Proteklog vikenda se u Minhenu održao događaj – podsećanje na Olimpijske Igre, koje su pre tačno četiri decenije od centra Bavarske napravili epicentar sportskih zbivanja na planeti. Preko 50.000 ljudi u Olimpijskom parku, pozdravljalo je olimpijske šampione iz tog doba, a među njima i jugoslovenske zlatne rukometaše. To je bio i lep povod da se posle više decenija na okupu nađe generacija koju je predvodio Vlado Štencl. Podsećanje na dane uspeha i postavljanja osnove za sve novije uspehe jugoslovenskog, a onda i svih „rukometa“ – izdanaka YU-škole. U Minhenu su se našli Štencl, Popović, Arslanagić, Živković, Pokrajac, Karalić, Horvat, Lazarević i Fajfrić.
Zlatna rukometna generacija, dobila je veliki aplauz na grandioznoj bini postavljenoj u olimpijskom parku, na kojoj su se ređali „Olimpionici“, sve same sportske veličine s početka sedamdesetih. Nakon ceremonije, Štencl i njegovi igrači, upalili su sveće u znak sećanja na sve preminule članove generacije i ljude koji su bili oko nje (Lavrnić, Mišković, Bugarski, Snoj).
Tek neka 24 sata, bili su dovoljni da se vrate četiri decenije, a onda se olimpijska generacija rastala i krenula put Srbije, Hrvatske, BiH, Katara ili gradova u Nemačkoj, gde žive Štencl, Lazarević. Na „bratstvo i jedinstvo“ su ovoga puta pozvali Nemci, a mi se nadamo i apelujemo da ovi ljudi dobiju aplauz i u nekoj hali u Beogradu, Zagrebu ili gde god već od „Vardara pa do Triglava“…
Na saradnji se zahvaljujemo Draganu Staniću – Stanketu
