Balkan-Handball.com

Petar Nenadić: Nije problem Francuska, već što niko ne dolazi

Prestonica Nemačke dobila je rukometnu silu za ponos. Fukse Berlin će ove godine biti hit u DKB Bundesligi. To se vidi iz aviona, jer je kombinacija balkanske rukometne magije, sjajnih mladih nemačkih igrača i nešto iskustva sa Severa, pokazala već svoju snagu na IHF Super Gloubu u Dohi, gde je odbranjen pehar namenjen klupskom prvaku sveta.

Vođa „navale“ je najbolji strelac DKB Bundeslige u prošloj sezoni i najbolji srpski rukometaš u sezoni 2015/2016, Petar Nenadić, sa kojim smo pričali o njegovom učinku, klubu i reprezentaciji, uz nezaobilazno prvo pitanje – Da li je prošle sezone igrao najbolji rukomet u karijeri?

  • Nisam igrao bolji rukomet, ali posle Barselone iz 2007. godine ni u boljoj ekipi. Sve se poklopilo, dobra ekipa, dobra atmosfera, ali to je već davna prošlost. Krenula je nova sezona, jedan trofej je već tu, idemo dalje. Svako priznanje laska i prija. Uvek je teže odbraniti nego osvojiti. Želimo da napadnemo i četvrto mesto u Bundesligi.

Ko su vam glavni konkurenti za tu poziciju?

  • To se u Nemačkoj nikada ne zna, jer svako svakog može da pobedi. Videli ste start, poraz Melsungena od Koburga, Kila u Veclaru. Svi ćemo imati kikseve, što manje budeš u toj nekoj crnoj rupi, biće bolje. Imamo dobar raspored na startu i cilj je pokupiti što više bodova. Tu su Veclar, Gepingen, Melcungen.  Očekujem da tih prvih osam-deset ekipa budu tu.

Treneri su glasali da će Flensburg biti šampion…

  • Sve je otvoreno. Oni, Kil i Leven će igrati na tri fronta, tako da ko bude imao manje povređenih, ko bude odredio kakve prioritete u takmičenjima, biće najbliži tituli. Očekujem da će se rešavati u poslednjim kolima između ove tri ekipe. Trojka je ujednačena. Dao bih malu prednost Levenu, koji je zadržao ekipu pojačanu golmanom. Onaj ko bude manje kiksao na manjim utakmicama, taj je najbliži…

Rekao si da nisi igrao u boljoj ekipi od Barselone nego što je ova berlinska, a pre par meseci si posle prvog baraž meča sa Mađarima imao sličnu konstataciju rekavši da je „ovo najslabija reprezentacija Srbije unazad godinama“.

  • Stojim iza toga. Reprezentacija nikada slabija nije bila. Postoji još jedan problem što ne vidim da iko dolazi. To je najveći problem. Pričalo se da ima ko da nasledi Momira i starije momke, da smo tu mi i bićemo narednih četiri, pet godina. Ko će doći posle nas? To je generalno najveći problem u srpskom rukometu.Nemam više bazu igrača, kao što imaju Hrvati koji svake godine izbace po 3-4 igrača. Mi smo bili, Šele i ja, uz ovu generaciju stariju, ali nismo dobijali preveliku šansu. Pogledajte Hrvate, Gojun, Čupić, Duvnjak su igrali sa Balićem i ekipom, ali igrali. Nisu sedeli na klupi. Imaju veći kontinuitet, uigraniji su. Mi to, nažalost, nismo imali. Ne vidim igrače da dolaze i to je najveći problem – kaže Petar i dodaje:

  • Da se ne vraćamo puno na staru priču, mojoj generaciji 1986 je selektor bio Veselin Vujović. Znam ko je. Stajali smo svi mirno. Znamo i sada da je teška situacija u zemlji, da narod nema para, da svako ide da zaradi neki dinar, ali neke korenite promene moraju da se dese. Pre svega u radu sa mlađim kategorijama, da bi iz svake generacije barem dobili po jednog.

Propuštamo Francusku…

  • Izvukli smo Mađare, dobru reprezentaciju, koja poslednjih 15 godina ulaže nenormalan novac u klupski rukomet i to im se vraća kod klubova. Bili su četvrti u Londonu, ali su posle toga i propustili Katar. Ne vidim to kao tragediju, ne dešava se to samo nama. Rukomet je postao toliko nenormalan, igra se svake godine neko Prvenstvo. Hrvati su imali dva dana slobodno posle Rija, ja sam imao 23 između dve sezone. Ne vidim neodlazak u Francusku kao tragediju. Navikli su ljudi da budemo tu. Sada su drugi timski sportovi osvojili medalje u Riju, a sutradan da budu šesti, sedmi, krenuće pljuvanje. Takav smo narod. Svake godine je novo takmičenje, novo dokazivanje. Teško je održati kontinuitet. Da li sada treba reći da je Hrvatska, ne znam šta, nakon prvog neuspeha u 15 godina? I oni su ljudi, od krvi i mesa. Nije problem Francuska, problem vidim u perspektivi. Jasno nam je gde nam je klupski rukomet, da ispadamo od luksemburških ekipa i tako dalje. To je tragedija. Ta Vojvodina je igrala sa Berlinom i Portom pre dve godine, a sada ispada od ekipe iz Luksemburga. Sve govori o kvalitetu našeg rukometa. Najlakše je pljuvati, ali hajde da nađemo i nešto pozitivno – da nađemo od čega ćemo krenuti – zaključuje Nenadić.

3 Comments

  1. draško

    20/09/2016 at 18:04

    Nemoj Petre tako kao tvoji prethodnici bronzani kao nema niko iza njih kraj sveta pa dodjoste vi i srebro. Ne budite kao oni. Milosvaljev, Ivanišević, Simić, Ilić D, Ilić V, Sunajko, Nenadić D, Sretenović, Jovanović, Djordjić, Mladenović, Stojanović, Zelenović, Vejin, Ivanović, Marsenić, Pešić, Radivojević, Djukić itd itd. Samo kad bi neko imao snage da ih gaji i čuva kao što su vas gajili i čuvali 2007-2012. Ostalo si dosta pametnih stvari rekao ali nema ko to ovde da čuje. Pare u klubove i biće svega. A ne da vam košarkaši i budale unište savez i rukomet. A imali ste sve pre samo par godina.

    • Tatamata

      20/09/2016 at 23:51

      Nemam reci da nisi nabrojao i najlucidnijeg ,najoriginalnijeg igraca u Srbiji danas…auuuu e zato nemamo sanse jer jedan takav super kvalitet ne vidis ti i mnogi drugi „strucnjaci“

      • Draško

        24/09/2016 at 16:41

        Pa da nisi kao i mnogi zapaljen video bi da su tu igrači 90 – 98 jer je petar rekao nema ko iza nas. Zato nisi tatamata nego tatatatira. Igrači stariji od tih generacija će u tokiju imati 34 godine a na sledećoj olimpijadi 38.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *