Aleks Dujšebajev igra svoju sedmu sezonu u poljskom Kielceu. Šampioni Poljske, koji su prošli kroz turbulentan period, sada bez Bertusa Servasa kao „alfe i omege“ celog projekta, još uvek sanjaju velike snove na domaćoj i međunarodnoj sceni sa porodicom Dujšebajev na čelu– Talantom kao trenerom, Aleksom i Danielom kao igračima. 30-godišnji španski desni bek, dugi niz godina jedan od najboljih na svojoj poziciji u svetu rukometa, nastoji da osvoji sve što se može osvojiti uključujući i EHF Ligu šampiona u kojoj je Kielce gubilo dva finala zaredom od Barselone i Magdeburga.
Stariji brat Dujšebajev govorio je za Balkan-Handball.com o karijeri u Kielceu i životu u Poljskoj.
Kako ocenjujete početak sezone za Kielce od 1 do 5?
– Rekao bih 3, 3 i po. Nije bilo najbolje, nije bio početak koji nam se najviše dopao, ali smo osvojili važne bodove protiv teških rivala u veoma tesnoj grupi. Imali smo dosta povreda i teških trenutaka. Možda bismo mogli uzeti poen više, ali u redu je. Sezona ide, sve je pod kontrolom.
Kako vidite početak drugih favorita u evropskom elitnom takmičenju?
– U našoj grupi smo ravnopravni. Nivo između timova kao što su Kiel, Alborg, PSŽ ili Kolstad je prilično isti, svaki meč je težak za pobediti, a osvajanje bodova je zaista zahtevno. Savladati Seged ili Zagreb u gostima je teška misija. Ovo je verovatno najuravnoteženija grupa u poslednjih nekoliko godina. Bio je to veći jaz između timova u pogledu kvaliteta u nekim prethodnim sezonama. Svaki poen puno vredi.
Izgubili ste dva finala EHF Lige šampiona zaredom u Lankess areni u Kelnu. Koji vas više boli?
– Uh, zanimljivo pitanje. Patnja je ista, gubite trofej, ali u mislima je poslednji protiv Magdeburga. Imali smo šansu, vodili smo veći deo meča, mogli smo da je dobijemo u regularnom toku, ali meč je otišao u produžetke i izgubili smo. To je uvek razočarenje.
Kako se oporavljate nakon toga?
– Kao i uvek u životu, potrebno vam je vreme. Prvo, morate misliti da je to sport. Nastavi sa radom. Glavu gore. Znam da radimo na dobar način, u dobroj atmosferi, držeći isti pravac i isti nivo motivacije. Tako sam siguran da ćemo uspeti u budućnosti.
Kada ste izgubili finale od Barse 2022. godine, sreli ste Gonzala Pereza de Vargasa na njegovom venčanju samo nekoliko dana nakon toga…
– To je drugi deo našeg života. Čestitao sam mu na prstenu i na trofeju. Finale je bio tužan trenutak za nas, ali veoma lep za njega. Dobro radi svoj posao i odličan je golman.
Da li ste spremni za treće finale EHF CL po redu?
– Nema mnogo ekipa u istoriji našeg sporta kojima je to pošlo za rukom. U ranom delu sezone moramo da se poboljšamo i da ostanemo zdravi. Svi znamo da je najvažniji deo sezone poslednja dva-tri meseca. Moramo da nastavimo da se spremamo za finiš sezone. Sve se odlučuje na proleće.
Vaš najveći rival na domaćoj sceni je Visla Plock. Prošlog leta su ostali bez igrača kao što je Sergej Kosorotov (prešao u Vesprem) i promenili sastav. Da li su bolji ili lošiji nego godinu dana ranije?
– Ove sezone, pošto još uvek nismo igrali međusobno, pratim više rezultate nego igru, ali mogu da vam kažem da je on bio ključni igrač poslednjih godina. Imao je takav stil koji je teško kopirati, pa su verovatno morali malo da promene stil igre. Kada izgubite nekoliko utakmica u nizu uvek je teško, ali Visla ima dobar tim, igrače i nastaviće da se bore za trofeje.
Napustili ste Španiju pre 10 godina. Prva destinacija je bilo Skoplje gde ste sa RK Vardarom osvojili EHF Ligu šampiona 2017. godine, a zatim je Kjelce postao vaš dom 2017. Da li ste očekivali da ćete toliko dugo ostati u Poljskoj?
– Iskreno, ne, nisam ni razmišljao o tome. Bio je to trenutak, moja odluka i izbor, prilika da igram u dobrom timu sa dobrim trenerom u gradu koji voli rukomet. Nisam razmišljao šta će se desiti za 5-7 godina, pokušavajući da uživam u trenutku i fokusirajući se na svaku sledeću sezonu. A vidi sad, ja sam skoro kapiten, jedan od najstarijih momaka u timu. Lepo zvuči i jeste tako.
Kako ti se sviđa Poljska?
– Lepa zemlja. Kielce je takođe lep grad sa ljudima koji vole klub i uživaju u rukometu. Pokušavam da ih obradujem svojim stavom i trudom koji ulažem u timski učinak. Volim Poljake. Hrana je takođe dobra. Jedina stvar koju bih voleo da promenim je klima, ali posle toliko godina se čovek navikne. Srećan sam što sam ovde i odluka da provedem toliko godina je definitivno bila dobra.
Možeš li da zamisliš da zaigraš u klubu gde trener nije Talant Dušebaev?
– Oh, da, naravno, mogu da zamislim. Trenutno smo ovde zajedno, ali profesionalni sport je proces stalnih promena. Ovo je deo moje karijere, i za njega, ali znamo da ćemo jednog dana krenuti u različitim pravcima. To nije ništa dramatično, to je samo deo našeg posla.
Koje su razlike između Talanta kao trenera, oca i dede?
– To su sasvim različite osobe. Uvek sam govorio da je on najbolji trener na svetu. Ponosan sam što ga imam u svlačionici i na terenu. Uvek govori istinu, otvoren je sa timom i jasan u odnosima sa igračima. Ako mu se nešto ne sviđa, direktno će vam reći. Neće to zadržati za sebe i pretvarati se da je sve u redu. On je poštena osoba. Mislim da je to dobra karakteristika da se jasnim pristupom upravlja raznim situacijama. On je veoma dobar deda, previše daje deci, ali to je deo uloge dede. Kada ste otac, morate postaviti više pravila i biti strog. Njegova uloga je da uživa i bude opušteniji.
Ako imate moć, šta biste želeli da promenite u rukometu?
– Voleo bih da vidim rukomet kao globalni sport. Volim rukomet, zaista. Bilo bi sjajno napraviti bolji proizvod i kao biznis relevantniji u celom svetu, a ne samo u Evropi. Ovo je ključ i moja želja – rekao je Aleks Dujšebaev za Balkan-Handball.com
