Sigurni smo da nismo mi sa Balkan-Handball-a jedini, koji su jedva čekali da srpska reprezentacija izađe januara 2012. godine, pred pune tribine nove – stare hale u Nišu i čuje huk sa tribina, onaj isti, koji smo slušali godinama unazad. To bi bila kruna dugogodišnje ljubavi i čudne – čvrste povezanosti niške publike i "Orlova", gde bi verovatno i po koja suza pala, što na terenu, što na tribinama, što u press loži. "Kako stvari stoje", a na to smo tekstovima, kritikama – vapajima upozoravali, od nove hale u Nišu neće biti ništa (uslov za dobijanje domaćinstva?), a samim tim ni od Evropskog prvenstva. Odluka Organizacionog odbora EURO 2012 da se Nišu oduzme domaćinstvo zbog očigledne neozbiljnosti, političkih razmirica lokalnih čelnika i nedostatka volje – shvatanja, šta bi Nišu značilo jedno ovakvo takmičenje, došla je kao posledica…
Džaba je sada gađati na Beograd, kao i uvek, kada se povede priča o blio čemu na jugu Srbije. Na, još s kraja 2008. godine planirani EURO 2012 u Nišu, lokalni vlastodršci su nakalemili i rekonstrukciju stadiona i obnovu Muzeja, za koji sredstva potražuju od Vlade Srbije, pa počeli i pregrupisavanje u političke kolone i pripremu za neke nove kampanje. U toj svađi, neko je pobedio, neko izgubio, najviše rukomet.
Na kraju će izgleda fudbalski srpskoligaš iz Niša, Radnički, koji svako malo štrajkuje zbog nedostatka novca, dobiti novi stadion da na njemu fascinira sve od Vladičinog Hana do Aleksinca.
Rukomet će se igrati negde drugde. Verovatno će i druga grupa u Beograd (nezainteresovani Beograd, koji godinama ne može da napuni ni "Banjicu", kada se igraju rukometni mečevi), ako dozvoli EHF, a možda i u Inđiju.
Kako god, gradonačelnik Niša, Miloš Simonović, oštro se suprostavio kampanji koja se vodi protiv njegovog grada, "dobrog domaćina velikih sportskih događaja", a danas je u Beogradu i sastanak, koji će, možda, doneti neke nove zaključke…
