Zakopčanost do grla u izjavama okarakterisala je oproštaj srpskih juniora sa javnošću pred polazak za Solun, gde u nedelju igraju prvi meč na Svetskom prvenstvu sa Čileom (13.30 – Arena Sport). Plaćena škola prethodnih godina, kada su sa jasnim ambicijama putovali na velika takmičenja ili dogovor, nije ni bitno u odnosu na ono što sledi, a to je poslednje takmičenje i šansa da generacija 1990 napravi rezultat vredan pamćenja. Uzdržan u izjavama, bio je i Ognjen Jokić, koji će u Solunu činiti par sa Nemanjom Ilićem na levom krilu:
– Razmišljam samo o prvoj utakmici sa Čileom. Pogledaćemo neki video, videti kako igraju i spremiti se za njih.
Ovo će biti poslednje takmičenje za vašu generaciju, praktično poslednja šansa da zajedno napravite zapažen rezultat?.
– Ne mislim da je ovo zadnja prilika za nas. Ne osećamo pritisak. Probaćemo da svaku utakmicu odigramo maksimalno, da se borimo. Nadam se da će rezultat doći posle toga. Lep je osećaj ići na veliko takmičenje. To je nova prilika da se dokažemo kao generacija među najboljim rukometašima na svetu…
Posle Čilea, čekaju vas Francuzi, dužnici sa prošlog EP, pa Slovenci, od kojih ste izgubili u pripremnom periodu…
– Ne bih da pričam o narednim protivnicima. Idemo prvo od Čilea. Jedna po jedna utakmica. Izgubili smo od Slovenaca pre nekoliko dana, ali ne mislim da su oni nešto kvalitetniji od nas. Isprobavali smo neke varijante, tako da mislim da to nije realan rezultat. Kada dođe vreme, pričaćemo o njima.
Da li ste imali prilike da gledate Norvežane?
– Gledali smo ih, videli kako funkcioniše. Dobili su neke utakmice u pripremnom periodu, ali nismo imali priliku da igramo sa njima, tako da je teško pričati…
