Na Simpozijumu na Univerzitetu za fizičku kulturu u Novom Sadu , gde sam pozvan da uveličam 50-godišnjicu fakulteta, prvo pitanje jednog studenta bilo je šta da se radi da se, na primer, dobijen duel u baražu za Svetsko prvenstvo, posle pobede Srbije nad Češkom 23:15, ne izgubi u revanšu, kada je Srbija poražena sa 12 golova u Brnu!?
Od kada postoji vrhunski sport, od tada postoji i problem psihičke pripreme ekipe koja nakon visoke pobede treba ponovo da pobedi. To često ekipu koja je izgubila dvostruko motiviše i tako svaku čeliju nerva daje više nego 100 % koncentracije…
Kako da trenira pobednička ekipa kako bi ponovila svoju formu? Veliki rezultat je velika opasnost potcenjivanja. Nikada nisam na velikim takmičenjima dozvolio mojoj ekipi velike rezultate i iživljavanja nad slabim protivnicima sa visokim pobedama . Trener uvek može da korigira rezultat. Dakle, uvek treba da se misli na sledeću utakmicu. Po nekoj logici bi sigurno Srbija imala više šansi da je pobedila prvu utakmicu sa manjim rezultatom ! Bila bi ponova motivisana i zbog opasnosti od poraza daleko psihički spremnija ušla u novi okršaj i verovatno ukupno dobila meč.
Imali smo mnogo sličnih primera u sportu kao što je historijska pobede Italije nad Njemačkom u polufinalu nakon velike pobede Njemačke nad Argentinom sa 4:2 u četvrtfinalu na fudbalskom Svetskom prvenstvu u Nemačkoj 2006. godine. Sečam se da je trener Lev neoprezno poslao igrače jedan dan svojim ku‘ama kao nagradu nakon te pobede, umesto da je igrače odveo na gledanje videa sa velikim igrama Talijana da bi ekipu upozorio na veliku opasnost u polufinalu. Na oko, onda slaba, Italija pobedila je Njemačku sa 2:0. Ovde je normalnom potcenjivanju trener dodao lošu psihičku pripremu.
Svaka je stvar jednostavnija kada Trener zna za opasnost i radi na psihičkoj pripremi, naročito je velika opasnost da se igrači ne premore, jer nakon velikih pobeda treniraju sa većim zalaganjem i motivom tako da se više umaraju.
Najbolje je izbjegavati umaranje radnih mišića sasma drugim vežbama i igrama, nego pokušati još povećati formu. Kada se spoji umor sa potcenjivanjem, rezultat nam je poznat.
Jednom pre 5 godina se u Ligi prvaka dogodilo slično čudo gde je Kiel pobedio Barcelonu sa 7 razlike kod njih, a drugu nakon 7 dana u nepobedivoj tvrđavi u Kielu izgubio sa 8 golova . To čudo sam sa mojim starim prijateljem, pokojnim Veljkom Kljaićem, velikim trenerom, izdiskutirao . Ja bih išao u karantenu punih 6 dana i zabranio razgovore sa novinarima. Celi optimizam se mora jednim odlaskom u karantenu odstraniti i postići opasnost od sledeče utakmice, makar ona nije logična za normalnog posmatrača i naravno za igrače. Dakle treba na umetni način stvoriti opasnost, a zabrana razgovora sa novinarima i ostalim “ optimistima “ treba da se isključi. Veljko se odmah složio samnom…
U vreme trenera Line Červara bio sam često savetnik Hrvatske rukometne reprezentacije i tu sam imao prilike doživjeti nepotrebne poraze zbog velikih pobeda u toku takmičenja, međutim, nisam moga uticati na psihičku pripremu, ali sam počeo da analiziram razloge takvih neuspeha i došao do važnih rezultata što sam i jednom jednim pismom dao da znanja HRS (Čestitam stručnom vodstvu muške rukometne reprezentacije , treneru i ekipi na suvereno osvojenoj brončanoj medalji na svjetskom prvenstvu u Španiji. Posebna vririjednost te osvojene medalje je svakako i zbog izostanka ključnih igrača. Time se vidi več davno dokazan vrlo stručni rad sa mladim uzrastima i odlično organiziranim i interesantnim takmičenjima kadetske lige u Hrvatskoj , te stručan rad u podizanju trenerskog kadra. U posebnoj analizi u nekoliko zadnjih velikih takmičenja / pa i u vrijeme Line Červara / primječen je veliki pad forme poslije velikih pobjeda naše ekipe / velikih emocija / u toku takmičenja! Potrudio sam se iznači razloge psihološke naravi koji uvjetuju takav drastičan pad forme , koji nam neomogučuje veči uspjeh na istim takmičenjima i uspio sam ga mojom analizom proučiti i svakako ga mogu predati za uspješnu upotrebu) da bih rado pomogao da se takve utakmice bezvezno ne gube, da se koji puta radi o zlatnoj medalji za koju je često Hrvatska imala kvalitetu.
Nakon mojih izlaganja i potpitanja od strane studenata ta problematika je bila prilično razjašnjena.
Veliki pozdrav ambicioznim i simpatičnim studentima sa novosadskog fakulteta.
Vlado Štencl
KO JE VLADO ŠTENCL?
Iluzorno pitanje za većinu rukometne populacije, ali za mlađe generacije, odrasle devedesetih i dvehiljaditih, odgovor je neophodan. Vlado Štencl je tvorac prve zlatne generacije jugoslovenskog rukometa. Kao selektor SFRJ osvojio je prvu zlatnu olimpijsku medalju u dvoranskom rukometu 1972. godine u Minhenu. Kao selektor reprezentacije Nemačke, doneo je prvo svetsko rukometno zlato zemlji velike rukometne tradicije na SP 1978 u Danskoj.
Osvajao je šampionske titule sa Medvešćakom i Crvenkom u SFRJ, DHB Kup u Nemačkoj i radio u velikoj broju klubova u svojoj gotovo pedesetogodišnjoj rukometnoj karijeri…
4 komentari
Selektor 2006 je bio Klinsman a ne Lev.
E, moj Selimire ,crni Selimire…pa od svega što je ovaj MAG rukometa napisao ,ti nadješ da komentarišeš besmisleni previd ??
Kada ćemo naučiti lekciju i shvatiti da naš problem koji se vidi jeste selektor i A reprezentacija ,ali ono što generiše taj očaj jeste skoro kompletna rukometna baza u Srbiji/naravno mislim na „trenere“ i „rukometne radnike“
Kako ti nije jasno da Štencl razmišlja 300 na sat bez obzira na godine i da je veći vizionar sa 80 godina nego pola rukometne Srbije.