Vreme lista je sve popularnije, a na taj način, ljudi bolje vide, a novinari bolje sumiraju dešavanja u određenom periodu. Tako i Balkan-Handball.com, donosi listu 10 najvećih utisaka početka sezone na Balkanu, rukometne jeseni…
1. METALURGOVA JESEN – ČERVAROVE POBEDE
Stolica mu se izmicala u makedonskoj prestonici, nakon dve sezone u kojima je beležio prosečne evropske rezultate, nedovoljne da pokriju renome i trenersku težinu sa kojom je stigao u Skoplje. Ipak, od letos traje prava bajka RK Metalurg, a princ se zove Lino Červar. Stvari su došle na svoje mesto. Dobar žreb za Ligu šampiona, mučenje sa Norvežanima, ali ulazak u elitu, kao da je zbacio „teg od 100 kila“ sa leđa Červara i ekipe. Sve je krenulo kao po loju. Dobar start u SEHI, euforija sa kojom su padali rivali u Ligi šampiona, pa šest hiljada ljudi na tribinama i traženje karte više za mečeve tima sa „Autokomande“. Sada je TOP 16 realnost, pa možda i neki „slabiji rival“ ako se uzme drugo mesto, eventualno treće u grupi. Červar je pogodio, doveo „čudaka“, Stanića, koji je za kratko vreme postao „faca broj 1“, uz Naumčeta Mojsovskog. Da na „Autokomandi“ raste ozbiljan klub, govore i dobri rezultati ženske ekipe Metalurga, koja je bila na korak od Lige šampiona. Sve to možemo da saznamo preko odličnog klupskog veb-sajta…
2. OBRVANOV ZAGREB
Uzeo je titulu sa Gorenjem u Sloveniji, to mu sa Zagrebom neće biti problem u Hrvatskoj, ali i bez tih titularnih odrednica, Ivica Obrvan je još jednom pokazao da je dobar trener, a da hrvatski šampion od odlaska Line Červara, nije imao boljeg. Sva sreća pa je Zoran Gobac u svoj svojoj otresitosti i maniru „precrtavanja protivnika“, seo za sto i uz pomoć zajedničkog prijatelja – menadžera, izgladio, davno pokvarene, odnose sa Metkovčaninom. Zagreb je na pragu osvajanja drugog mesta u grupi Lige šampiona. Ni skalp Barselone, nije bio tako daleko, a SEHA, očigledno da prija hrvatskom šampionu, i pored toga što su bili na ivici poraza u Našicama, kao i u Skoplju, gde ih je sudijska greška spasila (dodajemo Metaloplastiku, sa kojom su se namučili u Zagrebu). Možda su i trebali da izgube, ništa to ne boli, pa i ne kvari utisak ove jeseni, koja prolazi u finansijskim poteškoćama. Zagrebu ne cvetaju ruže sa parama, nije bilo pojačanja, Balić je stariji, ali Obrvanova ruka sve to namešta kako treba…
3. BUDUĆNOST VERUJE U BUDUĆNOST
Opet je podgorička Budućnost jedan od glavnih favorita za osvajanje ženske EHF Lige šampiona. Teško je i novinarima da prebroje ta famozna polufinala, u kojima su Podgoričanke padale, pa i prošle godine, kada je „Moračom“ protutnjao Larvik. Sada takvog Larvika nema, ali je ulogu „drim tima“ preuzeo mađarski Đer, koji isto tako sa nestrpljenjem čeka najvažniji pehar u rukometu u svojim vitrinama. Da nisu dopustili blamažu u Danskoj, gde su izgubile 20:34 u rezultatski nebitnom meču, Podgoričanke bi prvu fazu završile sa „6 od 6“ kao jedini tim. Ipak, to nije bitno. Ide Brazil, pa nastavak borbe „tima-reprezentacije“ za trofeje…
4. ZAJEČAR GRABI KA EVROPI…
Kada je sajt Danske TV objavio da je jedna od najboljih igračica sveta, Marta Mange, prešla u redove srpskog Zaječara, bilo je jasno da su ljudi iz Zaječara uspeli. Uspeli su u tome da svoj klub i ženski rukomet u Srbiji izvuku iz medijskog mraka i postave ga na mapu Evrope, postavljajući ga ravnopravnim sa najpoznatijim rukometnim sredinama na stariom kontinentu. Višegodišnja ulaganja polako počinju da dobijaju svoje prave obrise, a „final touch“ će biti igranje u EHF Ligi šampiona, koje „Amazonke“ čeka naredne sezone. Kako stvari stoje, u Zaječaru će se potruditi da ne budu „topovsko meso“, ni među najboljima. Veliki ispit je i ovogodišnje učestvovanje u KPK, gde su Zaječarke već viđene u osam najboljih…
5. PARTIZAN U LIGI ŠAMPIONA
Srbija je posle tri godine dobila predstavnika u EHF Ligi šampiona i to je, samo po sebi, velika stvar. Iako nema bodova na kontu crno-belih, a ni publike na njihovim mečevima, veoma je bitno da elita više ne zaobilazi srpsku prestonicu. Rukometni ljudi u Srbiji, ovi preostali, koji još uvek dolaze na rukometne predstave, dobili su „kompleks televizora“ iz koga rukometna Liga šampiona dolazi sa HRT-a, EHF TV-a i Eurosporta, kao nešto tuđe, strano i nikada doživljeno. Zato iskorak Partizana, kome se većina nije nadala, jeste veliki korak, a još bitnije će biti napraviti – drugi. Ako dođe do kontinuiteta, onda će i pažnja, pa kvalitet, doći sam po sebi. I pored šest poraza, Partizan igra na svom nivou, nekada i preko njega, ali ne treba se zavaravati da je on previše blizu onog što srpskom rukometu treba. Lepo je kada neki klinci „pokažu zube“ svetskim zvezdama. Nadamo se da će to raditi i u godinama koje slede…
6. NEXE – RASTE IZ DANA U DAN
Pokazivali su zube Zagrebu i prošle sezone, pa se okliznuli, „ko zna kako“ u nekom nebitnom meču, zbog koga „veliko finale“ za titulu prvaka Hrvatske u poslednjem kolu šampionata, nismo mogli da gledamo. Bilo kako bilo, Nexe iz Našica, vođeno iskusnim liscem, Kasimom Kamenicom, imponuje svim zaljubljenicima u rukomet. Mlada ekipa, neopterećena nerealnim očekivanjima i velikim imenima, u sredini, gde ima sve uslove za napredak zahvaljujući posvećenosti glavnog sponzora, raste iz dana u dan. SEHA je z
a Nexe velika stvar i to u Našicama ne kriju. I njihov primer je prava stvar, i dao Bog, da imamo više ljudi, koji su spremni da ulažu u naš sport, a da to ne bude „preko noći“ i bez vizije…
7. PROBUDILA SE „ZORKA“
Dva velika kluba, evropska šampiona, koja su pisala istoriju, ne samo jugoslovenskog, već i svetskog rukometa, Metaloplastika i Borac, opet su na velikoj sceni. SEHA liga je pun pogodak za takve rukometne sredine, gde se rukomet gleda i živi decenijama, gde su rukometni uspesi usko povezani sa gradskim legendama i bili spleteni ljudskim sudbinama. Metaloplastika se iz „Gimnazije“ preselila u „Zorku“, gde mečeve gleda dve, pa 2500 ljudi. Navija se, možda nekada u zanosu i preteruje. Uz simpatični sastav sa par potencijalnih reprezentativaca, sve je to lepo gledati. No, Šapčani moraju tek mnogo da rade, ako misle da klub stave na prave noge. Svu tu euforiju povratka Metaloplastike na veliku regionalnu scenu, ne prati ni jedna fotografija na zvaničnom sajtu kluba, a umesto slika i podataka o igračima, već godinama stoje nekakve lutke sa brojevima. O tome da smo za pet godina, dobili jedan klupski mejl, nećemo opširno…
8. RASANIO SE „BORIK“
Zato je u Banja Luci i to na nivou. Borac je vratio neku svoju decu, dao Bog, ima ih dovoljno i uz neka druge dodatke, napravio respektabilan sastav. Rezultati su na nekom prosečnom nivou, može to i bolje, ali je utisak da se bivši evropski šampion stabilizovao, odnosno, zauzeo mesto u društvenim i političkim strukturama, koje zaslužuje. „Borik“ je sve puniji, svima je zaigralo srce, kada su pročitali izveštaj sa gostovanja Zagreba, kada je dvorana bila krcata, a Balić „zarobljen“ od strane obožavatelja. Ostaje i borba za primat sa Bosnom u Bosni i Hercegovini, koja je, po svemu sudeći, i jednima i drugima, najbitnija…
9. CELJSKI VITEZOVI DRŽE MAČ VISOKO
Celje Pivovarna Laško je rukometna institucija. Menjaju se uprave, treneri, direktori, ali klub, uz uspone i padove, gura dalje. Jedan nivo kvaliteta, svesti i ambicija, zauvek je uspostavljen u sjajnim devedesetim, a kao obaveza, nametnut osvajanjem EHF Lige šampiona 2004. godine. Tako je i posle kratke „ere Noke Serdarušića“, sa kojim se želelo opet na vrh, lupilo na dno. Pojavio se problem novca, kadrovskih rešenja, „domaći“ igrači su bežali glavom bez obzira. Letos je stigao novi trener, Vladan Matić, oformio, mlad sastav predvođen „tatama“, Perićem i Metličićem, spreman da se bori sa nejasnom prognozom maksimalnih dostignuća. Posle 11. kola, dišu u vrat Koperu i Gorenju, imaju samo bod manje i ništa nije nemoguće…
10. NAGRADA ZA PODRAVKU
Igračice Krima su obećale da će im se odužiti, a BH je za „fair-play“ i odnos prema, prvenstveno, svom klubu i navijačima, odlučio da ih uvrsti na ovu listu. Hrvatska Podravka je upravo ispala iz Lige šampiona i daljeg takmičenja u Evropi u Ljubljani, da bi sedam dana kasnije, u njima nebitnom meču, savladala danski Viborg i tako slovenačke šampionke progurala u TOP 8. Teško je izbaciti iz Evrope skandinavske ekipe, dva poslednja šampiona Evrope, a tu školu, platila je ekipa trenera Hrupeca. Podravka će sledeće godine u kvalifikacije, ali je obraz čist, pogled prav, a lista dužnika sve duža…
