Table of Contents
Pričati sa Linom Červarom, uvek je izazov za novinara. Uvek dovoljno intrigantan, uvek sa porukom, koja dolazi od čoveka koji je okačio svetsko i olimpijsko zlato oko vrata, ali i onog koji je i na primeru skopskog Metalurga pokazao da ništa nije nemoguće. Par dana pred Kielce novo čudo je na pomolu ili iz druge perspektive, u njemu već živi rukometna Makedonija. Metalurg igra za dane rukometne galaksije u Kelnu, tri utakmice daleko od finala Lige šampiona. Mnogo tema za razgovor prilikom susreta posle par godina u Skoplju, mnogo svega, čitaćete u dva dela…
– Trener je toliko veliki koliko je spreman da se sagne i podari svoje vreme tuđem detetu. Sledeće godine će biti 10 godina od osvajanja zlata u Atini, a 40 godina mog trenerskog rada. Kada bi se to pomnožilo sa 365 dana, kaže moja supruga, to je 14400 dana koje si posvetio tuđoj deci. Zašto sam prkosan? Zašto branim instituciju trenera ispred šarlatana? Zato što sam prvih 20 godina radio za ništa, badava! To su bile godine kada je Zagreb morao da kupuje sudije da me pobedi. Kada je moja žena, koja je držala frizerski salon, finansirala moj klub, pa i ja krišom davao novac. Sve se vrtelo oko mene. U malom mestu, trener ti je kao pop, bog i batina, a još sam predavao i u školi, bio direktor u jednom periodu. U toj ulozi sam bio kao u okovima, jer sam želeo da se bavim trenerskim poslom. Trener je najveća faca, ako je pravi. Ne samo što mora da ima veliko znanje, on mora biti fantastičan i u organizaciji i upravljanju ljudima – počinje Lino Červar sa izlaganjem svoje trenerske filozofije:
„NAJTEŽI TRENUTAK U KARIJERI“
– U tih 20 godina u kojima sam badava radio, kada je država bila veliki dužnik što se tiče i porekla imovine, kada sam davao vreme tuđoj deci, umesto svojoj, moje ćerke nisu na maturi mogle imati roditelja za ples, pa sam morao uzimati šogora. Ko je to meni platio? Kada više nisam mogao da radim u svojoj zemlji, a bilo je ratno vreme, onda sam se drznuo da idem u inostranstvo. Tada se dogodio najteži trenutak u mojoj karijeri. Dobio sam od kluba telegram da moram u roku od 24 sata da vratim svu opremu ili će me tužiti Policiji. Tom klubu sam dao sve, srce, dušu, telo. Hoću reći, koja je moja sudbina, trenerska sudbina – priča Lino o svojim danima kada je Umag od petog ranga takmičenja proizveo u jugoslovenskog prvoligaša i nastavlja:
– Nakon toga, ne vetrom u leđa, ne zato što mi je to neko hteo dati, nego zato što su se svi izređali, kada su pobrali sve vrhnje, onda je došao neki Italijan iz male Istre da nasukani brod – zadnji na EP u Švedskoj izvlači, jer se nema šta izgubiti. Neka se zna. Kada sam ja preuzeo reprezentaciju, nije se hrvatska liga mogla naći ni pod mikroskopom. Štampa, batali. Nisu mogli ljudi pročitati izveštaj sa utakmice, rezultati su bili jedva sitno pisani, a moje imenovanje na poslednjoj strani u nekom uglu – kaže Červar i još jednom podseća na svoje ostvarenje sa reprezentacijom Hrvatske:
– Ni jedna zemlja na svetu, ni jedan trener, nikada, ni u jednom sportu, nije bio poslednji na prvenstvu, pa odmah u godinu i po dana svetski i olimpijski šampion. U moje vreme, osvojili smo šest medalja. U moje vreme smo osvojili i šest medalja sa mlađim kategorijama. Ukupno 12 u moje vladavine. To je ono što ne menja trend, moda, lobi. To ne mogu da izbrišu.
Kada pričamo o izazovima, postoje li oni još uvek, a da su vezani eventualno za hrvatski rukomet?
– Za trenera važi ona da nikada ne zna šta mu nosi naredni dan. Moja sjena i dalje visi u hrvatskom sportskom svetu. Uveren sam u to, daju mi to do znanja, gde god se pojavim.
„DA SAM OSVAJAO BRONZE – BIO BIH OBEŠEN NA TRGU BANA JELAČIĆA“
Često pokušavate da objasnite neobjašnjivo. Kako je biti olimpijski i svetski šampion. To upućuje da niste sasvim zadovoljni onom količinom poštovanja, koliko zaslužuju takvi rezultati?
– Sada sa ove tačke gledišta, sa strane kada gledam, kada mogu trezvenije suditi, nameće se opšti zaključak zbog koga se često nasmejem, koliko su ljudi i događaji u hrvatskom rukometu zaštićeni u odnosu na moje vreme. Nije bio to desant na Drvar od nekih ljudi. To je bio desant na mene. Ne od Hrvatske, jer svaki pošten čovek zna ko sam ja. Pokazalo se da sam veliki pobednik. Pobedio sam one koji su bili montirani da me obeshrabre, oduzmu borbeni moral, potcene. Pokazalo se da je to bila smešna montaža, jer ako bi se uzimali kriterijumi prema meni, pa ne znam ko bi danas bio selektor u Hrvatskoj? – kaže Červari komentariše rezultate posle njega:
– Poštuju mene novinari, vole, ne mene, moj rezultat. Pitaju me, kako ocenjuješ bronzu? Znam da im u moje vreme ni srebro nije bilo dovoljno, ma ni zlato. Kažem im, kako da je ocenjujem? Pa, ja bronzu nikada nisam osvojio! Ne znam kako se oseća čovek koji osvoji bronzu! U moje vreme, da sam osvajao bronze, obesili bi me na Trgu Bana Jelačića. Hteli su da mi ubiju moral, ali sam sačuvao ono iz Istre, da sam prkosan, da mi ne mogu ništa.
„PUSTI SADA ŠTA MU TEPAJU – VORI JE BIO OZNAČEN KAO SMEĆE“
Kako u takvoj podeli karata vidite razvoj Slavka Goluže i njegovu ulogu vašeg naslednika?
– Govoriću njegovim rečnikom. Lino je stvorio kriterijume koje sledim. Sledim put svog trenera. To je sada tako. Sigurno je da će sa vremenom morati više da pruži. Moraće da pokaže svoju individualnost. Menjaće se struktura ekipe, koja je još produkt onoga što sam ja stvorio i trenirao. Ne smeju se zaboraviti neke stvari. Pusti sada šta mu tepaju. Vori je bio označen kao smeće, koje sam uzeo badava. Rekli su mi – uzmi ga i nemoj ga vraćati. Šta je danas Vori? Barselona, HSV, Pariz. Gojun? Govorili su mi, pa gde ćeš sa njim, taj je bezveznjak, igra u Zametu. Onda sam ga švercovao, da ide u Sisak, a Golužu nagovorio da ide da radi tamo, da mi ga spremi za Svetsko prvenstvo 2009. Iz tih šest omladinskih medalja je proizašao i Kopljar, Duvnjak, Štrlek, Čupić, Stepančić, Ivić, sve igrači iz tih šest godina. To su, ipak, igrači iz mog vremena. Sada će doći Mandalinić, neki drugi. Tada će se videti kako će se Goluža snaći, kako će izgraditi stil. Vreme će pokazati. Bio je moj igrač i bio je moj pomoćni.
Obrvan je smenjen u Zagrebu i pored plasmana u četvrtfinale Lige šampiona i pobede nad jednom Barselonom. Goluža je ove sezone „srezan“ posle pada pre TOP 16 faze, iako je imao dosta izmenjenu ekipu. Bilo je i ranije dosta primera, da se treneri nisu dugo zadržavali. Zašto Zagreb ima tako malo stprljenja za trenere?
– Verovatno se institucija trenera nije nametnula.
Kako se onda u reprezentaciji nametnula?
– U reprezentaciji imaš više mogućnosti da kontrolišeš situaciju nego u klubu. Nametnuo sam kriterijume 2003. godine. I dalje ih se drže od logistike pa na dalje. U klubu se radi po onoj „mnogo babica kilavo dete“. U reprezentaciji su kraće pripreme, trener je alfa i omega, sve ide od toga. U klubu je puno interesa, kupovina, prodaja, interesi, menadžeri. To je kompleksno pitanje, interesantno bi bilo postavljati ga čelnicima klubova, da ga oni objasne. Za budućnost se moraju prepoznati pravi treneri, da imaju poverenje i ovlasti da svoju viziju i ideje dovedu do kraja. To je vrlo bitno.
„ŠTA ĆEŠ TI U MAKEDONIJI – VARDAR ĆE BITI ŠAMPION JOŠ GODINAMA“
Pre četiri godine kada ste stigli u Skoplje, mnogo se više pominjao finansijski motiv dolaska i “dil” sa gazdom Minčom Jordanovom. Prve godine niste stigli do Lige šampiona, sumnjalo se. Danas, svi pričaju samo o rezultatima…
– Danas u poplavi marketinga kada ideje i vrednost nisu važne, svašta se može čuti. Ljudi dođu u iskušenje da ne veruju, to je razumljivo. Bombardovani smo nikakvim vrednostima. Kada se loš proizvod nudi kao kvalitet, ljudi sumnjaju u sve. Životopis sve govori, on je vrlo bitan. Kada su ljudi razumeli o čemu se radi? Ne mogu da zamislim trenera koji nema široko poznavanje stvari, široku kulturu, ne estradnu, nego ljudsku, opštu, koju mora preneti na one koje radi. Kažu, ma to nije bitno. Pa, onda bi bili svi vrhunski. Ovaj posao je mozaik kulture, taktike, psihologije, trenažnom procesa. Onda čujem da neko ocenjuje takvu problematiku, da se svi se razumeju u sve. Danas će čovek električar prihvatiti da bude direktor nuklearke. Samo mi daj titulu, pa nek bude šta bude. To nije tako. To je kompleksno pitanje – kaže Červar i pominje poziciju u kojoj pronalazi motivaciju:
BITI PRVAK EVROPE SA KILOM – KAKAV JE TO IZAZOV?
– Meni je izazov da budem u poziciji Davida protiv jačega. Biti prvak Evrope sa Kilom, koji je to izazov? Drago mi je da je pre mene gospodin Kljun stariji osvojio zlato u Atlanti, ali kada bi se upoređivali ti sastavi, on je sem Peruničića, imao sve najbolje igrače na svetu u tom trenutku. Ovo moje je ipak bilo sa nekim Balićem, Metličićem, Lackovićem. Bili smo anonimni svetski prvaci.
Kakav je plan bio za Metalurg 2009. godine?
– Pitam gazdu ko je prvak Makedonije? Šta očekujete od mene? On mi kaže – da uvedeš radnu etiku, da radiš na makedonskom projektu sa mladim igračima, kontrolišeš trenere, prenosiš iskustvo, da škola Metalurga bude jedna ideja. U sebi sam mislio, pa to mene ne zadovoljava. Kada sam došao na utakmicu kvalifikacija Vardara za Ligu šampiona, na poluvremenu me pozvao njihov predsednik Mihajlovski, koga izuzetno poštujem, da se vidimo. Pitao me je – pa dobro Lino, šta te je nateralo da dođeš u Makedoniju sa tim rejtingom? Ja mislim još par godina biti prvak sa Vardarom, pa onda možeš ti neki Kup osvojiti i tako – prepričava Červar događaj iz 2009. godine i smeška se:
ZA TRI GODINE OD -18 DO NAJBOLJEG NA BALKANU
– Moj pomoćnik koji je bio samnom, poznavajući me, počne me udarati ispod stola. Ja odgovaram Mihajlu – da,da, vi ste predsednik Federacije, uticajan čovek. Da kažem nešto drugo, to je isto ko da Zoran Gopcu kažem – pobediću Zagreb u Hrvatskoj. Kako ću ga pobediti, kada neće odlučiti teren, već logistika, svašta nešto? To mi je dalo snagu, znao sam da moram pobediti – objašnjava Červar i iz svoje perspektive opisuje svoje početke u Skoplju:
– Nisam imao ekipu. Odlazim na pripreme i kažem predsedniku, šta da radim sa ovim timom? Svi su me lupali sa 20 razlike. U Poreču me Zagreb pobedio sa 18 razlike. Nisu se pokazali veliki. Nije im bilo dovoljno 10,12, 13, pa su im još i sudije pomagale. Hteli su da me dokrajče. Sprdačine su u publici radili. Ono što mi se svidelo kasnije u svlačionici, čini mi se da mi je Mirkulovski prišao i rekao – Nisu me baš oduševili. Pitao sam ga zašto? Rekao mi je – tako, sitno, primitivno. Stvarao sam ovaj tim. Trebalo nam je tri godine da budemo ispred njih. Zadovoljan sam. To je bila još jedna inspiracija za mene – kaže Lino i ponovo se vraća na priču o Davidu i Golijatu:
– Ta priča nikada nikoga nije ostavila ravnodušnim. Svi su uvek na strani neuglednog momka koji ima onu praćku. Kada sam video u kojim uslovima klub radi. Na periferiji su, kraj grada, siromašno radničko naselje, nemaju navijače, dvorana im je od olinjaljog drveta i kamena malo. Prozori su od plastike povezani selotejpom. Ne možemo u jednoj svlačionici da se skidamo, moramo u dve. Ni dan danas ne mogu svi da se tuširaju zajedno, moraju u dve svlačionice. Zato smo mi moralni pobednici Lige šampiona.
17 komentari
Lino ti si nasa LEGENDA !
drugo ime za Lino Cervar je METALURG
Lino je samo jedan shraf u celom lancu nazvanom Metalurg.
Za evropu simnem mu kapu ali za to da je pobedio vardara to i nije mu bio neki tezi zadatak sa duplo veci budzet(mozda i vise) i svaku godinu odzimanje najbolji vardarovi igraci!!!
Lino je jedan od najboljih trenera na svijetu. Strašno je to što su ga ljudi u hrvatskom rukometnom savezu sputavali da radi svoj posao pa je morao otići. Sada se tek vidi kakav je Lino i što može napraviti. Sada više navijam za Metalurg nego za Zagrab. Pozdrav iz Hrvatske
Lino je covek pred sve sportski profesionalac, psiholig i trener sa velikim darom kakvog nemaju vecinu .
poradi Lino, Metalurg ima strasen podmladok supertalenti dvometrasi sto tek ke se slusne za niv, istoto go napravi so Zagreb i Hrvatska ,toa se se negovi deca, ako e eden od najdobrite treneri vo svetot togas sigurno negovata skola e broj eden
a jel bi Lino bia sad tamo di je da nije ta fina sumica sa pet nulica :)))
E pa Mato trebali ste da ga cenite i da mu sami platite tih pet nulica….al kod nas u Makedoniji nema samo tih pet nula, ima i respekt koj je taj covek zasluzio…
Veliki strateg, psiholog, veliki borac…Respect Care..Shteta shto nisi prihvatio poziv za selektor makedonske reprezentacije…
Čestitke Lino za vse kar si naredil v rokometu od Umaga do danes. Tudi mi Slovenci smo ponosni nate. Lep pozdrav iz Izole.
lepo je citati nesto iz cega se stosta moze i nauciti. velika rukometna licnost.
Sjajac covek, strateg 10/1
Procitao sam oba dela intevjua g-dina Bogdanovica sa nasim Linom, a zatim sam ga otstampao i podelio mojoj deci. Zato, jer sam smatrao da su poruke i razmisljanja g-na Cervara univerzalne, da se ne odnose (samo) na rukomet, vec na celokupni zivot, profesiju i porodicu, na sve ono sto cini kompletnu licnost, i da su putokaz putokaz kako se, pogotovo mlada generacija treba ponasati da bi bila ispinjenja i srecna i uspesna. Privelegija za malu Makedoniju je sto u svojoj sredini ima takvog coveka. Velikana mislioca i karaktera. Hvala mu.
A gdje je drugi dio?!