Table of Contents
PIŠE SRETEN RAŠKOVIĆ
KOMENTATOR TV ARENA
Nedavno je Žika Bogdanović objavio kolumnu pod imenom „Svi putevi vode u Skoplje“ i razmišljao sam kako načiniti ovaj tekst, a izbeći ponavljanje naslova. Donekle sam uspeo jer mislim da ne postoji bolja uvodna rečenica za kolumnu koja treba da prikaže ono aktuelno u oblasti transfera najkvalitetnije lige na svetu. Koristim se prilikom da u isto vreme napravim osvrt na karijeru potencijalno novog člana Kila i jednog od najpopularnijih igrača u Bundesligi, inače, zbog čije moguće odluke o nastavku karijere ovi redovi i postoje.
Informacija da Uve Genshajmer razmišlja o prelasku u ekipu Kila prodrmala je rukometnu javnost, tačnije, to je bio nastavak potresa posle objave da Domagoj Duvnjak prelazi iz Hamburga u redove „Zebri“ na kraju ove sezone. Onda je i Flensburg „zadobio udarac“ potpisivanjem ugovora između najvećeg rivala i domaćeg reprezentativca Štefana Vajnholda koji je taj status zaradio igrajući u Flens Areni. Kil je podmladio ekipu i sa rukometne pozornice jedna plejada velikana sišla je i razišla se da omogući stvaranje nove generacije besmrtnika, a kako stvari stoje, Kil je „fabrika snova i rukometni Brodvej“. Barem tako pokazuje poslednji trend potvrđenih i mogućih transfera.
Rukometni Real Madrid – i veći od toga
Dešavanja u rukometnoj Bundesligi neopisivo podsećaju na scenario fudbalske „pijace“ u prethodnih 15-ak godina gde su najveće zvezde sa kultnim statusima u svojim klubovima popuštali pod „pritiskom“ poziva iz Real Madrida da bi bili deo jednog od najvećih klubova na svetu (prema mišljenju mnogih – najvećeg). Ne mogu da zaboravim transfer Luisa Figa iz Barselone u Real Madrid u trenutku kada je Portugalac bio kapiten katalonskog tima. „Pravi“ Ronaldo se zaobilaznim putem obreo u Madridu iako je bio voljen na Kamp Nou, zatim Kaka koji je kao fudbalska ikona Milana unazadio svoju karijeru odlaskom u Real iz Madrida i još mnogi drugi. Naravno, bilo je tu više od želje da se nastupa u „kraljevskom klubu“, novac je često bio presuđujući faktor (u svakom smislu) ali ima dosta sličnosti u današnjim dešavanjima kada je u pitanju Kil i „veliki“ transferi.
Kil je trenutno možda i najprivlačnija destinacija na svetu (uz dužno poštovanje prema ostalim sportovima) za sve one koji žele nezaboravnu karijeru u našem fantastičnom sportu jer su brojke i priznanja apsolutno na strani slavnog kluba sa severa Nemačke. U poslednjih osam godina, Kil je osvojio 18 trofeja (tri titule u Ligi šampiona, osam naslova prvaka Bundeslige, šest trofeja u nemačkom Kupu i jedan Super Globe), postoji stabilan budžet koji opstaje u vreme propadanja velikana i čitavih liga (trenutno samo je PSŽ bogatiji klub), najgledaniji su rukometni klub na svetu uz poznati podatak da je godinama unazad Šparkase Arena rasprodata za svaki meč u Bundesligi. Petorica od poslednjih devet najboljih rukometaša sveta u trenutku proglašenja od strane IHF-a nosili su dres Kila – Hening Fric 2004. godine, Nikola Karabatić 2007. godine, godinu dana kasnije Tijeri Omeje, Filip Jiha 2010. godine i poslednji laureat bio je Danijel Narsis. Sve pomenuto čini stvari mnogo jasnijim. Ovo ne znači da rukomet postoji samo zbog Kila i da ne postoje drugi klubovi, ali aura tima iz gradića sa 50-ak hiljada stanovnika sija nekim jačim sjajem.
Momak iz kraja
Uve Genshajmer trenutno je najveća zvezda posrnulog (reprezentativnog) nemačkog rukometa, „momak iz kraja“ čija je čitava profesionalna karijera vezana za ekipu Rajn Nekar Levena. Rođen u Manhajmu pre skoro 27 godina, učio je rukomet u lokalnom niželigašu TV Fridrihsfeldu i sa nepunih 17 godina 2003. postao član godinu dana ranije formiranog Rajn Nekar Levena. Kako su “rasli” Lavovi, rastao je i Uve, postao ljubimac navijača, ali u jednom trenutku njegov učinak prevazilazi domete kluba jer su trofeji izostajali.
U dresu omiljenog tima proglašen je za debitanta sezone u Bundesligi 2006. godine, 2007. izabran je za najkorisnijeg igrača Svetskog prvenstva za juniore, a onda kreće potpuna afirmacija u seniorskom rukometu i potvrda vrhunskog kvaliteta. Kao kapiten Rajn Nekar Levena, Genshajmer je 2011. godine bio najbolji strelac Lige šampiona, a iste sezone proglašen je za najboljeg igrača lige. U narednoj takmičarskoj godini, Uve je bio najbolji strelac nemačkog prvenstva, da bi u prethodnoj 2012/2013 bio osvojen (najzad) i prvi trofej posle višegodišnjih ulaganja u Lavove – titula u EFH Kupu.
To ipak nije dovoljno jer kako kaže Genshajmer: „Osvajanjem ovog trofeja pojavila se još veća ambicija za titulama“. Čini se da nema garancije da je postojeća radna sredina pecnuta šampionskim pelcerom, dok se u Kilu šepure učinjenim i smatraju da je to odlična pozivnica za sjajno levo krilo. Genshajmeru na kraju sezone ističe ugovor i sada je poznato da ima tri ponude za nastavak karijere – prva ponuda je kluba za koji nastupa, druga ponuda je stigla iz Kila, a treća ponuda iz Barselone koja želi najmoćniji tim današnjice, ali Katalonci nemaju Bundesligu, pune dvorane svakog vikenda i izuzetnu medijsku pažnju kakva je u Nemačkoj kada je rukomet u pitanju.
Sa statusom velike zvezde, Genshajmer je pre svega normalan momak jer izbor o nastavku karijere načiniće sa svojom devojkom i iskreno ne krije da i finansijski aspekt ima jednu od uloga u donošenju, kako je sam rekao – najteže odluke u njegovom životu.
Da li svi putevi vode u Kil?
Ako je jedan Domagoj Duvnjak na mnogo načina sebe uvrstio u istoriju rukometa sa transferom iz Zagreba u Hamburg, osvajanjem Bundeslige, Lige šampiona i proglašenjem za najboljeg igrača nemačkog prvenstva prošle sezone i uprkos tome izabrao da u najboljim godinama igra za Kil, šta može da utiče da Uve Genshajmer ne uradi isto? Možda lepša polovina poželi život u blistavoj prestonici Katalonije ili Uve poželi da postane trofejni momak iz kraja? Navijači u Manhajmu nedvosmisleno pokazuju ljubav prema kapitenu na svakom koraku, pa je tako na poslednjem meču protiv Lemga čitava SAP Arena bila u plakatima “Naš Uve”. Bez obzira na sve, nemački reprezentativac biće majstor i u narednom periodu koji god klub da izabere, a mnogi će i dalje želeti da igraju rukomet u najsevernijoj pokrajini Nemačke.
A šta vi mislite da će biti najbolje za rukomet?
2 komentari
Bravo Sretene za tekst, svidja mi se sto si ipak napravio razliku i povukao crtu izmedju Reala i Kila. Ja bih je samo jos malo pojacao, po velicini su svakako ovi klubovi u istom rangu kad je u pitanju njihov sport, i zelja svih je da odu u ove klubove. Ali kao sto je napisano u tekstu Kil ima tu neku auru i poseban smek, nije sve zasnovano na novcu. Svakako da u Kilu igraci imaju vrlo dobre plate ali Kil potpisuje igrace godinama unapred i ne daje velika obestecenja, planski i ekonomicno rade. Po nekim proracunima kada se podvuce crta na kraju sezone oni su u plusu. Dok Real baca silne novce, a najbolji primer je transfer Bejla koji je dobar i kvalitetan fudbaler ali daleko od toga da bude igrac koji je zasluzio da se najvise potrosi novca na njega.
Uglavnom u svim sportovima nikad ne navijam za najjace klubove ali kad je rukomet u pitanju Kil me je davno „kupio“.
Mali grad na samom severu Nemacke koji je potpuno posvecen i okrenut rukometu, mozda je u tome i car.