Zemlja vina, brzih vozova i smrdljivih sireva

PIŠE: SHOUP

U šarenolikosti svega sa čime se susrećemo kada se doselimo u novi grad, novu državu, kada pokušavamo da „ispletemo“ prve rečenice na novom jeziku (kako bismo stekli nove prijatelje ili prosto se ne izblamirali u pekari kada tražimo hleb), počinjem da sumnjam u kapacitete svoje dugoročne memorije i malo po malo, počinjem da piskaram.

Pokušavam da ne generalizujem. Putujući Francuskom uzduž i popreko, došla sam do zaključka da je i suviše teško odrediti je kao celinu, glavni grad ili jedan narod. Ima svega po malo. Svaka regija – jedna priča.

Definitivno, zemlja vina, brzih vozova i smrdljivih sireva. To su upravo prve tri stvari koje mi padaju na pamet kada pomislim na svoj “pays d’adoption”, kako to vole kažu Francuzi. Ima tu još mnogo čega. Zemlja multikultura. Zemlja kolonija. Četiri mora (formula 3+1 da se okean ne naljuti). Dobrog, krckavog bageta. Petlova. Ajfelovog tornja. Mirisnih, malih pekara. A da, zemlja isto tako dobrog rukometa!

Jedna od prvih stvari koje su mi rekli kada sam došla, jeste da na utakmice uglavnom idemo vozom. Odmah mi je pao na pamet naš „najbrži brzi“ voz Beograd – Bar, kome treba (brat-bratu) 12h za tih 480 kilometara. OK, očekujem neku munju od voza kada već toliko pokušavaju da mi objasne kako je TGV (train grande vitesse) mašina koja „klizi“ i do 500 km/h. Munja. Komotna ljubičasta sedišta, utičnice, klima, mini bar… U pojedinim vagonima postoje kukice na koje mogu da se okače bicikli, kako ne bi smetali drugim putnicima. Kakva ideja!
Sa osmehom se sećam prvog putovanja. Dok su moje drage saigračice piljile u svoje Netbookove, Ipadove, eseje i romane (to je tek priča za sebe – sama činjenica koliko se na putovanjima kod nas, druži, priča i „kliberi“ po autobusu, a ovde „svak ‘ za svoj gros“), ja sam nosa priljubljenog uz prozor od ushićenja poskakivala svaki put kada bismo se susreli sa drugim vozom! Kao Alisa u „Zemlji čuda“. Sva oduševljena posle dva sata vožnje, izašla sam iz voza kao da silazim sa „kalemegdanske panorame“ i shvatila da i nije toliko loša stvar taj njihov TGV! „Ubili“ smo 500 kilometara za manje od dva sata, imali vremena da ručamo, čak i da odspavamo u hotelu pred utakmicu!

A francuski sirevi? Više od 300 različitih vrsta. Ne zaboravljajući uspomene na staru dobru “zdenku” i mladi kravlji sir sa Kalenića, otkrivam iz dana u dan neki novi, manje ili više smrdljivi sir. Recimo Camembert (Kamomber). Industrijski sir iz Normandije, tvrde kore od bele plesni i mekan iznutra, pravljen od kravljeg mleka. Odličan uz malo hleba! Toplo NE preporučujem na manje od 4 sata pre treninga! 🙂

Odoh na taj trening (ipak sam tu zbog rukometa), ali ne brinite, pišem vam uskoro BH drugari…

9 Comments

1. 

   Nemanja

   03/10/2012 at 19:01

   Koja igracica pise?

   Odgovori
2. 

   handball wox :)

   08/10/2012 at 10:26

   odusevljena sam tekstom i opisom.

   Odgovori
3. 

   ZutA

   15/10/2012 at 13:24

   ..i kozji sir, koji se jede sa sve smrdljivom korom 🙂
   savet: kupovati kartu u francuskim vozovima, nema svercovanja 😉
   stil pisanja kao profesorka srpskog !!!

   Odgovori
4. 

   Nemanja

   15/10/2012 at 15:30

   Stvarno lep stil pisanja 🙂
   Samo kad bi mi jos neko rekao koja je igracica ovako elokventna 🙂

   Odgovori
5. 

   Aly

   22/10/2012 at 15:17

   Très bel article! 😉 TGV, camembert, bons vins… et tellement d’autres à venir découvrir. En plus, toujours un plaisir de rencontrer nos voisins serbes! 😉

   Odgovori
6. 

   Cky

   25/10/2012 at 15:22

   Hvala Aly! 🙂

   Odgovori

7. Pingback: Futing, led i izgubljeni kupaći :: Balkan Handball

8. Pingback: Ko je maznuo šešir? :) :: Balkan Handball

9. Pingback: TRAIL AVANTURA: “Žulj i pejzaži” :: Balkan Handball