Igranje EHF Lige šampiona sa francuskim Brestom, levi bek naše reprezentacije, Biljana Filipović, morala je neplanirano da zameni odlaskom u ambiciozni turski klub, Uskudar, nakon bankrota svog prethodnog tima prošlog leta. Odlične igre u Francuskoj, nastavljene su i u dresu novog kluba, ali kvalitet turskog klupskog rukometa treba uzeti sa rezervom:
– Jedva sam čekala da dođem, jer mi nedostaju pravi treninzi. U Turskoj nije nivo, kao u Francuskoj ili nekim drugim evropskim zemljama, gde se bolje trenira. Nemam jakih treninga, ni utakmica u nogama, tako da mi ovo prija uđem u pravu formu pred Evropsko prvenstvo.
Na početku EHF nedelje, akcenat je na radu sa kondicionim trenerom Njaradijem…
– Prezadovoljna sam, ovo je nešto novo, čovek je pun iznenađenja. Prija mi, osećam se dobro, nadam se da ću u naredna dva meseca i u Turskoj odigrati par kvalitetnih mečeva, iako osim Muratpaše i donekle Ankare, konkurenciju gotovo i da nemamo. Radiću i individualno, kako bi EP dočekala spremna. Ne želim da na utakmicama u „Areni“ crkavam posle 10 minuta.
Dva meseca je ostalo do EURO 2012 u Srbiji, kakve su misli o onome što nas čeka…
– Tek kada je počela prodaja karata pre dve nedelje, postala sam svesna da je EP tako blizu. Počinje da se oseća mala presija. Stvara se ta neka atmosfera, sve smo više posvećene tome, ali to nije ništa, u odnosu na ono što nas tek čeka krajem novembra i na samom prvenstvu. Ovo će meni biti prvo veliko takmičenje,tako da već osećam euforiju. Bez obzira na sve, ako budemo radile kako treba i dale maksimum, biće dobro. Ne idem na Evropsko prvenstvo da gubim vreme. Stvarno bih volela da budemo u prvih pet reprezentacija, zašto ne i da uzmemo medalju?
O takvom plasmanu je Biljana govorila i pre nego što je Srbija preuzela domaćinstvo EHF EURO 2012 od Holandije…
– Tako postavljam ciljeve u mojoj glavi. To sam isto govorila i tako razmišljam. Posle EP, čeka nas i Svetsko prvenstvo. Vreme nam je potrebno da se uigramo i napravimo nešto dobro i veliko. Optimista sam. Ne bih bila ovde da sa pesimista i da me je baš briga. Da sam takva, ostala bih u Turskoj, pila tursku kafu.
Zadovoljstvo je igrati u našoj zemlji…
– Veliko zadovoljstvo je igrati pred svojim ljudima. Nadam se da će marketing učiniti svoje, da će reklama privući veliki broj navijača u „Arenu“. Za mene će prvi put da igram u najvećoj srpskoj hali. To će biti doživljaj. Kako je krenulo, verujem da ćemo imati veliku podršku sa tribina.
U Petrovcu se očekuje dvorana ispunjena do poslednjeg mesta sa Hrvaticama…
– Tako je uvek u manjim sredinama. U to ne sumnjam. Tako je bilo gde god da smo igrali, Nišu, Zaječaru. Hrvatice su ozbiljan protivnik. Dugo su zajedno, igrale su i Olimpijske Igre. Prijaće nam da igramo jake utakmice. Ne bih volela da izgubimo, trebaju nam pobede nad jakim reprezentacijima…
1 komentar
Naslov vam je malo konfuzan, moze neko da pomisli da nece da igra jer je gubljenje vremena :D