Balkan-Handball.com

Učinak „Orlova“ na SP 2013

Reprezentacija Srbije je na Svetskom prvenstvu u Španiji nastupala sa 18 igrača. Evo i kratkog komentara njihovog učinka u šest mečeva u Saragosi…

DARKO STANIĆ (53/148) – 36%

Darko Stanić je jedan od retkih reprezentativaca, koji je zadržao približan nivo igara iz Beograda i kroz olimpijski turnir u Londonu, pa i mečeve u Saragosi.  Odličan protiv Poljaka, nakon čega se povredio, ali i pored toga, bio je psihološka barijera za Slovence, što se i videlo po njegovom ulasku u igru. Kao i u slučaju Šterbika, njihov kvalitet se često ne meri brojem odbrana, već brojem „produženih“ lopti, kada napadači podsvesno izbegavaju priliku za šut, znajući ko ih čeka između stativa…

IVAN GAJIĆ (28/92 – 31%)

Uz opasku, „gde je bio sve ove godine“, Ivan Gajić je korektno odradio vreme provedeno na golu. U meču sa Arabijom, bio je najbolji akter, dok se mogla očekivati koja odbrana više u 35 minuta protiv Slovenaca, koje „zna u dušu“. U svakom slučaju, osveženje za gol reprezentacije, doduše, ne tako mlado, donelo je jaču konkurenciju između stativa.

MILOŠ DRAGAŠ (2/5)

Doveden da bude stub odbrane umesto Nikole Manojlovića, levi bek skopskog Vardara se kao i ostali debitanti, utopio u prosek srpskog tima.  Trebaće još vremena za pravu procenu, da li će Dragaševi kvaliteti biti od koristi reprezentaciji Srbije u budućnosti…

ŽARKO ŠEŠUM (11/18)

„Zlatni dečko srpskog rukometa“ ostao je nedorečen i u Španiji, kao dosta puta do sada. Ponovo nije bio u prvom „ešalonu“ opcija Veselina Vukovića, što mu očigledno nije prijalo. Neuklopljen, inertan, bezopasan po gol, iako svi znaju da može da bude i te kako opasan, takav je bio Šešum u „Princ Filipu“. Šta se događa, gde je problem, koji je očigledno psihološke prirode, trebalo bi da se otkrije. Uloge srednjeg beka i „džokera“, koje mu je Vuković dodeljivao, očigledno nisu izvukle maksimum iz igrača Rajn Nekar Levena. Jedno je sigurno, vreme klizi i reprezentacija nema puno vremena da čeka momka koji bi trebalo da bude jedan od stubova igre do Rija.

MARKO VUJIN  (21/39)

Još jedno veliko takmičenje u nizu ispod rejtinga koji ima. Suviše „skup“ za državni tim, ako mu ne krene šut, s obzirom da ne igra odbranu, a da se od njega ne mogu „ovajditi“ ni bekovi, krilo i pivotmen u napadu. Još kada počne da izbegava izgrađene akcije za šut u trenucima kada odgovornost mora da preuzme kao jedan od najiskusnijih, nastaje pravi kolaps u igri.

IVAN NIKČEVIĆ (21/34)

Standardni član prve postave „Orlova“, nije bio na nivou nekih ranijih igara u državnom dresu o čemu govori i procenat šuta sa krila – 11/20. U odlučujućim susretima u grupi, nije ni imao priliku da  (Slovenija 1/2, Poljska 3/4) se iskaže, jer je u ćošku bio zaboravljen od svojih saigrača. Iako nije blistao, za odnos prema dresu i borbenost, sve petice.

MARKO KRSMANČIĆ (1/2)

Odigrao 10 minuta, dobio šansu pri kraju duela sa Špancima, nezahvalnog za komentarisanje. Biće potrebno vremena i strpljenja od strane stručnog štaba, kako bi Krsmančić dao veći doprinos u reprezentaciji.

ALEM TOSKIĆ (10/18)

Borben, uvek raspoložen za „tuču“, sa problemom u realizaciji „zicera“ u pojedinim mečevima. Posle Londona, i na SP 2013 praktično bio usamljen na „crti“, o čemu govori podatak da je posle Nikčevića i Prodanovića, najviše vremena proveo na terenu, 4 sata i tri minuta.

srbija_nenadic_ilic_toskicMOMIR ILIĆ (33/53)

Odavno kapiten nije izgledao svežije pred jedno veliko takmičenje. Odlično je Ilić počeo turnir, „isprangijao“ Poljake, ali i podbacio protiv Slovenije. Da je ušao poslednji šut protiv Poljaka i da stativa nije sprečila gol u završnici sa Slovenijom, druga bi se pesma pevala. Očigledno nije bilo svežine da veže dve dobre partije u tri dana. Potreban i dalje reprezentaciji. Sa njim i bez njega, nije isto. Jedan od igrača koji se ne libi da preuzme odgovornost i za koga znate da će uvek dati 100%.

BOGDAN RADIVOJEVIĆ (2/3)

Nismo mnogo videli od ovog momka u Španiji, jer je posle dve utakmice zamenjen zbog povrede. I bez toga, znamo da je Radivojević „biser“ od koga će državni tim sigurno imati koristi u budućnosti.  Kroz utakmice u Ligi šampiona, stekao je zavidan nivo rutine i samopouzdanja za svojih 19 godina.

RAJKO PRODANOVIĆ (22/30)

Najbolji turnir za desno krilo „orlova“ od debija na SP 2009 u Hrvatskoj. Čak 12 golova od 15 šuteva u mečevima sa Poljskom i Slovenijom, dovoljno govori o sigurnoj ruci igrača Pik Segeda. Očigledno naviknut na to da bude „sam“ na poziciji, odigrao je čitav turnir bez padova…

NENAD VUČKOVIĆ (3/7)

„Ubijen“ odbrambenim zadacima, iskusni bek nemačkog Melsungena sveo je svoje učešće u državnom timu na učinak prosečnog defanzivca. Bez šanse da pokaže svoje napadačke kvalitete, koje itekako ima, pa ni u trenucima kada Srbija nije imala raspoloženog igrača u završnicama sa Poljskom i Slovenijom. Ostaje pitanje zašto je Vučkovićeva igračka polivalentnost žrtvovana zarad – ne toliko uspešne igre u sredini 6-0? To pitanje smo postavljali i posle turnira u Londonu…

UROŠ MITROVIĆ (5/9)

Jedan od tri igrača koji je proveo manje od sata na terenu. Mala minutaža više govori o neuklopljenosti u odbrambenu formaciju.  Sa njim su „orlovi“ imali bližu loptu, ali je utisak da u dosadašnjoj reprezentativnoj karijeri, Mitrović nije uspevao da prenese onu dozu samopouzdanja, kreativnosti i „drskosti“ koju viđamo u klubovima…

NEMANJA ZELENOVIĆ (6/10)

Dečko koji uvek ide na glavu i to može samo da imponuje svima. Levoruki igrač koji može kvalitetno da odigra odbranu, nešto što nismo imali dugo godina. Godine dozvoljavaju da verujemo da uz dobar rad može još da napreduje. To će svakako biti potrebno, ako želi da postane igrač pravog reprezentativnog kalibra.

IVAN STANKOVIĆ (8/12)

Dobro počeo turnir, a onda izgubio mesto u timu u odlučujućim susretima ulaskom Zelenovića u sastav. Stanković je pokazao dovoljno hrabrosti, iskustva i lucidnosti na startu. Na kraju se nije snašao u „gužvi“  na desnom beku.

PETAR NENADIĆ (17/32)

Prvo pravo veliko takmičenje za Petra Nenadića.  Opasan po gol, uvek konkretan i nezgodan za čuvanje. Dobro igrao, osim u duelu sa Poljacima, gde je bio neprimetan. Protiv Slovenije bio prva figura tima, neuhvatljiv. Ostaće enigma, zašto ga nije bilo u završnici tog meča i zašto Vuković nema više poverenja u njega.

MIJAJLO MARSENIĆ (3/5)

Igračima njegovog profila, treba vremena da pokažu svoje lice.“Materijal“ postoji, a da li će Beranac popuniti to mesto koje Srbiji fali godinama, zavisiće od mnogo faktora, treninga, planiranja karijere i sportske sreće. U svakom slučaju, interesantna pojava, nešto novo u srpskom timu.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *