Balkan-Handball.com

JOVICA NIKOLIĆ: Voleo bih da nikada ne „ispunim sve kolone“

Već neko vreme najveći biser srpskog rukometa, Jovica Nikolić, sa nepunih 19 godina profiliše se kao najubojitija napadačka opcija srpskog prvaka Vojvodine. Ono što je nagoveštavao u mlađim kategorijama, počeo je da demonstrira od prvog trenutka kada je kročio na 40×20 sa „velikim momcima“ i vrlo brzo postao najmlađi strelac 100 golova u isroriji SEHA Gasprom lige, svega tri meseca po punoletstvu.

Mladi desni bek je već sa 16 godina „bačen u vatru“ u regionalnom takmičenju i srpskom šampionatu, a na Evropskom prvenstvu kadeta u Hrvatskoj uvršten je u idealnu postavu šampionata uprkos činjenici da je Srbija završila kao osma.

Nikolić je u prethodnom kolu ARKUS lige izrešetao mrežu Partizana, a njegova Vojvodina osvojila peti bod, nakon pobede nad Crvenkom i remija sa Dinamom. Uvertira u novu takmičarsku godinu bila je savršena, osvajanje nacionalnog Kupa.

-Zadovoljan sam svojom igrom, nisu mi toliko bitni golovi, mislim da generalno za sada dobro igram u odbrani i u napadu, uklopio sam se, odgovara mi naš sistem igre. Mnogo mi znači što kraj sebe imam jednog igrača kao što je Nemanja Pribak. Sve bolje se razumemo u napadu, uigravamo se kao ekipa. Možemo biti zadovoljni početkom sezone, izuzimajući tu utakmicu sa Dinamom koju smo odigrali zaista loše – počinje Nikolić razgovor za Balkan-Handbal.com

Ponovo je Vojvodina najveći favorit za osvajanje titule u Srbiji. U kome vidiš najvećeg konkurenta na domaćoj sceni?

-Činjenica je da smo favoriti, ja sam neko ko nikada ne beži od toga. Mi to treba da opravdamo i dokažemo na terenu. Vojvodina je šampionski tim, već sedam godina za redom, ali će posao biti mnogo teži nego što ljudi po rukometnim kuloarima govore. Iz godine u godinu čujem kako niko ne može da nam priđe, ali, ja ne mislim tako. Biće jaka konkurencija ove sezone, svi su željni da pomere trofej iz Novog Sada, što je normalno. Ima tu timova koji su kadri, Dinamo, Metaloplastika, pa i Partizan koji je mnogo bolji ove sezone. Dubočica je pokazala na startu da je ozbiljna ekipa, tri pobede iz tri utakmice. Mnogi žele trofej, a na nama je da ponovo pokažemo šampionski mentalitet i odbranimo titulu. Spremamo se maksimalno ozbiljno za svakog protivnika, idemo iz utakmice u utakmicu.

PRIBAK POSEBNA KLASA

Maločas si pomenuo Pribaka, koliko tebi kao mladom igraču znači saradnja sa plejmejkerom takvog iskustva?

-Pribak je klasa, jedan od najboljih sa kojima sam igrao do sada. Mnogo je iskusan i što je jako važno, nije sujetan. Voli da podeli svoje znanje, što se retko viđa. Posvećen je da svakom mladom igraču pokaže nešto novo, da ga nešto nauči, Trudi se da nam ukaže na svaku grešku, svaki detalj, da ispravi sve što se može ispraviti. On nije došao ovde iz komformizma, da gleda sebe, već da sve nas učini boljim. To nemerljivo znači kako meni, tako i celoj ekipi. I van terena je jako bitan faktor Vojvodine.

Pored domaćeg šampionata, Vojvodina će ponovo igrati u SEHA Gasprom Ligi. Može li to takmičenje da ti nadomesti neigranje evropskih utakmica?

-Ne mogu reći da mi na ličnom razvoju ne bi značilo da igramo Ligu šampiona ili makar Ligu Evrope. Međutim, šta je tu je, daleko od toga da se kroz SEHA ligu ne može napredovati. Za mene je prošle sezone bila velika stvar bila nadmetati se sa igračima kakvi igraju u Vardaru, Vespremu…To su sve vrhunske ekipe koje su među najboljima u Ligi šampiona. Ne potcenjujem nijednog trenutka srpski šampionat, ali mladim igračima u razvoju zaista puno znači takmičenje u SEHA, gde su rivali na višem nivou, gde nam treba mnogo više truda da bi postigli neki rezultat. I ti neki porazi koji dolaze u tim mečevima imaju dobru stranu za nas mlađe, jer ne možemo napredovati bez duela sa igračima i timovima višeg kvaliteta. 

KAŽU FRANCUSKA…

Gde vidiš sebe u bliskoj budućnosti, gde bi želeo da igraš posle Vojvodine?

-Razmišljao sam par puta o tome, ali ovde mi je stvarno lepo i ne želim da punim sebi glavu o narednim destinacijama.Kada dođe vreme za odlazak, dobro ću razmisliti o tome. Neću žuriti, otići ću samo ako mi neki klub ponudi mnogo bolje uslove za rad nego što ih imam ovde, a ponavljam, jako sam zadovoljan u Vojvodini. 

Koja liga misliš da bi ti više odgovarala, francuska ili nemačka?

-Pričao sam sa dosta igrača koji igraju u inostranstvu. Iskreno, ne znam, nisam igrao napolju, ali kažu da bi mi rukomet koji se igra u Francuskoj odgovarao. Naravno, svakom igraču je san da igra u Francuskoj ili Nemačkoj. Iskreno, ja zaista ne volim da gledam previše unapred, fokusiran sam samo na Vojvodinu. Svašta je moguće, pa i da odem na kraju sezone, nikada se ne zna. Ne opterećujem se time jer sam prezadovoljan uslovima u Vojvodini.

Mnogi se žale da je Bundesliga zahtevnija za telo igrača, pogotovu za one igrače koji igraju i evro takmičenja uporedo…

-I upravo zbog toga, Bundesligu bih voleo da igram malo kasnije, kada potpuno sazrim i fizički i psihički, odnosno kada dostignem neki igrački vrhunac. Eto, važno bi mi bilo da u svom seledećem klubu igram ili jaku nacionalnu ligu, ili Ligu šampiona. Trebaju mi jake utakmice.

ŠUT SA ZEMLJE KAO „AHILOVA PETA“

Kako ti doživljavaš svoju igru, u kom segmentu misliš da ima najviše prostora za napredak?

-Ne mogu reći da nisam zadovoljan svojim šutem, dosta sam napredovao u tom segmentu, ali eto, recimo da bih mogao biti bolji u šutu sa zemlje, to je nešto što ne koristim uopšte. Naravno, ima još prostora za napredak i u ostalim delovima igre, u fintama, skok šutu. Iskreno, bio bih nezadovoljan da nema mesta za napredak. Voleo bih da nikada ne „ispunim sve kolone“, da uvek imam mesta da budem bolji, što bi me držalo motivisanim da uvek pristupam igri sa istim žarom.

Prošle sezone si imao problema sa ramenom, da li je to ostavilo traga na tebi?

-Bilo je problema sa ramenom, ali mi je ova pauza od rukometa usled koronavirusa dobro došla da to na miru saniram. Radio sam potom individualno sa našim kondicionim trenerom Aleksandrom Tunguzom, kojeg moram istaći kao jako bitnog člana ekipe, čovek radi vrhunski posao. Fokusirali smo se na jačanje ramena, tako da od početka ove sezone nemam nikakav problem, igram bez ikakvog straha. Kvalitetno sam radio na fizičkoj spremi.

ROJEVIĆ ŽIVI RUKOMET

Na užem si spisku seniorske reprezentacije novog selektora Tonija Đerone…

-Što se seniorske reprezentacije tiče, čast mi je bila svaki put kada sam pozivan na širi spisak, a evo me sada i na užem. Đerona se čuo sa svim igračima, tako i sa mnom, rekao je da prati moje igre i da je u kontaktu sa trenerima. Okupljanje je u novembru, daću maksimum, neću se štedeti, pa za šta to bude dovoljno…O novom selektoru sam čuo sve najbolje, da je odličan trener i veliki gospodin van terena. Nadam se da će nacionalni tim sa njim na čelu početi da beleži bolje rezultate.

Dugo već sarađuješ sa trenerom Rojevićem, koji je sada i u Đeroninom stručnom  štabu…

-Godine rada, usavršavanja i posvećenosti dovele su ga u stručni štab reprezentacije. Moje mišljenje je da on apsolutno zaslužuje da tamo bude. Ja sam njim sarađujem već pet godina, praktično od mlađih kategorija mi je trener. To je čovek koji 24 sata misli o rukometu, neverovatno je posvećen. Rezultat toga su svi ovi uspesi koje je napravio sa Vojvodinom. Mnogo ulaže, mislim da će on kao trener iz sezone u sezonu napredovati. Sigurno će mu i rad u reprezentaciji puno značiti – konstatovao je mladi as na kraju razgovora.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *