Table of Contents
Momak o kome se priča u superlativima ove sezone, sa mnogo razloga, pivotmen skopskog Vardara, Alem Toskić (34), izrastao je u jednog od igrača bez koga se ne može zamisliti igra tima Raula Gonzalesa. Stameni pivotmen koga je karijera vodila preko Priboja, Fidelinke i Partizana, do Zagreba, Celja i Vardara, uvek je grizao parket bez obzira čiji je dres nosio, ali čini se, nikada kvalitetnije i efikasnije nego u crveno-crnom dresu, u kome je treću godinu nadomak F4 turnira EHF Lige šampiona.
O danima u Skoplju, uticaju Raula Gonzalesa, budućnosti u ekipi Gorenja iz Velenja sa kojom je potpisao dvogodišnji ugovor, ali i mogućem povratku u srpski državni tim sa kojim je osvojio evropsko srebro 2012. godine, popularni Toska pričao je za Balkan-Handball.com tokom SEHA FINAL4 u Varaždinu.
- Kada uđeš u finale nekog takmičenja, ne možeš da biraš da li ti takav meč treba ili ne. Finale se igra da se dobije, a ne da ti prođe tek tako. Utakmica verovatno nije trebala ni nama ni njima pred mečeve u EHF Ligi šampiona. Nema šta da se krije između nas, mnogo dobro se poznajemo – rekao je Toskić pre finala sa Vespremom, kada je razgovor i vođen.
Čime vas je Visla iznenadila u drugom meču osmine finala EHF Lige šampiona? Nepodeljeno mišljenje je bilo da ćete to lako rešiti u svoju korist…
- Zavarao nas je rezultat iz prvog meča, kada smo vodili par minuta pre kraja sa četiri gola. Drugu utakmicu smo odigrali pod velikim pritiskom, loše je otvorili, jurili rezultat, a na kraju nas je i Bog pogledao da prođemo dalje.
Mečevi sa Vespremom biće praktično i poslednja šansa da zaigraš na Final4 EHF Lige šampiona u Kelnu?
-To je moja velika želja. Kroz zezanciju sa saigračima pričam da mi je namera da se na takav način oprostim od Vardara. Ako već moram, neka to bude u Kelnu. Biće jako teško, ali sve je otvoreno. Vesprem je blagi favorit u dvomeču, ali nismo mogli da biramo. Realan sam i znam da će u budućnosti biti jako teško doći do takvog rezultata čiji god dres budem nosio.
NAJBOLJA SEZONA U KARIJERI
Igraš najbolju sezonu u karijeri po mišljenju mnogih. Da li si bio nekada bolji?
- Možda i nisam. U Skoplju sam se jako dobro snašao. Odgovara mi sistem koji vodi Raul Gonzales. Ide mi na ruku. Dobro radimo i treniramo, znamo šta treba da radimo. Zaista sam presrećan u kom pravcu sve ide.
Porodični razlozi su presudili da se vratiš u Sloveniju. Da li će ti, iz sportskih motiva, biti žao da napustiš ovu priču koja je mnogo ambicioznija od one u Velenju?
- Sigurno. Na početku ove godine sam morao da sredim neke stvari. Porodica mi je u ovom trenutku broj 1. Morao sam da odem bliže kući. Pokušavao sam da ih prebacim u Skoplje na sve moguće načine, ali jednostavno nije išlo. Morao sam da napravim taj iskorak, da se vratim kući i odem u Gorenje. Žao mi je malo na tom sportskom planu. Vardar će biti, da li ove ili neke druge sezone, na krovu Evrope. Ovo je jako ambiciozan klub. Doneo sam odluku, međutim, i nemam šta da žalim. Idem u Gorenje, isto ambiciozan klub. Ispred mene je nov izazov. Nisam pogrešio.
RAUL GONZALES JE NAJVEĆE BOGATSTVO VARDARA
Svi hvale Raula Gonzalesa, šta ti imaš da kažeš na njegov račun?
- Uh, o njemu ne treba trošiti reči. Čovek je vrhunski trener, profesionalac, 24 sata u rukometu. Svaki igrač bi poželeo da ima takvog trenera. Za njega nema nikakvog iznenađenja. On sve živo zna, upućen je maksimalno, zna šta svaki igrač može. Pripreme utakmice su fenomenalne, treninzi odlični, po mom mišljenju, najveći kvalitet i najveće bogatstvo Vardara je Raul Gonzales.
Lepo rečeno…
- Koliko ga ljudi hvalili, mogu sve da potvrdim. Čovek je fenomen. Diže kvalitet svake godine, izbacuje nove igrače. Doveo nas je u fazu da igramo protiv kvalitetnijih ekipa, koje protiv nas nisu favoriti. To je tako.
LIMITIRANI SMO U NEKIM STVARIMA
Iako često domaća javnost preteruje i očekuje čuda od Vardara, imate dosta limita, npr, igrate rukomet bez šutera u odnosu na ostale TOP timove.
-Kada pogledate naš sastav, on je limitiran u odnosu na najveće rivale po nekim stvarima. Osim Gorboka koji može da šutne, nemamo pravog šutera. Imali smo Derevena, koji se povredio na startu sezone. Svi smo posloženi tako da taj minus nadoknadimo nekim drugim stvarima. Pogledajte Vespremovu 6-0 u odnosu na našu od 190 cm i nešto. Jedini ko odskače visinom je Ilija Abutović, ali nas je Raul doveo do stadijuma da možemo da funkcionišemo. Svi se pitaju kako, ali on nas je uklopio. I bez visine, to perfektno izgleda.
NA ILIJU SE MORA OZBILJNO RAČUNATI
Ilija Abutović je jedan od najboljih defanzivaca u Evropi. Koliko si ga učio, šta si od njega naučio, i kako vidiš njegov razvoj? Malo ko je očekivao vas dvojicu u centralnom bloku…
- Ko ga malo bolje poznaje, zna da je jako pametan igrač. Veliki je radnik, a pre svega, momak koji je broj 1. Kada imaš njega pored sebe, sve je lakše. Lako se dogovorimo. Sluša savete, daje savete. Igrač je koga svaka ekipa može poželeti. Ilija može da igra i napad, ali ga Raul ne troši, jer zna koliko je važan za odbranu.
Gledao si ga na EURO 2016 u Poljskoj, bio je stegnut…
- Mora mu se pogledati kroz prste, jer je debitant. Drugi sistem igre, prvo takmičenje, trebalo mu je vreme da se uklopi. Doći će on na svoje i u reprezentaciji. Protiv Mađara će vući na sve strane što se tiče odbrane. Ljudi u Savezu i selektor moraju ozbiljno da računaju na njega, jer je on taj koji može da nosi sve.
LOMIM SE OKO REPREZENTACIJE
Nisi u državnom timu već godinama. Da li dolazi u obzir pomoć u baražu sa Mađarima, koji je, nećemo patetisati ako kažemo, istorijski važan za srpski rukomet?
- Doneo sam odluku davno da stavim tačku na priču oko reprezentacije. Jako mi je teško. Prošao sam sve kroz reprezentaciju, lepe i manje lepe trenutke. Znam da je reprezentacija u jako teškoj situaciji. Utakmice sa Mađarskom su biti ili ne biti za srpski rukomet, jer ako propustimo još jedno Svetsko prvenstvo, sve pada u vodu. Mladim igračima koji dolaze na scenu potrebna su velika takmičenja da steknu neophodno iskustvo na velikoj sceni. Teško je reći u ovom trenutku. Reprezentacija mi je dala sve. Pričam dosta sa Perketom (Dejan Perić). Poštujem reprezentaciju, stručni štab i igrače. Teško je reći ne. Lomim se. Ima još vremena da razmislim. Sada sam okrenut Vardaru, da dođemo do tog famoznog F4, pa ćemo videti…
Perić ima želju da te vidi…
- Ima, pričamo često. Njegova namera je da skupi sve raspoložive snage do meča sa Mađarskom, da damo sve da se to prođe. Srbija ima kvalitet. Ako budemo svi zajedno, Mađarska, iako kvalitetna, ne bi imala šta da traži u tom duelu. Klinci su pokazali da vrede u Poljskoj. Fali im iskustva i rutine, te dva iskusna igrača da povuku još malo. Težak raspored na EURO 2016 doveo je do rane eliminacije. Igrali smo protiv domaćina i Francuza, a onda je došla i ta nesrećna utakmica sa Makedonijom, gde si imao sve u svojim rukama, ali primio gol u poslednjoj sekundi. Momci su na pravom putu. Nekada u senci, Šešum, Nenadić, dobili su pravu šansu i pokazali svoj kvalitet.
MNOGO LEPOG NOSIM IZ SKOPLJA
Po čemu ćeš se sećati Skoplja…
- Proveo sam lepih trenutaka u Skoplju. Od samih početaka, formiranja ovog Vardara sa jakim sponzorom, do svih utakmica, prelaska u novu dvoranu, lepih rezultata, mojih dobrih partija, sigurno je jedno da Vardar kao klub i Skoplje kao grad neću zaboraviti. Ne kajem se što se vraćam kući, ali Skoplje nikada neću zaboraviti. Sećaću ga se samo po lepom, još ako mi se ostvari san da odemo u Keln, sve bi to zauzelo jedno veliko mesto u mom srcu…
Da li je tvoja poslednja rukometna stanica – Velenje?
- Najbitnije je kako se čovek oseća. Imam ugovor na dve godine. Ozbiljno računaju na mene da se Gorenje digne na još jedan viši nivo. Imamo mladu ekipu, a pored igračke, radiću i na tome da savetima usmeravam mlade momke. Ponašaću se kao da je prvi i poslednji klub. Ići ću do kraja. Neću reći da je to poslednji klub. Dobro radim i treniram. Videćemo. Najvažnije je da sam zdrav.
Šta su na tvoj prelazak u redove najljućeg rivala rekli celjski Florijani? Znamo koliko te vole. Da li su zamerili?
- Pa jesu, ali jednostavno, to je sport. U jako dobrim odnosima sam sa njima. Proveo sam šest odličnih godina u Celju. Bilo im je čudno, ali tako se poklopilo. Nisam očekivao ni da iz Celja odem, ali se tako otvorilo i završio sam u Skoplju. To je normalno. Na terenu smo rivali. Posle toga smo prijatelji. Nosićemo se sa tim. Nema druge – zaključio je Toskić.
