Uvek izvan klišea, pospan, bunovan nakon jutarnjeg leta za Beograd, bio je Darko Stanić pred odlazak reprezentativaca i njihovih najbližih u kantri klub „Babe“ kod Sopota, gde će u naredna tri dana paintball-om, pecanjem, karaokama i drugim aktivnostima, biti nadograđena atmosfera i duh, koju su „Orlovi“ stvorili u prethodnom periodu. Prvo pitanje, jel’ si umoran, logično se nametnulo:
– Pokušavao sam na silu da izađem iz ritma obaveza. To na silu, obilo mi se u glavu, pa sam se samo više umarao. I u odmoru, čekaju vas obaveze i izazovi. Glavu treba pripremiti za sve ono što nas čeka, a veliki su izazovi ispred nas. Pripreme i London, prakitčno, dva i po meseca ćemo biti pod raznim pritiscima, psihičkim i fizičkim.
Kako ćeš provesti 15 dana između „tim bildinga“ i početka priprema na Kopaoniku, 25. juna?
– Provešću ih u Mojkovcu. Kada imam i dva dana slobodna, idem u Mojkovac. Tamo imam svoj mir, sa prijateljima radim ono što vodlim. Malo priroda, malo rafting…
More?
– To mi je već gužva…
Koliko te je umarala priča oko transfera u Gepingen ili si svo vreme znao da ostaješ u Skoplju?
– Nisam znao. Toliko sam bio pod pritisko, da sam u jednom trenutku rekao sam sebi – šta bude, biće. Zadnjih 15, 20 dana sam išao onom – šta se desi, desi. Ako moram da idem, moram. Ako ostanem, ostaću.
Na kraju, dobili ste i Žarko Marković, i ti…
– To je njegova želja bila. Ko danas možete naterati nekoga nešto na silu, ako ovaj to neće. To je bila njegova kombinacija, on je želeo u Nemačku. Nisam ga ja oterao (smeh). On je tražio da ide, mlad, talentovan igrač, željan izazova. Ja sam drugačiji malo. Dobili smo ono što smo tražili, i ja, i on…
Čemu se nadaš u Londonu?
– Zastao sam kada sam čuo s kim igramo. Grupa je preteška, težak nas posao čeka. Kada sam bolje razmislio, možda je tako i bolje. Moramo ući maksimalno od prvog meča. Nama kao timu odgovara konstantan pritisak, da nema opuštanja, da je svaka utakmica odlučujuća.
Mnogi se već šale da je za Stanića, najveći izazov Koreja, jer se meč igra u 11 ujutru…
– Koreja je najteža. Nikada nisam igrao protiv nje, ali u 11 ujutru je najbolja ekipa na svetu (smeh). Imamo i ranoranioce u ekipi, bićemo spremni…
S kim bi voleo da popiješ kafu u olimpijskom selu?
– Sa Đokovićem. Divim se njegovoj metalnoj snazi. Gledali ste pobedu nad Congom? Ništa to nije slučajno. Čovek dobija borbe sa samim sobom…
ŽIKA BOGDANOVIĆ
