– On je oduševljen. Zadovoljan je mojom „kokicom“. Rekao mi je da je ponosan što sam imala hrabrosti da je bacim. Mama je isto srećna. Drago je i meni zbog Norvežanki, jer im je sve falilo ovde, hotel, na sve su se žalile. Ono što je od početka bilo jasno je da su se uplašile.
I publike…
– Retko čujem bilo šta sa strane, ali u jednom trenutku sam stala, pogledala na tribine i nisam mogla da verujem u kakvoj atmosferi igram.
Imala si dve zapažene role do sada, protiv Alžira i u meču sa Norvežankama. Tvoj ulazak sa klupe donosi i novi kvalitet…
– Ceca i ja imamo stvarno dobar odnos. Nije bitno ko će da igra, bitno je da odradimo za ekipu. Odlično se dopunjujemo.
Sledi Poljska…
– Poljska nije autsajder. One nisu džabe tu gde jesu. Jesu iznenađenje, ali samo moramo da razmišljamo o sebi. Moramo da ispravimo greške koje smo imali. Teško spavamo posle utakmica. Gledamo reprize u pola noći, stalno pričamo o tome da smo nešto mogli da uradimo ovako ili onako. Vraćali smo film i ne možemo da verujemo da smo dva puta stizali -5. To dovoljno govori koliko smo mentalno jaki…
Želja za finale?
– Volela bih Dansku – kratko će Jelena.
