Table of Contents
Lokomotiva razvoja makedonskog rukometa u poslednje dve decenije bili su klubovi od Pelistera, Kometala, do Vardara i Metalurga, dok je rad Federacije više bio inercija svih klupskih rezultata na međunarodnoj sceni. Ta situacija “vrućeg krompira” u upravljanju Federacijom, koji su vodeći klubovi prebacivali između sebe godinama unazad, ne znajući šta bi sa njim, prekinuta je dolaskom Živka Mukaetova na čelo Rakometne Federacije Makedonije. Jedan od najuspešnijih biznismena sa ovih prostora, prvi čovek farmaceutskog giganta Alkaloida, pokrenuo je procese koji bi trebalo obezbediti trajnu i sigurnu budućnost makedonskog rukometa. U razgovoru za Balkan-Handball.com, vođenim u spektakularnom ambijentu posle žreba za SP 2015 u Kataru, prvi čovek makedonskog rukometa, govorio je za naš sajt o svim aktuelnim temama:
– Svetsko prvenstvo će biti, po svemu viđenom u Dohi, različito od svega što smo do sada imali. Imamo tip države – organizatora, koja je dosta specifična, tako da će to za sve Evropljane biti jedno novo iskustvo. U delu organizacije, investicije u sve objekte govore da će turnir biti vrhunski, a kako će sve proći u praksi, ostaje nam da vidimo u januaru.
U DOHI ŽELIMO ČETVRTFINALE
Da li ste zadovoljni grupom u kojoj je Makedonija?
– Možemo biti zadovoljni. Ovo je velika šansa da se plasiramo u četvrfinale i preko toga dođemo do kvalifikacija za Olimpijske Igre. Rezultat žreb nam daje za pravo da kažemo da postoji dobra baza za takve ambicije.
Do četvrtfinala, sigurni smo, niko ne bi želeo Katar, kao protivnika u osmini finala?
– Svima je jasno da ga treba izbeći. Nadamo se da nećemo biti te sreće da se sretnemo sa njima, ali prvo da se nađemo među četiri najbolje ekipe u grupi, pa ćemo videti. U drugoj grupi je i Brazil, sa kojim nemamo dobro iskustvo. Ostale ekipe su svaka na svoj način specifične, osim Čilea, koji je autsajder. Što se tiče naše grupe, svih šest reprezentacija je u igri za osminu finala.
Pomenuli ste plasman u četvrtfinale i OI kvalifikacije. Da li bi u tom slučaju eliminacija u osmini finala bila neuspeh?
– Na neki način, da. Treba ići korak napred imajući u vidu da smo bili 14. u Španiji. Tamo smo imali laku grupu, ali nismo napravili rezultat, što nas je odvelo na Nemce. Naše ambicije su sada malo veće. Želimo u četvrtfinale.
TREBA NAM JAČI BITOLJ, PRILEP, OHRID…
Kako ocenjujete svoj dosadašnji mandate na čelu makedonskog rukometa? Šta ste započeli, šta završili, a gde ćemo rezultate videti u budućnosti?
– Fakat je da treba vremena da se neke stvari urade. Naša startna osnova je bila podizanje nivoa rada u mlađim kategorijama, pre svega, reprezentativnim. Traženje načina da se mesta izvan Skoplja vrate u rukometni život, takođe, jedan je od delova naše strategije. Deo tih stvari smo uspeli da realizujemo. Plasmani na velika takmičenja juniora, kadeta, zatim organizacija SP kadetkinja, daju nam za pravo da budemo zadovoljni. Potpisali smo SMART program sa EHF-om, od septembra pratimo uvođenje mini rukometa u školama po Makedoniji, nešto što je novo za sve nas. Trudimo se da napravimo databazu o tome šta se događa po malim mestima. Trebaju nam još jači Bitolj, Prilep, Ohrid, itd. Raduje me ono što vidim u Strumici, dešava se prava rukometna ekspanzija. Treba komplementarno da se radi sa klubovima. Pozdravljam ono što radi Metalurg, ono što počinje sada Vardar. Strategija mora da bude zajednička. Najviši cilj svih nas je jači makedonski rukomet. Ako svako uradi ono što najbolje zna, da omasovimo sport, iz čega će nastati kvalitet, biće dobro.
DA RUKOMET POSTANE NACIONALNI SPORT
Makedoniju trese neopisiva rukometna euforija, koju je teško porediti sa interesovanjem za bilo koji sport u bilo kojoj zemlji Evrope u ovom trenutku. Kako to valorizovati kroz vreme? Šta je krajnji cilj?
– Rukomet je sport broj 1, bez dileme, a to je splet okolnosti koje su se desile prethodnih godina. Od SP 2009 u Hrvatskoj, gde je muška reprezentacija napravila lep rezultat, sve ide gornjom linijom. Nadam se da ćemo za pet godina postaviti rukomet na nivo kao u Skandinaviji, gde je postao nacionalni sport. To nosi obavezu da rezultati uvek budu dobri, jer to javnost očekuje. To je teško, jer znate kako, lopta je okrugla, nekada uđe u gol, nekada ne. Naša misija ostaje da razvijamo rukomet i na svim nivoima ostvarujemo što bolje rezultate.
NEKA SVAKO RADI ONO ZA ŠTA JE ODGOVORAN
Nije bilo lako Ivici Obrvanu u prvih godinu dana mandata. Za razliku od Skandinavaca, ovde na Balkanu varniči i kada treba, i kada ne. Da li ste zadovoljni njegovim radom?
– Zadovoljan sam onim što je uradio do sada. On je preuzeo tim u trenutku kada smo bili na korak od eliminacije iz kvalifikacija za EURO 2014. Uspeo je da se kvalifikuje i za SP. Neki kažu, bila je Grčka, ali i Grčku je trebalo zaslužiti plasmanom u drugi krug takmičenja u Danskoj na EURO 2014. Ako se zna da smo imali nekoliko povređenih igrača, apsolutno sam zadovoljan rezultatom. Što se tiče varničenja, znamo da su naši ljudi temperamentni. Nasledili smo situaciju u kojoj neke stvari nisu bile dobro postavljene u Federaciji i samoj reprezentaciji. Dolazim iz sveta biznisa gde važe određene procedure i gde se zna ko je za šta odgovoran. Svako u jednom sistemu mora da zna koje su njegove privilegije, ali i obaveze.
CILJ – STVARANJE MAKEDONSKIH IGRAČA
Dosta se govorilo o naturalizaciji igrača, ona je bila čak i predmet sporenja između reprezentativaca. Da li je to put kojim ćete ići i u budućnosti?
– Naš osnovni cilj je da stvaramo makedonske igrače, zato smo i išli sa reformom da u narednih pet godina smanjujemo broj stranaca. To ne može nožem, mora postepeno. Vugrinec i Pribak su igrači koji bi trebalo da budu dodata vrednost reprezentaciji. Sa tog aspekta ne vidim zašto bi se neko osećao opterećen i ugrožen. Ideja je da napravimo korak napred i ostvarimo bolji rezultat. To je urađeno sa najboljom namerom i nije globalna strategija federacije, već nešto što je u datom trenutku bilo najlogičnije da se napravi, a što daje nadu u bolje rezultate.
Koliko je Rio daleko, odnosno, blizu?
– Meni je žao što nismo otišli u London, jer smo imali neke dobro postavljene kockice u to vreme. Šteta što je ta šansa propuštena. Bitno je da ova generacija proba da to ostvari još jednom. Fokusirani smo kao federacija na taj put, struka je isto tu, a igrači bi trebalo da se fokusiraju na teren i puste da organizacijski deo odradi onaj ko je za to odgovoran.
ŽENSKI RUKOMET – SMENA GENERACIJA
Za razliku od muškog, situacija u ženskoj reprezentaciji izgleda bezizlazno?
– Nije bezizlazno, imamo smenu generacija. Formiramo mlađu ekipu, prosek 23 godine. Nekoliko kvalitetnih kadetkinja uključuje Vardar, dok Metalurg već ima stabilnu domaću ekipu. Bitno je da se više radi, da mlade igračice dobiju šansu da igraju, to je jako važno. Možda ne tako brzo, ali stvoriće se neka ekipa. Kadetkinje su tu, uče, rade, stiču iskustvo. Na ovom prvenstvu je 6-7 igračica, koje su dve godine mlađe od generacije 1996. Neće ići brzo, ali sam optimista na duži rok…
BIZNIS PRATI USPEH
Iz pozicije svih zemalja u regionu, rukometni ljudi su pomalo ljubomorni i stalno postavljaju pitanje kako to da su se tako moćni ljudi sakupili u makedonskom rukometu poput vas, te Jordanova i Samsonenka? U čemu je tajna?
– Rukomet je sport koji je napravio rezultat i stvorio dodatan interes kod biznismena. To ide jedno sa drugim. Bitan je startni rezultat, sve se posle nadovezuje jedno na drugo. Hale su pune, interes je velik, a biznismeni su to prepoznali i podržavaju sport koji je masovan i atraktivan.
Iz današnje pozicije hala “Boris Trajkovski” postala je mala za rukomet, a ni nova Vardarova dvorana neće biti veća. Šteta…
– Idemo korak po korak. Dobro je da imamo dve takve, važno je da su pune. Možda ćemo probati nešto da organizujemo i spolja, mada su standardi EHF-a rigorozni.
SEHA – MORA DA SE NAMETNE EHF-u
Kako vam se čini SEHA projekat?
– Projekat raste, ali ne tempom koji smo svi očekivali. Nadam se da će uspeti da se nametnu kod EHF i izgrade neke pozicije ekipama koje budu u vrhu, kao što je uspela Jadranska liga u košarci. To bi trebalo da bude osnovni model na globalnom nivou. Ako se ovakvo stanje oduži, deo klubova bi mogao da ligu shvati kao neozbiljnu stvar. U svakom slučaju, SEHA je dodatna vrednost za makedonske klubove. Ima puno jačih protivnika. Pozdravljam ulazak Vesprema, a žao mi je što nema Slovenaca. To bi sa njima bila prava liga.
Nova ženska liga koja bi rukomet u region podigla na viši nivo nije dobila “zeleno svetlo” iz Beča…
– Videćemo kako će biti. Apelujem da najbolji klubovi u regionu sednu i naprave dogovor između sebe. Bilo kakvi paralelizmi će oslabiti pozicije i jednih i drugih – kaže na kraju razgovora za Balkan-Handball.com, Živko Mukaetov.
9 komentari
Rakometot bese i e nacionalen sport vo Makedonija i pred da dojdete vie gospodine mukaetov na celo na RFM, znaci ne e toa vasa zasluga…a so toa sto naturalizirate starnski igraci samo odite vo obratna nasoka. toa ne e dobro za makedonskiot sport najmalku za nasite mladi igraci…Pod vase vodstvo dadovte pasosi na Vugrinec (duri i so lazni dokumenti), Pribak…i uste na tri rakometarki koi ne gi spomnuvate,ne znam zosto – Kostjukova, Vinogradova i Ilumiteanu, a vamu kazuvate deka ima smena na generacvii i podmladuvanje na zenska reprezenatcija, no realnosta e malku poinakva – so pasosite predvreme gi izbrkavte nasite rakometarki koi ne se soglasuvaa so vasite stavovi…zatoa pricajter vie prikazni po srpski portali na tie sto ne znaat, ama ne zaboravajte deka ima luge koi mnogu dobro gi znaat vsitinskite priliki vo makedonskiot rakomet iako vie prezemate se da gi zamolknete, vistinata koga togas ke izleze na videlina
Ke stane,slusam vo Vardar mnogu Makedonci imalo hahahhahaha
Sega Zika ke im dade pasosi so kes vnatre i site ke bidat Makedonci, ne se sekiraj hahaha . . .a i vo ZRK VARDAR gledam se Makedonki :)))
I ako sakate da bide nacionalen sport ke mu izgradite normalna sala na Metalurg i ke izgradite kuka na rakometot za RFM.
Najgolema rak-rana na MK rakometot se skopskite klubovi. Preku roditelite gi „kradat“ talentiranite dečinja obećajki deka sigurno ke igraat vo reprezentacija, a ne plaćaat nikakvi sredstva na klubovite od provincijata i so takva strategija ja gasat bazata. Kapak na se se selektorite vo pomladite kategorii koi se biraat isklučivo od skopskite klubovi, koi prodolžuvaat da bidat prodolžena raka na svoite klubovi. Groto selektirani deca se od nivnite matični klubovi za da možatN da im isplaćaat državni stipendii. Sega imame situacija da selektorite voopšto ne odat po klubovite da baraat talenti a seto toa pravi da gubimo od Arentina vo ženska i Estonija vo maška konkurencija. Na kraj kvazi selektorot ke izleze na pres konferencija i ke gi izvini roditelite deka se krivi za katastrofata što ni se slučuva.
Prvo i osnovno skolite ni se corba,vo metalurg se probuva nesto ileguvat pet do 6 igraci meguto problemot e so ne dobivaat sansa a silni natprevari a so samoto toa se zabavuva nivniot razvoj ako skame igraci od tipot na lazarov,mososlki i kompanija mora tie malce kvalitetni mladi igraci da igrat natrprevari vo ls i toa protiv kil,brsa itn i ne kako zamena nego od start koga ke se krsi rezultatot a ne koga e resen natprevarot,drugite skoli i da gi nema decata koi sto se vo vardar ne nistigaat do prv tim,i mora pd itno da se vrati skolata na pelister na starite pateki od kade sto izleguvaja mozi po 1 max 3 no vrvni rakometari od tipot na k.lazarov,mojsovski itn.
Djukic, Lipovina, Kocic, Marsenic…. sve makedonski igraci zema Metalurg letovo :D patriotski nema sto :)))
Marsenic tesko deka ke dojde ovaa sezona. A strancite dojdoa na mestoto na Kedzo, Mijatovic i Mandic. 3 stranci za 3 novi. Na mestoto na Pecakovski dojde Kukovski, ovoj transfer e totalno nelogicen, i stvarno ne mu treba na Metalurg, a na mestoto na Zlatce, Talevski i Nelovski. Znaci godinava Metalurg ima eden Makedonec poveke od lani :D Kolku Makedonci ima vo Vardar? 3 nasprema 17 stranci, fenomenalen procent e toa.
Силна Битола, Прилеп, Охрид, Струмица… Па и Ресен, Велес, Струга… Сите оние што некогаш имале силни ракометни клубови, повторно да ги имаат. Тоа е вистинскиот начин на којшто правилно ќе се развива македонскиот ракомет.
Ќе треба можеби 10 години за повторно да се добие силна генерација, но ако се работи континуирано таа смена нема да биде толку остра и ќе се има континуиран квалитет. Важно е што работата е поставена на добри основи.