, Sudžuma i Malenčića
koji su na širem spisku selektora Cvetkovića. Da li smo pogrešili ili ne? Ako imamo
šest juniorskih reprezentativaca, onda to svakako nije loše. Planiramo da
dovedemo još dva juniora. Imamo Abutovića, koji je 204cm i najperspektivniji
levi bek na ovim prostorima. Malenčić, desni bek, levoruk sa 207cm je već veoma
tražen. Deset klubova pokušava da ga angažuje. To su dva beka koja će nositi
reprezentaciju Srbije u budućnosti. Lazović, talentovan pivotmen, dete iz
Partizanove škole, dobar dečko. Levo krilo, Kladarin, kada god uđe, odigra
odlično, ponekad bolje i od Sudžuma. Srednji bek, Marijanac je u prvih par
utakmica u šampionatu i prvoj evropskoj utakmici protiv Estonaca bio najbolji
igrač Partizana. Imao je nezgodnu povredu, jer je igrao 60 minuta, svaki meč od
starta sezone. To ostavlja trag. On je 89. godište i ima to “nešto”, što dobre
igrače odvaja od vrhunskih. Siguran sam da će to i postati.
Imate jaku
opoziciju u Partizanu. Čuli smo i vašu viziju razvoja kluba u narednih nekoliko
godina. Ipak, da li će vas upravo taj pritisak koji osećate svakodnevno i od
“druge strane” i od armije navijača koja želi samo trofeje, u jednom trenutku
slomiti i opredeliti da krenete nekim drugim putem? Konkretno, da uložite novac
u proverene starije igrače i izmenite planove o kojima sada pričate.
– Svi ovi
mladi igrači koj su potpisali ugovore na četiri, pet i sedam godina jesu igrači
u koje želimo da uložimo i da istrpimo. Što se tiče starijih, od njihovih igara
u ova poslednja četiri kola, zavisi da li će biti tu i dalje. Da smo pre starta
sezone želeli da budemo deveti, pustili bi generaciju 88. godišta da igra.
Ovako, upravo smo angažovali ove iskusnije da podignu nivo igre. Mislim da bi
uspeh bio da budemo u četiri, pet ekipa. Konkretno, četvrto mesto bi bilo
veliki uspeh, a realnost tih prvih pet, šest. Ako taj cilj ostvarimo, ništa me
neće naterati da promenim viziju i odreknem se ovih mladih igrača, koji će za
par godina vredeti po par stotina hiljada evra, zarad nekog povratnika iz Mađarske
ili Španije, koji je tamo oteran i koji treba da dođe u klub, odigra
polusezonu, uzme novac, da mu budemo odskočna daska da se ponovo proda i pritom
uvučemo klub u dugove, da bi na kraju rekli kako smo osvojili neki trofej.
Posle će neko drugi morati da plaća te dugove. U pravu si, ako budemo deveti na
kraju, pitanje je kako ćemo se nositi sa pritiskom i koliko ćemo izdržati da ne
odstupimo od vizije. Ja se nadam da nećemo.
Kakva je
finansijska situacija u klubu?
– Ne mogu
da kažem da je fantastična. U skladu je sa srpskom realnošću. Protegli smo se
po guberu, s tim što smo guber pravili u maju, pre svih onih problema, o kojima
javnost zna. Pripreme nisu krenuli na vreme. Klub nije radio par meseci. Sve je
to imalo uticaj da klub nije krenuo na vreme da radi sa sponzorima, da je morao
da plaća igrače, koje je želeo da ispoštuje, a da nije imao priliv sredstava.
Sada je finansijska situacija nategnuta, kao i svuda, ali mogu da kažem da je
korektna.
Kakva je
realizacija ugovora sa kompanijom Si&Si?
– Sreća je
da imamo takvu firmu za generalnog sponzora. Vojin Đorđević se trudi da ispoštuje
sve dogovore. Mi ne možemo da tražimo da se ispoštuju sve te stvari na mesečnom
nivou, jer i oni imaju problema sa poslovanjem, konkretno sa jednim brendom za
koji su u sporu. Najviše problema imamo sa servisiranjem dugova od pre dve, tri
ili četiri godine. To je jedan od razloga zašto brže ne ulažemo u neke stvari
kao što je sajt, na primer. Sa firmom Pakom computers za par dana potpisujemo
ugovor o saradnji i nadamo se da ćemo ubrzo imati vrhunsku klupsku
prezentaciju, jer želimo da pratimo trendove i mislimo da je IT sfera nešto u
čemu moramo prednjačiti. Moramo na svim frontovima da budemo aktuelni.
Pre
početka sezone se govorilo strateškoj saradnji sa subotičkim Spartakom?
–
Nažalost, ta saradnja nije zaživela onako kako smo mi to želeli. Hteli smo da u
Spartak dovedemo mlade igrače, koji bi se u Subotici isflitrirali kroz igre u
prvoj ligi, kako bi kasnije mogli najbolje da priključimo ovde. I oni nemaju
sredstava, problemi postoje. Taj period vakuma od tri, četiri meseca zbog svega
što se desilo prošlog leta, ostavio je traga. Sklon sam da kažem da je najveći
ceh celokupne situacije platio Spartak.
Letos je
bilo reči i o tome da će Nikola Gužva Jevremović preuzeti mlađe kategorija
Partizana. Dokle se stiglo sa tim?
– Nikola
Jevremović je ostavio izvanredan utisak ovde prošle sezone vodeći prvi tim i
uzevši prvi trofej posle nekoliko sezona, nacionalni Kup. On je i meni bio
trener u juniorskoj reprezentaciji i jedan je od stručnjaka koje najviše cenim.
Gužva je idealan na mestu koordinatora omladinske škole. Zbog nekih
zdravstvenih problema koje je imao, to mu i odgovara. Imali smo dogovor da on
bude filter između škole rukometa i prvog tima, jer ko prođe kroz Gužvinu selekciju,
taj može da igra u bilo kojoj ekipi na svetu. Imamo veoma talentovanu
generaciju 90. i 91. godište, koju je selektirao mladi trener, Sale Brković. U
tim kategorijama više od polovine reprezentativaca dolazi iz Partizana. Hteli
smo da Jevremović selektira i najbolje prebaci u prvi tim.
Međutim?
– Kada sam
došao u klub krenuo sam ono što se kaže “from the skretch”. Pričalo se da imamo
200 klinaca, u stvari je bilo ukupno 49. Bilo je nekih igrača koji su igrali za
sva godišta i tako se stvarala lažna slika da je Partizan uspešan. Treneri su
dolazili kada su hteli, nisu trenirali zimi jer nisu želeli da plaćaju salu. Više
su se bazirali da srede žreb, da iskoriste poznanstva sa sudijama I tako osvoje
neko prvenstvo Beograda. Tako je sve funkcionisalo. Bio sam iznenađen kada sam
došao. Na moje pitanje, gde su deca trenirala preko zime? – dobio sam odgovor u
“Nušiću”? Pa gde vam je sala? Kažu, treniramo napolju. Škola rukometa je bila
država u državi. Preko SiSi-ja smo uspeli da obezbedimo tri termina na Banjici
za drugu ekipu. Došlo je do toga da nemamo salu za treniranje. Sada ćemo sa
salom Vojne gimnazije, rešiti problem sa terminima. Čim to budemo sredili i
imali mesto gde će moći ti dečaci da treniraju, pozvaćemo Gužvu da počne sa radom. Stalno smo sa njim
u kontaktu. On je prijatelj kluba. Želimo pre svega da rešimo osnovne probleme
i počnemo da radimo ozbiljno sa ozbiljnim trenerima Brkovićem, Draslarom, Grbovićem,
Padežaninom.
Najavljujete
promociju Partizanove škole rukometa u januaru.
– Trenutno
radimo na promociji škole rukometa Partizana. Dvanaestog i 13. januara radimo
animaciju klinaca godišta 97. i 98. Napravićemo simulaciju Evropskog prvenstva
na Banjici, na dva mini terena, gde će biti 16 ekipa, a klinci u dresovima
reprezentacija koje učestvuju u Norveškoj. Ova akcija će biti sprovedena uz
veliku pomoć Norveške ambasade. Potrudićemo se da to bude pravi spektakl za
klince. Znamo da su roditelji zaplašeni, a nažalost, utvrdio sam da su te priče
koje su kolale uglavnom bile tačne. Nemamo ništa od toga da zabijemo glavu u
pesak. Krećemo da ispravljamo tuđe greške iz prošlosti i pravimo jednu bolju
priču.
Trener
Partizana je nekadašnji trener Crvene zvezde, ženske reprezentacije Srbije i
Crne Gore i sadašnji selektor muške juniorske reprezentacije, Zoran Ivić.
– Koncepcijski,
nama je odgovarao takav tip trenera. Može se reći, naučni tip, koji dosta priča
sa igračima i ima strpljenja. Mislim da smo takvog trenera i našli. Ivić je
puno igrača formirao, pogotovo u periodu dok je bio u Zvezdi, ali nije imao
sreće da te projekte dovede do kraja baš zbog pritisaka o kojima smo malopre
govorili. Nadamo se da neće doći do takvog trenutka u Partizanu.
Imali ste
priliku da budete akter onog čuvenog finala iz 1993. godine, kada je “Pionir”
bio pun, a rukomet na vrhu popularnosti. Kako vam se čini kada gledate
Superligu danas?
– Jedna
srećna okolnost je da sam posle tog finala otišao u inostranstvo. Kada sam se
vratio posle 10 godina, otišao sam u rodni Kragujevac i zasukao rukave. Od
jednog trećeligaša sam napravio, nadam se stabilnog superligaša. Kvalitet rukometa
je opao, sve drugo kad bih rekao bilo bi smešno. Neki igrači koji pre deset
godina nisu mogli da igraju međurepubličku ligu, sad su vodeći igrači, najbolji
strelci lige. Igrači premladi odlaze u inostranstvo, kvalitet se razvodnjio.
Jedino što je dobro, usled velike lige od 16 klubova, mnogo mladih igrača dobija
šansu da igra, što se u suprotnom ne bi dogodilo. Za dve godine, kada budemo
imali ligu od 12 ili 10 klubova, imaćemo i
kvalitet. Igrači 88,89,90.
godište će stasati i to će biti liga za respekt. Uz državu koja će biti jača,
što je usko povezano sa stanjem u sportu, nadam se da će klubovi moći da zadrže
igrače do neke 23, 24 godine, da oni tada odu u inostranstvo, ali u prave
klubove! A ne da imamo situaciju kakva je danas, da srpski igrači odlaze u
inostranstvo, ne zato što su dobri, nego zato što su jeftini! Nadam se da će
situacija da se promeni.
U Crvenu
zvezdu se vratio Nenad Peruničić. Vi ste igrali zajedno u tom čuvenom finalu plej-ofa
1993. godine. Kako gledate na njegov povratak?
– Evidentno
je da je njegov povratak razdrmao duhove ovde. To je dobro. Novinari koji nisu
pisali danima o rukometu, odjednom su se setili da naš sport postoji. Drago mi
je da je takav jedan povratak ovako medijski propraćen. Dobro je za ligu, za
mlade igrače i sve nas. Ja im želim svu sreću, jer bez jake Zvezde i našeg
rivalteta, nikada rukomet neće biti dobro medijski propraćen. I ovaj sada
derbi, koji nas čeka, pokazaće to. Bez obzira što mi nismo na prvom i drugom mestu,
siguran sam da će hala biti puna. Bez obzira na to što smo izgublli par
utakmica, naši igrači znaju da igraju rukomet, imamo lep sastav, brze igrače,
talentovane bekove i sigurno se nećemo obrukati. Pokušaćemo da skinemo skalp
Zvezdi, jer su se oni izdefinisali kao prvi favorit prvenstva. Sa druge strane,
to što se sada događa u Crvenoj zvezdi, kosi se sa svim onim što mi radimo u
Partizanu. Mi forsiramo mlade igrače koji su rođeni kada je Perun uveliko igrao
u Superligi sa Jugovićem i Zvezdom. To je neki drugi put.
Po svemu sudeći, titula neće van Beograda?
– Nisam
tako siguran. Sve što se vrti oko jednog čoveka nije dobro. Možda se desi da on
neku utakmicu preskoči, što ja ne želim Nenadu, jer je zaslužio da svaki minut do
kraja karijere odigra i da uživa dok god želi da igra. Sve što se svede na jednog
čoveka, može biti opasno i nema neku budućnost. Kada se centralizuješ i kada se
ta centralna jedinica ukloni, dolaziš u problem. Ima par ozbiljnih ekipa u
Srbiji, kao što su Kolubara, Proleter, koji imaju mnogo veći budžet od
Partizana. Tu je i Metaloplastika koja igra korektno i može da se umeša u borbu
za titulu. Zvezda je glavni favorit, ali
će sada sve ekipe biti izuzetno motivisane da joj uzmu skalp sa Peruničićem na
čelu.
Videli ste
naš sajt? Kako vam se sviđa?
–
Posećujem sajt. Koristim tu vrstu medija i svakodnevno funkcionišem na taj
način. Kada dođem u kancelariju, prvo proverim poštu i pregledam sajtove. Iskristalisalo
se da je vaš sajt najažurniji. Imate dobar intervju nedelje, stranu sa
transferima, a ono što je meni bitno je da mogu da pratim i druge lige u
okruženju. To jedino na Balkan-handball-u i možemo da vidimo. Konkurenciju
nemate, ali možda će ona usloviti da u budućnosti budete još bolji. Iskreno se
nadam da će Partizan ubrzo imati ozbiljan i ažuran klupski sajt. To je
budućnost.
Hvala na
odvojenom vremenu i puno sreće u nastavku sezone!
