Balkan-Handball.com

„Naše gore list“ Nikola Portner za BH: Želim karijeru sa puno medalja

“Naše gore list”, jedan od najperspektivnijih golmana današnjice, Nikola Portner (1993), potpisao je pre par dana trogodišnji ugovor sa francuskim Monpeljeom. Sama činjenica da će jedan od desetak najvećih evropskih klubova svoju budućnost bazirati na plećima mladog švajcarskog reprezentativca, dovoljno govori o tome koliko potencijala leži u nasledniku legendarnog jugoslovenskog reprezentativca Zlatka Portnera. Momak koji je svoju karijeru započeo u Bern Muriju, nalazi se među stativama švajcarskog šampiona Kadeten Šafhauzena, sa kojim nastupa u EHF Ligi šampiona. U razgovoru za Balkan-Handball.com, Nikola govori o prelasku u Monpelje, Šafhauzenu, želji da i na reprezentativnom planu bude uspešan…

– To što imaju tu malu zvezdicu na grbu (posvećenu osvajanju EHF Lige šampiona 2003. godine) dovoljno govori o klubu – objašnjava Nikola razloge prelaska u francuskog giganta:

– Moja velika želja je bila da radim sa Patrisom Kanejeom. To je imalo veliki uticaj na moju odluku. Što se tiče emotivnih stvari, rođen sam u Francuskoj, ćale je igrao (Zlatko Portner) u toj ligi. Zezamo se tako, ćale mi je jednom rekao da ne bi bilo loše da odem tamo, jer je to jedina zemlja u kojoj on nije osvojio ni jedan pehar u svojoj karijeri. Da rešim taj problem – sa osmehom će Portner junior.

 Kako će izgledati Monpelje od 2016. godine, kada počinje tvoj ugovor?

– Zadržaće šampionske ambicije. Tamo su sada Venio Losert i Arno Siffert, ali oni odlaze tada. Doveli su mene i traže jednog starijeg golmana, s obzirom da ću tada imati 22 godine. Istog leta dolazi i desni bek-krilo reprezentacije Valentin Porte. Videćemo kako dalje. Nisu ni oni nešto preterano govorili, ali mi je bilo bitno da znam da su ambicije kluba da budu broj 1.

Postoji li opcija da odeš i ranije, na kraju ove sezone?

– U sportskom smislu to bi bilo interesantno, ali puno dugujem Kadetenu. Moja želja je da ostanem do 2016-te, da se rukujemo lepo i da se oprostim kao čovek.

Kažu da Kadeten nema problema sa finansijama, ali da ga od vrhunskih rezultata u Evropi deli to što dosta pažnje obraća i na domaće igrače, koji nisu ekstra kvaliteta…

– Klub funkcioniše na taj način da okuplja sve najbolje švajcarske rukometaše. Ako su tu trojica-četvorica, onda da su to najbolji igrači. Trenutno smo tu Liniger, krilo, Graubner levi bek – kapiten reprezentacije i ja.

Mučite se u prvenstvu, Vintertur je ispred vas. Da li ste kvalitetniji?

– Sezona nije ni počela, a već smo imali četiri operacije. To je povuklo nervozu u svlačionici, u upravi, i izgubili smo neke utakmice bezveze. Dva puta smo izgubili od Sent Galena i dva puta od Tuna. Vintertur smo dobili dva puta, bez ikakvih problema. Loše smo igrali, ali smo ih dobili na kraju. Verujem da će situacija da se poboljša, kompletiramo se i bićemo najbolji kada je to najpotrebnije.

NEKA SE DESI ČUDO

kadeten2015Dobro ste krenuli u EHF Ligi šampiona, ali onda podbacili u nekim mečevima i sada, dva kola pre kraja, gotovo ste u bezizlaznoj situaciji za plasman u TOP 16. Čekaju vas Seged i Dankerk…

– Nas su realno svi otpisali. To je dodatna motivacija, kada niko ne veruje u nas. Daćemo sve od sebe, poginućemo na terenu. Nadam se da će i publika dati dodatnu energiju da napravimo malo čudo. Neka se desi čudo u Šafhauzenu, zašto da ne?

Znamo kakav je Nenad Puljezević bio kao golman. Kakav je kao trener?

– Puljez je, bez konkurencije, najbolji golmanski trener koga sam ikada imao. Kao trener nije došao sa nekom svojom idejom, taktikom i stilom koji hoće da prenese. Snimio je kako radim i pomaže mi da usavršim moju tehniku. Naučio me je kako da razmišljam na terenu na jednom višem nivou. Ušao mi je u glavu. Van terena mi je pomogao jako puno da razmišljam o nekim životnim situacijama na drugi način, kako treba.

Kako i gde vidiš sebe za pet godina?

– Voleo bih sa puno medalja oko vrata.

Medalje se ne dobijaju samo u klupskom rukometu…

– Znam, znam. Dobro, videćemo, kako se situacija razvija.

Šta je problem da Švajcarska nema bolju reprezentaciju?

– Problem je mentalitet. Švajcarski rukometaš će dati prioritet ispitu u školi ili na fakultetu, propustiti dva dana priprema, a naš mentalitet, moj, jeste da probam da odložim ispit kako bih na treningu dao maksimum. Ne volim taj mentalitet, taj nedostatak vrhunskih ambicija. Neću da idem na prvenstvo da ga samo igram. Nije mi interesantno da učestvujem, već hoću da pobedim. Hoću da pobedim uvek. Njihov mentalitet je da se planira neki rezultat na dve, tri godine. Mene interesuje svaka naredna utakmica.

Kako vidiš budućnost na golu Švajcarske?

– Videćemo.

Da li si optimista barem po pitanju plasmana na velika takmičenja?

– Jedino što mi daje malo nade je moja juniorska generacija (bio izabran za najboljeg golmana SP kadeta u Argentini 2011). Šteta, pokrali su nas u četvrtfinalu SP 2013 protiv Španaca. Imali smo šansu da igramo za medalju. Vredi čekati i dati šansu mladima, nama koji dolazimo. No, to nije do mene, već do trenera i same Federacije.

NIKAD SE NE ZNA…

U prošlosti si imao kontakte sa srpskim selektorima – Vukovićem i Matićem. Teoretski bi mogao da staneš i na srpski gol. Kako ti razmišljaš o tome. Da li postoji promil šanse da se to desi.

– Pričali smo, ali tu dolazi mali Švajcarac u meni. Uvek sam otvoren za priču i razgovor. Nikad se ne zna – kaže po malo zagonentno Nikola Portner na kraju razgovora za Balkan-Handball.com.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *