Balkan-Handball.com

DARKO ĐUKIĆ SLEĆE U VARDAR: Ništa ispod Kelna ne može biti uspeh!

Drugi put u karijeri, srpski reprezentativac Darko Đukić postaje stanovnik Skoplja. Šest godina nakon sezone u Metalurgu, kada je Lino Červar pravio mladi „drim-tim“ sa talentovanim Nišlijom, Lipovinom, Borozanom, Cindrićem, Marsenićem i Manaskovim, ubojito desno krilo vraća se u makedonsku prestonicu, ali ne na Autokomandu već u crveno-crni deo grada.

Posle sezone koja bi trebalo da se ispostavi „tranzitnom“, u kojoj je, uprkos brojnim turbulencijama, osvojena dupla kruna u domovini, Vardar ponovo sklapa ekipu kadru da se bori za ozbiljne domete u Ligi šampiona. Da će tako biti, Darko Đukić je znao i pred prethodnu takmičarsku godinu, zbog čega je već tada postigao dogovor sa rukovodstvom najtofejnijeg kluba zemlje izlazećeg sunca.

Upravo su Srbija i Makedonija tokom vikenda za nama igrale dva prijateljska meča pred praznim tribinama dvorane u Đukićevom rodnom gradu, Nišu. Tokom razgovora za Balkan-Handball.com, bivši igrač Železničara, Metalurga, Bešiktaša,Vive Kielcea, Meškov Bresta i Sportinga, izneo je svoja očekivanja pred nove izazove na velikoj sceni, i novi početak sa reprezentacijom Srbije.

-Nije bilo nikakve dileme da li želim u Vardar ili ne. Iskreno, ta priča je postojala i ranije, zato sam i potpisao sa Sportingom na samo godinu dana, jer sam znao i pre da ću ovog leta u Vardar. Izbor je bio jednostavan, jer je Liga šampiona za mene najveći izazov, i takmičenje koje želim da igram. Pritom, biću blizu kuće, što je takođe povoljna okolnost – počinje Đukić.

-O Vardaru ne treba trošiti reči, to je jedan od najvećih klubova Evrope. Osvojio je dve Lige šampiona u poslednje četiri godine. Prethodne sezone je ekipa bila nešto slabija, imali su puno problema sa povredama, ali verujem i nadam se da će sledeće biti potpuno drugačije. 

U takmičarskoj godini za nama, Vardar nije imao uspeha u elitnom takmičenju, ali je u Makedoniji osvojio oba trofeja…

-Ma bilo je jako teško raditi, planirati i uspeti u ovoj „korona sezoni“. Ekipa nije imala mogućnost da ostvari svoj potencijal, od samog početka su se utakmice odlagale, preskakale, mnoge i dan ili dva pre zakazanog termina. Odradiš pripreme pa te korona preseče, pa onda hajde ponovo, 14 dana se pripremaš za utakmice koje se na kraju odlože, i tako u krug. Mislim da se ne može realno i adekvatno oceniti ova sezona, kako Vardara tako i velike većine evropskih timova. Dobro je što se uopšte odigrala, jer bi u suprotnom mnogi koji žive od rukometa ostali bez posla i prihoda. Ali, rezultatski, ne postoji prava slika na osnovu onoga što se dešavalo u rukometu prethodnih devet, deset meseci.

ZNAM ŠTA VUJI TREBA

Novo poglavlje u tvojoj karijeri donosi saradnju sa Veselinom Vujovićem…

-Veliko ime na svetskom nivou, a pogotovu u Skoplju. Čovek je napravio ozbiljne rezultate, pogotovu sa Vardarom i Slovenijom. Gde god je bio, ostavio je dubok trag. Lično, očekujem najbolji mogući odnos sa njim. Kao igrač, mogu da odgovorim zahtevu za koji znam da je njemu prioritetan, a to je požrtvovanost u odbrani. Još uvek se nismo čuli ni videli, ja sam tek sada stigao u Srbiju, oboje smo imali dosta obaveza, međutim, iako nismo do sada sarađivali, znam šta Vuja traži od svoje ekipe na terenu.

Nominalno, Vardar bi naredne sezone trebalo da ima dosta jači tim u odnosu na ovu…

-Evidentno je da kvalitet makedonske lige značajno raste, dobro je što ćemo imati jake utakmice i u domaćem takmičenju. Nama će verovatno biti malo teže što ćemo sada od početka igrati domaće prvenstvo, nije lako na tri fronta. Što se tiče Lige šampiona, kroz izjave Veselina Vujovića sam shvatio da ćemo napasti najviše domete. Ja ne vidim problem oko pominjanja fajnal-fora. Po mom mišljenju, od ekipe Vardara ne treba očekivati ništa ispod toga. Budimo realni, sve ispod polufinala je neuspeh. Videćemo, nova je ekipa, nov trener, treba složiti kockice. Ako bude navijača na tribinama, treba očekivati još više od nas naredne sezone, jer svi dobro znamo da su navijači Vardara najbolji u Ervopi. Jako bih voleo da osetim tu atmosferu koju prave čuveni fanovi u crveno-crnom. Iskusio sam kako je kao Vardarov protivnik, ali ovo bi bila neka skroz drugačija situacija, pre svega mnogo prijatnija za mene.

LISABON IDEALAN ZA ŽIVOT, ALI…

Sezona u Sportingu bez trofeja…

-Sezona u Sportingu je dobra, da nismo ispali u polufinalu Kupa bila bi odlična. Ostvarili smo primarni cilj osvajanjem drugog mesta u prvenstvu, igrali smo solidno i u Ligi Evrope. Sigurno da je moglo i bolje, pomešana su osećanja i utisci. 

Koliko su Sporting i Benfika daleko od Porta u ovom trenutku?

-Sporting je dosta daleko, Benfika i ne toliko s obzirom da ima dobrog trenera koji želi da uspostavi sistem. Ove godine nisu imali kvalitetniju ekipu od nas ali su nas dva puta pobedili. Mislim da Benfika može da ugorzi Porto, dok Sporting ima puno nedostataka kao klub, u rukometnom sektoru. Zanemareni su odnos prema igračima, kvalitet treninga i još par segmenata jako bitnih nama rukometašima. Što se ličnog učinka tiče, zadovoljan sam sezonom, bio sam konstantan, žao mi je što nisam igrao važnu utakmicu sa Vislom u Ligi Evrope, koju sam morao propustiti zbog povrede. 

-Lisabon je prelep grad za život, a ja sam pritom imao sreću da su mi tu bili Kukić i Đorđić. Lepo smo se družili, uživali. Od svih mesta na kojima sam boravio u dosadašnjem toku karijere, Lisabon je definitivno najidealniji grad za život. Ipak, sada kada imam porodicu, značajnije mi je da budem bliži kući, a i Liga šampiona sa Vardarom je mnogo veći profesionalni izazov. 

„ČAROBNI ŠTAPIĆ“ TONIJA ĐERONE

Dolaskom Tonija Đerone, vratio si se u reprezentaciju Srbije…

-Sve je drugačije nego što je bilo. Nema više neprofesionalnosti kao pre, Toni je uspostavio ozbiljan rad, uneo novu energiju, ekipa je drugačija, atmosfera nemerljivo pozitivnija. Podmladio je ekipu, jasno se vidi da bolje igramo. Nije me bilo u reprezentaciji dve godine, na moju inicijativu. Pričao sam sa Tonijem još letos, znao sam da ću se vratiti. Da nisam tako odlučio, definitivno bih pogrešio. 

-Njegov odnos sa igračima je fenomenalan, imamo sve što nam treba. Na treningu sve „puca“, svaki je na 100%, što je jako bitno. Često traje i po dva sata, ali je rad toliko interesantan da nam jako brzo prođe. Uopšteno, reprezentacija je sada na neuporedivo višem nivou u odnosu na blisku prošlost, što sve nas jako raduje. 

Da li je morao stranac da dođe kako bi stvari krenule na bolje?

-Morao je da dođe čovek koji zna rukomet, i koji mu je posvećen 24 sata, koji prati moderne tendencije i prihvata ih. Đerona u svakom trenutku dobro zna šta se dešava na terenu. Potpuno je fokusiran na svoj posao svake sekunde. Uvek zna koga treba u kom trenutku da zameni, koga da uvede u igru, to je nešto što ja do sada nisam imao u nacionalnom timu. Ne kažem da je morao da dođe stranac, teško da mi nemamo nekog trenera sa takvim kapacitetima. Međutim, činjenica je da nama stranac kao takav u ovom trenutku prija. Od njegovog dolaska, zaboravili smo kako to izgleda kada neko na treningu nije na svom maksimumu. Nema više gledanja popreko kada te neko slučajno udari na treningu, niti će toga više biti.

Konačno smo na delu videli i nove snage srpske reprezentacije, Dragana Pešmalbeka i Uroša Borzaša…

-To su dva igrača koji će mnogo značiti našoj selekciji i u odbrani i u napadu. Momci već igraju na ozbiljnom nivou u Francuskoj, sa ozbiljnim ulogama u svojim timovima. O Pešmalbeku ne treba trošiti reči, već ima ogormno iskustvo, dok je Uroš još uvek mlad, ali je pokazao veliki talenat. Napravio je pravi izbor odlaskom u Tuluz, igra i igraće još više. I u ovom trenutku poseduje veliki kvalitet, a nema sumnje da će biti još bolji. 

FRANCUZI SE SA RAZLOGOM PLAŠE

Iako do početka ima još sedam meseci, Srbija na Evropskom prvenstvu je svakodnevna tema po rukometnim kuloarima…

-Svakodnevna je tema i u mojoj glavi. Pre svega, nadam se da ću biti zdrav i da ću biti deo ekipe. Nismo se nadali da ćemo upasti u tako tešku grupu sa Francuskom i Hrvatskom, bili smo u prvom šeširu i očekivali lakše rivale. Ali, a propo onoga što smo malo pre pričali, naš sistem igre i odnos sa selektorom doveo nas je do toga da mnogo više verujemo u sebe nego ranije. Bukvalno smo došli u situaciju da, iz naša perspektive, nikada više nećemo ući u meč kao autsajderi. Jako je bitno što nas je Đerona doveo u takvo stanje svesti. Veruj mi, ranije dok sam bio u reprezentaciji, u mnoge smo utakmice ulazili pomireni da ćemo lako izgubiti. E, to više ne postoji u ovoj grupi. Evo, počeli su nam odmori, a svi smo se rado odazvali i došli nasmejani na okupljanje. 

Francuzi ističu da se više „boje“ od Srbije nego od Hrvatske…

-Ne čudi me to. Normalno je da s vremena na vreme dolazi do smene generacija. Hrvati su bili dominantni 20 godina, redovno osvajali medalje, ali ova njihova generacija posustaje, dolaze mlade nade kojima treba vremena da dostignu taj nivo. I ova naša generacija je uhvatila „poslednji voz“ dolaskom Tonija Đerone, mi smo svi sličnih godina, nema više toliko starijih igrača kao nekada. Zaista mislim da smo jako talentovana generacija, tako da mislim da se Francuzi sa pravom više pribojavaju nas. Pritom, pokazali smo početkom godine da se možemo nositi sa njima. Naravno, kako god da okrenete, i da smo ih pet puta za redom pobedili, oni će biti favoriti u toj utakmici jer su igrački moćniji. Međutim, videli smo i sami da to ne mora ništa da znači. Mi u tu utakmicu nećemo ući sa idejom da se ne obrukamo, već da pobedimo, i to je suštinska razlika – zaključio je Đukić.

One Comment

  1. Pingback: Ѓукиќ: Сè освен полуфинале во ЛШ ќе биде неуспех за Вардар 1961! - Слободен печат

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *