„Mala iz Darde“ otišla u legendu

Završiti karijeru u 18 sati i 47 minuta 22. decembra 2013. godine je najveća privilegija koju je jedna rukometašica mogla da dobije. Svetlana Ceca Ognjenović je u finalu Svetskog prvenstva sa Brazilom odigrala svoju poslednju rukometnu utakmicu i otišla u legendu. Kako samo to gore neko uredi sve, najlepše stvari dođu na kraju balade duge tričavih 15 godina. Balade čije su strofe često puta bile tužne i terale suze na oči. Ko ovako sanja svoj kraj, mora da ima bujnu maštu na granici ludila.

– Auuu, kakav će ti kraj karijere imati! – šaputali smo joj na uvo posle svake pobede na putu do velikog finala. Nije htela o tome da priča, da je ne smaraju novinari, da ne maleriše. Odlučila je, još Srbija, makar i debakl, i to bi bilo to. Dosta je bilo, hvala lepo.

A nama prolaze slike „male iz Darde“ kroz glavu. Kako je  pomahnitali Ginter Prokop juri po terenu praveći najveći skandal u istoriji rukometa. Sećamo se njenih „ludih“ frizura kojima je pravila “lajt-šou” u žutom dresu beogradskog Radničkog na “Banjici” s početka ovog veka. Još čujemo reči Časlava Dinčića koji joj se zahvaljuje jer je došla da igra za Srbiju sa „jednom nogom“ na EP u Makedoniji. Ostaće upamćena i kao neko ko baš nije bio najsrećniji kada bi morao pred novinare. Sve to i još mnogo toga još devojke koju je karijera vodila u Beograd, Niš, Slagels i Mec, staće u ovo srebro koje je večeras okačila oko vrata.