Vladica Spasojević o incidentu u Koprivnici

Nakon što je glavna vest sportskih medija u Srbiji postao incident sa Evropskog prvenstva juniora, kada je koordinator muških reprezentativnih selekcija Vladica Spasojević hvatao za vrat 18-godišnjeg Uroša Pavlovića na meču sa Hrvatskom i gurao ga prema klupi, oglasio se i sam Spasojević saopštenjem koje prenosimo u celosti:

• Poštovani,

Ja sam čovek koji se uvek trudi da razume vreme i mesto gde živi i radi. Prvo, ja razumem da sam napravio grešku i da je dalje pravdanje i objašnjavanje bespredmetno. Bespredmetno je i iznošenje nekih činjenica koje su meni poznate ali ih iz profesionalnih i moralnih razloga neću izneti. Neću, pa neka puca po mojim leđima. Nisam ja u sportu od juče i nisam ni tikva bez korena ili traga ili rezultata. Da li je greška mala ili je mnogo velika pa koga to u Srbiji interesuje.

Takva su pravila i ja ih razumem i ne bežim od njih i ne tražim samilost ili opravdanje. Greška je greška i treba pogodnog lika sravniti sa zemljom i pokazati svoje zalaganje za brigu o deci, sprećavanje nasilja, zaštitu ugroženih, demokratiju, jednakost, ravnopravnost i sve danas vrlo moderne i popularne kriterijume. I ja to razumem. I znam da sve treba da bude spektakl i što jači naslov i naduvanija priča to bolje. Samo, ja se zapita pa ko to mene sravnjuje sa zemljom. Ko?

Da li se taj koristi istinom ili populizmom. Danas, istog dana kada me izvedoste pred streljački vod pojavi se i neka druga izjava. I snimak i izjava kažu da ste preterali i da niste izneli kompletnu istinu. Pitanje je i da li ste gledali snimak. GDE SE VIDI UDARANjE? Delegat i EHF su ludi pa mi dadoše žuti karton (postoje i crveni i plavi).

Mnogi me savetuju da podnesem tužbe i nude da svedoče i daju podršku. Ali, šta će to meni da se ja vučem po sudu kada mene novčano ne opterećuje u životu a sve drugo u vezi pravde i istine je u ovoj zemlji devalvirano. I opet kažem neke činjenice iz profesionalnih i moralnih razloga neću i neću reći. Ja sam krivac i nema ni drugog ni trećeg. Sve sto se meni desi ja sam krivac i tako razmišljam ceo život. I krivac treba da bude kažnjen. Kazna treba da bude srazmerna krivici.

Tu ćete se složiti samnom. Samo je ovo država JAVNIH VRLINA I PRIVATNIH MANA. To me i brine. Jer ja ovakav (strašan, loš, siledžija..) sigurno bi imao šanse da u budućnosti budem neki državni ili rukometni funkcioner. Ja sam za neke po pitanju svih vrsta nasilja Majka Tereza. Ali, njima ne smete ništa iz drugih razloga, razumem i to. Ne, neću ja to nikada biti jer mene to ne interesuje, meni to ne pripada, ja nisam za to i ja to ne znam. Ali je popularno davati moralne izjave i biti snažno i jako za strogo kažnjavanje. Tako i treba!

Ja se ovom decom nisam bavio deklarativno već suštinski i u tome napravio jednu grešku koju priznajem. Ja se rukometom bavim 40 godina, ovo mi je bilo 14 veliko takmičenje (nema u rukometu tog na kome nisam učestvovao), ne pušim, ne pijem, imam porodicu, dva sina, jedan student četvrte godine fakulteta a drugi učenik druge godine srednje skole, 25 godina radnog staža u ozbiljnoj kompaniji… Ma, znam ja i to da ovo nije sada važno.

A zna li ko gde se igralo ovo prvenstvo? U Hrvatskoj!

Odvesti 18 dečaka tamo u vreme ovakvih političkih odnosa i vratiti ih bez i jednog jedinog problema, biti 12 dana sa njihovom reprezentacijom u istom hotelu, igrati utakmicu sa njima i posle toga doživeti da neki ozbiljni rukometni ljudi, Hrvati, i jednu i drugu reprezentaciju, zajedno počaste pićem i kazu da su ponosni sto je sve proteklo u izvanrednom ambijentu, igrao se vrhunski rukomet i hvale našu perspektivu, pomagati našim sredstvima i kadrovima u oporavku nekih njihovih igrača, dobiti pohvalu od direktora hotela da su nasi dečki bili besprekorni i šapatom bolji od …. nije lako i teško da to može neki “ne čovek”. Ma nije ovo opravdanje ili traženje samilosti, to sam rekao da neću.

Ovo je samo jedan deo, pored mnoštva stvari koje sam učinio za ovu i druge generacije mladih igrača koji me tera da stamen pred ogledalo i upitam se da li je Srpski TELEGRAF i njemu slični u pravu i da li posteno odmeravaju moju krivicu o utvrđuju sve činjenice. Njihov novinar je pre dva dana razgovarao samnom ali ništa nije objavio od toga. Ovo se desilo pre 12 dana…

Ma nema veze, ovo je Srbija! (A Telegraf i svi drugi su srpski!)

Na kraju, Uroše moj, izvini i hvala ti na iskrenosti, ti znaš šta ti čika Vladica misli i želi i čemu te uči. Vreme radi za tebe! Stefane moj, posto ti još niko nije šestitao na izboru za najbolje levo krilo prvenstva ja ću kao lošiji deo ovog društva to još jednom da uradim. Čestitam! Drugi imaju važnija posla!

Kazna treba da bude oštra (zato sam se sam obratio kancelariji RSS sa zahtevom da što pre budem procesuiran i sam protiv sebe podneo disciplinsku prijavu) I ne tražim pravična! Moda je takva!

P.S.

Jarvie Grant, 2006.

U sportu možemo izdvojiti nekoliko vrsta nasilja:

1. Nasilje gomile (mase) na sportskim dešavanjima pod kojim obično podrazumevamo huligane

2. Nasilje među sporistima koje podrazumeva nedozvoljeni fizički kontakt

3. Seksualno nasilje prema mlađim igračima od strane trenera ili nadređenih.

4. Nasilje masmedija. Rečje nasilju koje je intrumentalizovano i motivisano od strane sredstava javnog informisanja a koje implicira nekorektno i neprofesionalno izveštavanje.

Mi smo izgleda u zajedničkom problemu.

Ja vama ništa ne mogu, vi meni možete i više nego što mislite!

SPASOJEVIĆ VLADICA