Dan polufinala. Dan, koji tri od četiri reprezentacije dobro znaju od pre dve godine i prošlog EP. Takođe, sve tri su igrale i polufinale u Španiji na Svetskom, ali ne želim da širim priču, čisto i to da se uzme u obzir. Danci na poslednjih 7 EP samo jednom nisu igrali polufinale (Austrija 2010.), dok Hrvati na poslednjih 6 su učesnici polufinala. Kakav ozbiljan kontinuitet. Francuzi aktuelni olimpijski, Španci aktuelni svetski prvaci. Očigledno najbolje od najboljeg u Evropi nadmeće se danas u Herningu, gradu koji za mnoge u Evropi jeste i biće poznat samo po rukometu.
Nikada u istoriji evropskih prvenstava finale nije ponovljeno na narednom prvenstvu i neće ni sada. Švedi su jedini uspevali da odbrane Evro krunu i u ovom momentu realne su šanse da se to desi ponovo tj.da prvak Evrope odbrani titulu. Danska je i pre prvenstva bila glavni favorit za osvajanje zlata, prvo kao branilac trofeja, onda kao domaćin koji brani trofej i na kraju kao jedna od najboljih reprezentacija u Evropi, koja je domaćin i brani trofej. 14 hiljada ljudi koji izuzetno poznaju ovaj sport i na specifičan način bodre svoj tim stvoriće dodatni pritisak.
Neki kažu da će pritisak biti na Dancima i to je sasvim logično, međutim treba uzeti u obzir da su oni severnjaci i da ipak reaguju malo drugačije. Hrvati nemaju šta da izgube, svakako su već treći (to im je zagarantovano ako ne uđu u finale, šala naravno), za razliku od domaćina i branioca titule, ali tim stavom pored rasterećenja mogu da uđu nesvesno i u alibi. Imaju iskustvo igranja protiv domaćina od prošlog EP, iako je to bilo više od utakmice za sve pa ako se bolje pripreme i snađu nego pre dve godine imaju šansu opet za finale. Taj pobednički mentalitet koji ima Hrvatska, bez obzira ko je u sastavu, ko je selektor ili ko je u stručnom štabu vodi ih ka ovakvim vrhunskim dostignućima. Utakmice protiv ekipa koje su izuzetno kvalitetne,ali po rejtingu ispod njih kao Poljska, Rusija, Belorusija, Island itd.unapred „znaju“ da kako god ide da će pobediti i to je velika stvar. Rutina kojom se pobeđuju te utakmice značajna je za kasniju fazu takmičenja pre svega zbog potrošnje igrača.
Dance sam gledao samo protiv Islanda gde su Hansen i Landin odmarali pa ne znam kako su rasporedili snage međutim po rezultatima i protivnicima je jasno da nije imao ko da ih potroši. Vilbek je sve uradio „by the book“ ušao odmoran u polufinale, ali u sportu to ništa ne mora da znači. Realno je Danska manje umorna od Hrvatske koja je morala da igra i „četvrtfinale“ protiv Poljske, ali opet kažem to sve ne mora ništa da znači. Jedan genijalni dan Duvnjaka, nepogrešivost Čupića i Štrleka, dobro izdanje Kopljara, Alilovića i ostalih može upropastiti Vilbekov „zlatni“ oproštaj koji svi Danci priželjkuju. Zaista, ako se neke stvari poklope kod Hrvata, a ja očekujem da hoće biće džaba Dancima domaćinstvo,a li da ne prejudiciramo, videćemo večeras ko je šta spremio.
U drugom polufinalu i na osnovu svega pokazanog, po meni su Francuzi favoriti. Karabatić igra dobro i on je pokretačka snaga ekipe pa još ako Omejer bude deo onoga što može biti eto možda „petlova“ opet na putu ujedinjenja kruna. Španci bez Rivere seniora i domaćeg terena nemaju onu euforiju sa svetskog pa iako su kvalitetan sastav to ne liči na ono od pre godinu dana mada treba uzeti u obzir da nema Šterbika i Ombradosa koji su mnogo značili sveukupno.
Tri prvaka, tj.zlatni Francuzi iz Londona sa OI, zlatni Španci iz Španije sa SP, zlatni Danci iz Srbije sa EP i Hrvati, bronzani sa svih pomenutih takmičenja i jedini sa svim medaljama pomenutih takmičenja, obećavaju spektakl i spektakularan rukomet. Ne moram da vam kažem koji polufinalista fali sa prošlog EP, znate to i sami.
