Poznato lice na završnici Svetskog prvenstva u Barseloni, trenutno na poziciji selektora Izraela, Dragan Đukić, komentarisao je za Balkan-Handball.com nastupe Ex-Yu reprezentacija u Španiji. S obzirom da je razgovor vođen posle pobede Slovenije nad Rusijom i plasmana u polufinale, razgovor je i počeo od selekcije koja je bila najprijatnije iznenađenje planetarne smotre najboljih rukometaša:
– Mislim da je ovo tek početak uspeha jedne generacije Slovenije. Slovenci su uzeli mesto Srbiji, tamo gde smo se videli pre starta turnira. Oni su to zaslužili, prevashodno, svim onim kako rade. Videlo se i na EURO 2012 da je reč o ozbiljnoj reprezentaciji, tako da njihov rezultat u Španiji za mene nije iznenađenje. Za mene je iznenađenje igra Nemačke, a Slovenci su pokazali ono što smo od njih i očekivali.
Makedonija je stala u osmini finala, upravo protiv Nemaca?
– Po meni, odigrali su jedan dobar turnir osim poslednjeg meča sa Nemačkom. Naleteli su na raspoloženog rivala, ništa im tog dana nije išlo od ruke i ne vidim razlog da oni budu nezadovoljni, jer su napravili iskorak, dobili kontinuitet učestvovanja na velikim takmičenjima. Igrači igraju u Ligi šampiona, igraju u dobrim klubovima, i bez obzira što postoji problem što niko ne dolazi iza njih od mlađih, ova generacija još uvek nije rekla poslednju reč.
Hrvatska je došla do treće bronzane medalje u poslednjih 12 meseci…
– Hrvatska predstavlja Ex-Yu rukomet u najboljem mogućem svetlu. To nikome ne treba da bude teško da kaže. Ovo je neka treća generacija koja je u samom vrhu. Ako je ranije i bilo priče da je to bila neka generacija nastala još u vreme Ex-Yu, a da se “pakleni” jednom rađaju, onda šta reći za ove nove momke? Još dugo će biti prisutni u samom vrhu.
Crnogorci su osvajanjem 22. mesta u finalnom plasmanu, podbacili…
– Odigrali su znatno ispod svojih mogućnosti i očekivanja koji su svi imali od njih. Naročito posle eliminacije Švedske, pa pobeda nad Češkom i Nemačkom. Desile su se neke povrede, neki važni igrači nisu bili tu. Drugi put veliko takmičenje završavaju nesrećno, ali imam poverenja u ljude koji rade tamo u Savezu i siguran sam da će izaći bolji i pametniji. Imaju velike šanse da se plasiraju na EURO 2014, probaću da ih sprečim u tome sa Izraelom, to bi im donelo kontinuitet. Sve što rade u obe konkurencije, treba da budu prezadovoljni, bez finansija, bez ozbiljnog kluba u muškoj konkurenciji, zemlja sa 500.000 stanovnika.
Srbija je osvojila 10. mesto, ali je utisak da je mogla daleko više da nije bilo poraza u završnicama od Poljske i Slovenije…
– Pre prvenstva sam govorio da će biti interesantno da vidmo kako će se reprezentacija snaći u novoj ulozi – favorita. Srbija je u toj ulozi stigla u Španiju i trebala je da pokaže da li je sazrela da se nosi sa tim pritiskom, pored toga što je u tim uvodila neke nove igrače. Nažalost, u dve odlučujuće utakmice se videlo da nije, a koji su razlozi, verovatno ljudi oko reprezentacije to znaju bolje. Ne možemo biti zadovoljni rezultatom. Žreb je obećavao, Slovenija je sa tog mesta došla lako do polufinala. Žreb je bio otvoren, kao što je možda bio i u Londonu.
Glave treba usmeriti ka narednim obavezama, već u aprilu…
– Koliko god da nas boli, da smo nezadovoljni i znamo da smo mogli bolje, moramo da mislimo o onome što dolazi za mesec-dva dana. Neko će se smejati, ali to su mečevi sa Austrijom. Iza toga možemo da vodimo neke naše ratove, da govorimo ko je kriv, ko je prav i svodimo neke račune. Ono što je Srbiji uvek potrebno, a to je ono što najmanje imamo, jedinstvo. U ovakvim trenucima, i Savez, i ljudi oko selekcije moraju da pokažu ozbiljnost, da sve ono što su pričali i ostvare. Podržati ljude da izguraju kvalifikacije, a onda sesti i pričati o svemu. Imali smo neke sjajne momente, kao i neke druge. Ono što je najvažnije, do pre neku godinu smo se periodično pojavljivali, sada imamo svoje mesto. Nekada nas drugi poštuju više nego mi sami sebe – kaže Đukić i dodaje:
– Ono što mi generalno najviše smeta, a neko mi može uzeti za zlo, to je da moramo da dolazimo na sva takmičenja sa mnogo više samopouzdanja, ambicije i vere u sebe. Ako svi drugi mogu da veruju, manje rukometne nacije, zašto mi oduzimamo sebi to pravo? Više puta smo govorili da je Srbija zemlja sa izuzetno velikim brojem igrača. To niko ne spori. Činjenica da ih nikada do kraja nismo iskoristili u reprezentaciji i da nemamo hrabrosti da im damo podršku. Sada govorimo o tome da li smo trebali da uvedemo devet mladih ili da li ih imamo. Podsetiću da je jedan Ivan Dimitrijević, koga ovde nije bilo, sam pobedio Island pre dve godine na kvalifikacijama juniora u Vršcu, a iz te generacije smo sada imali tri Islanđana u timu koji je jedva izgubio od Francuske. Kako se veruje, pokazali su nam Slovenci, pa i Crna Gora u Beogradu. Ne vidim razlog zašto ne respektujemo sebe. Uvek da idemo na najveći rezultat, ako ne uspemo, da vidimo šta dalje. Srpski rukomet ima svoje sutra. Ovo je već završeno i ne treba se vraćati u prošlost. Ono što nije bila Srbija, nije bilo odbrane koja nam je donela rezultat u Beogradu. Odbrana je bila ključni faktor rezultata i to je bio razlog što smo podbacili…
Pre par meseci ste preuzeli reprezentaciju Izraela. Kakva je situacija tamo…
– To je projekat iza koga stoji Olimpijski komitet i to daje ozbiljnost. Komitet je stao iza projekta, procenili su da je rukomet jedan od sportova u kome mogu nešto da urade u naredna dva ciklusa. Baziran je na igračima U25 sa kojima treniram tri puta nedeljno i zato je sve to tako lepo izgledalo u mečevima protiv Češke i Nemačke u kvalifikacijama za EURO 2014. Imali smo Nemce 55 minuta kod kuće, a pre dve godine je razlika bila 20. Planira se da se radi na duže staze, reprezentacija je podmlađena. Komitet je imao zahtev da radim i sa juniorima. Nesrećmo se nismo plasirali na SP u Bosni, izgubili od Rusa u odlućujućem meču. Momci rade samnom, postoji kontinuitet rada, mnogo se bolje poznajemo, znaju moj sistem i zato sve izgleda tako lepo posle 4,5 meseci. Postoji i dosta problema, ali se u izraeslkom rukometu nešto pozitivno događa, jer dosta igrača kvalitetnih stranaca igra u ligi. Po tri stranca je u svakoj ekipi. To je i problem, jer su stranci šuteri i visoki odbrambeni igrači, pa ih nemam u reprezentaciji.
U Izraelu je sve veća kolonija “jugovića”…
– Igrali smo all star utakmicu pre izvesnog vremena, a Nele Matić je predvodio strance. Bili su tu i David Rašić, koji igra u izuzetnoj formi, Bojan Butulija, Đorđević. Ko god šta mislio o tamošnjoj ligi, kada bi pogledao mečeve prve tri ekipe, mogao bi da ih pripiše svakoj evropskoj ligi. Rukomet ide na bolje, nešto se događa, ljudi investiraju, to mora da se poštuje u ovo vreme krize…
