Table of Contents
U želji da mlađe generacije podsetimo na neka davna vremena, kada se sa ovih prostora pisala i klupska, a ne samo reprezentativna globalna rukometna istorija, a da iskusnije obavestimo o tome kako je posle uspona došao i pad velikog broja rukometnih centara, koji su nekada harali Evropom, a sada crkavaju u amaterizmu, ove nedelje ćemo govoriti o aktuelnom stanju u nekadašnjim jugoslovenskim šampionima, al i ekipama, koje su činile vrh tadašnjeg rukometa…
OSTALO SEĆANJE NA „PARTIZAN“
Nekadašnji Partizan iz Bjelovara, važio je za prvi veliki klub sa prostora bivše Jugoslavije u evropskim okvirima. Dva puta u finalu Kupa šampiona, sa jednom evropskom titulom osvojenom 1972. godine u finalu protiv Gumersbaha 19:14, Bjelovarci su utrli put svim kasnijim uspesima Yu ekipa. Zlatne šestdesete i sedamdesete godine u kojima je Partizan dominirao, donele su u Bjelovar čak devet šampionskih titula po čemu je tamošnji tim ostao najtrofejniji jugoslovenski klub! Prva je osvojena 1958. godine, poslednja 21 godinu kasnije, a već 1981. Bjelovarci silaze sa prvoligaške scene i utapaju se u jugoslovenski, a kasnije i hrvatski prosek, što traje i do dan danas.
DEVET TITULA ŠAMPIONA JUGOSLAVIJE (OD 1958. DO 1979.)
TRI KUPA JUGOSLAVIJE
TRI PUTA U FINALU KUPA ŠAMPIONA
PRVAK EVROPE – (1972.)
http://www.youtube.com/watch?v=JpGKMoq2M78
Koliki je značaj i učinak RK Partizan iz Bjelovara dovoljno govori podatak da ekipa i dan-danas imaju određene napadačke akcije pod imenom “Bjelovar”, a među njima je i reprezentacija Srbije…
SAMO TRI SEZONE U EVROKUPOVIMA U POSLEDNJIH 20 GODINA
ŽELJA – NIŠKA MUKA…
Želja iz Niša, rukometna institucija sa juga Srbije, bila je poznata kao ekipa kojoj su Kup takmičenja bila specijalnost. Tri puta osvajači Kupa velike Jugoslavije i dva puta “skraćene”, Nišlije su sebi pridodali i čuveno finale Kupa pobednika Kupova sa Gumersbahom 1978. godine. Grad u kome su rođene dve rukometne legende koje su obeležile početak 21. veka, Bojana Popović i Nikola Karabatić, tokom većeg dela prethodne decenije, imao je maćehinski odnos prema rukometu, osim navijača, koji su ostali najbolji u Srbiji. Gašenje kluba, pa fuzija, preimenovanje, ni manje ni više nego osam trenera i tri predsednika u poslednje tri i po godine, dovoljno govore o stanju u niškom muškom rukometu:
– Kao nekome ko se bukvalno „zarazio“ ljubavlju prema rukometu, gledajući, u hali u kojoj su bila tačno dva čoveka po stolici, kako „Želja“ osvaja Kup protiv Sintelona 1997, igra finale plej-ofa sa Zvezdom godinu dana kasnije i iste te godine pobeđuje Lemgo, sa Štefanom, Zerbeom i ostalima, u četvrtfinalu Kupa EHF, i nekome ko nikada nije krio da mu Železničar zauzima posebno mesto u srcu; izuzetno teško mi je palo posrtanje tog kluba u prethodnoj deceniji – kaže na početku razgovora za Balkan-Handball.com, naš kolega iz Narodnih novina, Dušan Jocić:
TRI KUPA SFRJ
DVA KUPA SRJ
FINALE KUPA IHF (1978.)
– Niški sport je počeo da propada nestankom Duvanske industrije kao sponzora, usled privatizacije, a zatim i donošenjem Zakona o zabrani reklamiranja duvanskih proizvoda, kao i urušavanjem institucije sportskog radnika, a odlaskom najvećeg sportskog radnika Niša svih vremena u penziju, mog nedavno preminulog prijatelja Petra Seratlića, „Želja“ je krenuo da tone. Smenjivali su se, na mestu predsednika, malo sposobni političari, pritom ni neke od najvećih legendi kluba nisu bez krivice, krnjio se imidž, nestala prepoznatljiva omladinska škola, a gomilali dugovi. Železničar je, najpre, 2007. godine ispao iz Superlige, onda se maltene ugasio onom nesrećnom fuzijom sa ORK Nišem u „Naisus“, koji je ispao iz elite 2011. godine, da bi „vaskrsli“ Želja doživeo to što je doživeo tokom jesenjeg dela tekućeg šampionata – osvrće se Jocić na „minus 2“, sa koliko je Železničar startovao u prolećnom delu sezone. Nešto što je nezabeleženo u istoriji srpskog rukometa. Ipak, Jocić zna vrednost zaostavštine niškog rukometa:
– Tvrdim da je to jedini niški klub koji bi se prošetao do titule državnog prvaka samo sa igračima poniklim u sopstvenoj školi, rasutim po Srbiji i Evropi-golmanima Gajićem, Kosanovićem, Kocićem, pa Pribakom, Đurićem, Petkovićem, Kostadinovićem, kao i nekima koji su sada u „Želji“, poput Živkovića, Stefanovića, Mladenovića. Svojevremeno su svi ti momci, sa trenerom Belijem Jovanovićem, igrali Drugu ligu pod imenom „Nišekspres“ i bili, tada, jači tim nego danas 90 odsto superligaša – kaže Jocić i ne gubi nadu:
– Sa informacijom da je dug od nešto preko 18 miliona dinara, za manje od godinu dana, gotovo trostruko smanjen, i sa ovom prvom pobedom u sezoni, zaista želim da verujem da je to naznaka nekih boljih dana Železničara.
ISPADANJE IZ SUPER LIGE I FUZIJA SA ORK NIŠOM 2009. GODINE (RK NAISUS)
VRAĆANJE IMENA RK ŽELEZNIČAR (SA DODATKOM 1949) 2011. GODINE
SARAJEVSKI „ŽELJO“ NI NA MAPI…
Za klub bogate tradicije iz Sarajeva, vezana je jedna šampionska titula u bivšoj Jugoslaviji 1978. godine. Tada je na klupi sedeo mladi Sead Hasanefendić, čovek koji će kasnije napraviti svetsku trenersku karijeru. No, to nije bio jedini uzlet „Želje“, s obzirom da su Sarajlije četiri godine kasnije izgubile finale Kupa EHF od nemačkog Gumersbaha.
ŠAMPION SFRJ 1978. GODINE
FINALISTA KUPA IHF 1982. GODINE
No, sarajevski klub nije uspeo zadržati status jedne od najboljih bosanskohercegovačkih ekipa posle rata. Ni jedan trofej, dovoljno govori o tome, a danas Željezničar danas i ne igra Premijer Ligu Bosne i Hercegovine. Poslednji nagoveštaj da će Sarajevo imati ozbiljan gradski derbi Želje i Bosne, bio je leta 2010. godine, kada je tadašnji sponzor Dragan Bulajić (Ekstrim Inženjering) doveo 12 poznatih igračkih imena iz regiona i trenera Nenada Kraljevskog. Tek jedna odigrana utakmica u šampionatu, bila je dovoljna da se čitav „projekat“ raspadne, a Željezničar vrati na „početak“, bez novca i ljudi. Iskusni igrači su brzo našli novo uhlebljenje, Kraljevski našao novi posao u Mojkovcu, a neki od „bisera“ poput Vojislava Brajovića, otišli put Beograda (Crvena zvezda).
BEZ TROFEJA U „POSLERATNOJ“ ISTORIJI
ČLAN PRVE LIGE BIH (ISPOD PREMIJER LIGE)
ZVEZDA NA IVICI PONORA
Najstandardniji član jugoslovenske rukometne elite, Crvena zvezda, nikada nije ispadala iz najvišeg ranga takmičenja od njenog osnivanja pedesetih godina prošlog veka. Crveno-beli su osvojili dve šampionske titule i jedan Kup Jugoslavije sredinom pedesetih godina, da bi se ponovo našli u samom vrhu sa generacijom Jovice Cvetkovića sredinom osamdesetih, kada su dva puta bili vicešampioni za neprikosnovene Metaloplastike.
ŠAMPIONI SFRJ 1955 I 1956
OSVAJAČI KUPA SFRJ 1956
ŠAMPION SRJ(SCG, SRB) 7 PUTA
Uzlet Zvezde, kao i njenog gradskog rivala, Partizana, vezan je za devedesete godine. Zvezdaši vezuju tri titule od 1996. do 1998. godine, igraju u Kupu šampiona i te godine praktično predstavljaju najuspešnije u čitavoj klupskoj istoriji, ako se uzme u obzir i igranje polufinala Kupa pobednika Kupova protiv španske Teke. Još jednom su crveno-beli napravili šampionski „het trik“ (od 2006. do 2008. godine), sa kojim je krenuo sunovrat tima iz Ljutice Bogdana.
POSLEDNJIH PET GODINA BEZ TROFEJA
Paradoksalno zvuči, pad je krenuo sa povratkom igračkih vedeta, Nenada Peruničića i Igora Butulije u klub. Od 2008. godine, nije osvojen ni jedan trofej, a Zvezda je dva puta bila vicešampion države. Prošle sezone, završila je na desetom mestu uz nekoliko kazni i oduzimanja bodova zbog neisplaćenih dugova bivšim igračima.
Poslednji pokušaj da Zvezda napravi iskorak, napravljen je leta 2011. godine, kada je dovedeno čak 13 igrača u letnjem prelaznom roku. Novoformirana SEHA liga, činila se kao rešenje da se ekipa razigra pred duele u domaćem šampionatu. Ipak, serija poraza na svim frontovima, naterala je Butuliju da se povuče, a igrači su se„kud-koji“ razbežali do kraja sezone.
Ni ove sezone ništa se bolje ne piše slavnom timu. Mlada ekipa pod trenerskom palicom Nenada Peruničića igra dobro, ali je blizu izbacivanja iz Super lige zbog nagomilanih dugova prema bivšim igračima. Situacija gotovo bezizlazna, a da li ima spasa i ko će ga doneti, ostaje nam da vidimo u narednim nedeljama…
TEMA NEDELJE: EX-Yu centri – “Dinausaurusi, uglavnom, nisu preživeli?” PRVI DEO
1 komentar
Oćemo Metković!!!! http://www.youtube.com/watch?v=fUE_o2veT7k