Partizan je porazom od Monpeljea 20:30 u „Pioniru“ završio učestvovanje u EHF Ligi šampiona bez bodova. Da u rukometu budžet gotovo uvek određuje i pobednika, videli smo u deset nastupa crno-belih u evropskoj eliti, a o tome, kao i o ostalim važnim pitanjima, razgovarali smo sa direktorom Partizana, Aleksandrom Blagojevićem:
– Drago mi je što smo organizaciono i finansijski uspeli da izdržimo ovih 10 utakmica. Za druge klubove, igranje elite je bilo zadovoljstvo, a za nas i ogroman problem. Što se tiče sportske strane, izuzetno sam zadovoljan. U svim utakmicama, bez obzira na snagu protivnika, dali smo sve od sebe. To su naše trenutne mogućnosti. U nekim utakmicama smo bili dobri, bili i nadomak iznenađenja, dok smo u par mečeva imali veći zaostatak. S obzirom na snagu protivnika i na to da su nas svi respektovali od prve utakmice, kada su videli da nismo baš boranija, sa par izuzetaka i loših parcijala, izuzetno smo zadovoljni.
Iznenađenje je bio i sam plasman u EHF Ligu šampiona?
– Nismo bili spremni za Ligu šampiona. Nadali smo se da se možemo naći u eliti, ali to nije bio cilj. Smatrali smo da će u godini rukometa, kada je Srbija domaćin EURO 2012, naš plasman u Ligu šampiona privući publiku i sponzore. Nažalost, bez obzira na pisma upućena svim nadležnim institucijama, kao i apele firmama, kojima bi to bilo interesantno, nismo uspeli da ih zainteresujemo. Ni sama televizija, koja ne prenosi Ligu šampiona, a prenosi, da ne pričam šta sve već, nije bila naš partner. Tu nisam zadovoljan, očekivao sam više. To nam je u znatnoj meri otežalo sve. Onaj novac za normalno funkcionisanje, morali smo da trošimo vanredno – kaže Blagojević i dodaje:
– Imali smo i peh da moramo da igramo dve utakmice u Vršcu, koji je za sport, mrtav grad. Ono što drugi klubovi iz naše grupe dobiju od grada, po dva, tri miliona Eura, mi nismo mogli da dobijemo ni minimalno, a i hal „Pionir“ smo morali da plaćamo po ekonomskoj ceni. Sve je to jedan ogroman trošak. Iskreno, jedva sam sačekao da se sve završi. Izgurali smo priču, igrači su dobili na iskustvu, izmerili su se sa najboljima. Neki su to iskoristili pa igrali za reprezentaciju ili dobili inostrane angažmane, koje je pitanje, da li bi dobili da su igrali domaću ligu? Klub je organizaciono izašao mnogo jači. Kupili smo i „Gerflor“, ima puno benefita. Protivnici su imali 30, 50 puta veći budžet, a to se na terenu baš i nije videlo…
Da li vas je Liga šampiona „koštala“ prevremenih odlazaka Milića i Dimitrijevića, igrača, bez kojih će Partizan voditi grčevitu borbu za titulu sa Vojvodinom?
– Naravno. To nisu bili spektakularni transferi, što se tiče obeštećenja. Taj novac, koji je postojao pre dve, tri godine, više nigde ne postoji. Kriza je svuda, pa i u Nemačkoj. Sa druge, strane, pogotovo kada je u pitanju Ivan Dimitrijević, to je dečko, koji je ponikao u klubu, prošle godine produžio ugovor na četiri godine na svoju inicijativu. Kao mladim igračima, koji igraju za sitan novac, jedino što možemo da im učinimo je da izađemo u susret i kada dođe prava ponuda da ih pustimo. Nemam razloga da im stojimo na putu – obrazlaže direktor crno-belih i nastavlja:
– Bili smo spremni na to. Imamo ekipu koja može da se nosi sa svima u domaćoj ligi. Miliću je isticao ugovor na kraju sezone. Bilo je dogovoreno da ako nađe neki klub, da može da ide. Svi znaju našu politiku. Imamo veliki pritisak igrača iz omladinske škole, odakle stižu odlični momci i zamene. Imamo i problem, veliki broj igrača na jednoj poziciji. Evo trenutno na desnom krilu, imamo tri igrača, koja mogu da igraju u bilo kom klubu, a kod nas je problem, pa je teško izboriti i klupu. Trenutno je Kostadinović tu starter, kao najiskusniji i reprezentativac, a mladi ne mogu da dođu do izražaja. Na levom beku imamo još dva iskusna igrača. Priključili smo Ogrizovića, juniorskog reprezentativca, tako da nećemo imati problem do kraja sezone. Neće biti problem ni da budemo drugi, nije smak sveta. Ne odustajemo od našeg koncepta. Igrači će uvek imati priliku da se afirmišu i dobiju priliku za odlazak, kada se za to steknu uslovi. To igrači znaju i zato i funkcionišemo ovako, sa malo novca.
Znamo razloge zbog kojih ste odustali od SEHE u septembru, a kako razmišljate o sledećoj sezoni?
– Situacija se očigledno drastično promenila. Imali smo jasan stav i tada, i sada. Da je sve sa troškovima bilo definisano od početka, Partizan bi igrao, i ako nam to realno, posle plasmana u EHF Ligu šampiona, nije odgovaralo. Dali smo reč, potpisali predugovor, imali bismo moralnu obavezu da odigramo prvu sezonu. Sledeće sezone, sve će biti ozbiljnije. Sponzor postoji, sve polako ulazi u neke okvire. Liga polako staje na noge i obećava da postane jedna respektabilna evropska liga. Ovim tempom, ona može biti konkurentna i Bundesligi. SEHA je budućnost regiona. Takmičenje može svima da pomogne, ali u zadatim okvirima, koji će nam omogućiti pokrivanje troškova i medijski prostor, koji će nam pomoći da dođemo do sponzora i publike – kaže Blagojević i nastavlja:
– Čak i prošlo EP je pokazalo da balkanske države drže banku kada je u pitanju evropski rukomet. To je još jedan signal da treba da istrajemo i da je ovo izuzetno dobra ideja. Naše interesovanje postoji, postojalo je i prošle godine. Videćemo kako će se Savezi izdogovarati. Nećemo mimo RSS. Ako sve bude OK, mi smo za.
Metaloplastika i Zvezda se muče sa paralelnim igranjem Super lige…
– Bez obzira na kritike i omalovažavanja njihovog učešća, oni su to herojski izneli. Znamo kako je teško izneti ritam sreda-subota u srpskoj realnosti, gde nema 25 igrača, koji mogu da odigraju. Možda prvobitan efekat nije vidljiv, mada su Šapčani više puta punili halu, ali sekundarni će biti veoma veliki. Mladi igrači će osetiti pomak, a od klubova zavisi, da li će to iskoristiti…
Da li ćete pokrenuti inicijativu za promenu sistema takmičenja, kao u ostalim zemljama učesnicama, s obzirom na to da se tamo klubovi priključuju u plej-ofu nacionalnih prvenstava?
– Super liga se već smanjuje na 14 klubova, iako lično mislim da ima mesta za još smanjenja. Situacija koju trenutno imamo u našoj ligi je da Metaloplastika i Zvezda nisu prva i druga ekipa, već su Šapčani u vrhu, a Zvezda u sredini. Šta bi rekao neki trećeplasirani, četvrtoplasirani klub, kada bi mu to predložili? Šta da se desi da u Makedoniji Vardar bude peti, da li bi i tada mogao da računa na mesto u SEHI? U Srbiji niko ne može da garantuje da bi se ekipe koje igraju SEHU plasirale u plej-of. To isto važi i za Partizan, koji može, hipotetički, drastično da podmladi ekipu i žrtvuje jednu sezonu, bude peti u prvenstvu, kao što smo to i radili pre par godina. Ko to može da garantuje? Zašto bismo mi po difoltu igrali finale plej-ofa, ako je razlika u kvalitetu mala ili je nema? Tu postoji razlika u odnosu na druge države, gde ima izuzetno velike razlike u kvalitetu u odnosu učesnika SEHE sa ostalima. Kod nas se to stalno menja. Pet šest ekipa je u vrhu, deset može da se bori za opstanak. Možda možemo neki drugi sistem da nađemo. Ako Savez proceni da je SEHA budućnost, učesnicima SEHA treba olakšati život. To je stvar prestiža za srpski rukomet, a ne neke naše unutrašnje borbe.
ŽIKA BOGDANOVIĆ
