Sastanak oko regionalne lige, bio je prilika da porazgovaramo i sa direktorom Celja Pivovarne Laško, Romanom Pungartnikom, koji je izneo svoje gledište o regionalnom takmičenju, stanju u aktuelnom šampionu Slovenije, ali i o krizi, koja potresa slovenački rukomet već duže vreme.
Šta su zaključci sastanka u Beogradu?
– Dogovorena je Liga od 16 klubova. Pet zemalja već ima dozvolu da učestvuje u Regionalnoj ligi, a otvoreno je još pitanje Slovenaca i Mađara. Mislim da bi sa nama i Mađarima, ta liga dobila na kvalitetu i jačini. Sva tri najveća slovenačka kluba vide tu interes. Postoji velika mogućnost, ali mi imamo svoj Savez i udruženje prvoligaša, pa moramo razgovarati. To ne znači da će Celje, Koper i Gorenje uvek učestvovati, nego će svako imati šansu da se nađe u te tri najbolje ekipe i zaradi od učestvovanja u ovakvom projektu.
Slovenija ima specifičnu situaciju, jer ima najjaču ligu. Celje je izgubilo u Škofja Loci, a gubi se i u Trebnju, Ormožu i ostalim malim sredinama, koje svoj interes nalaze, upravo u utakmicama sa jačima od sebe. Da li će njima u nekom početnom periodu odgovarati da igraju ligu bez svojih najjačih klubova?
– To je pitanje i to sada ne znamo. Ako hoćemo da idemo u to , onda moramo razmišljati u oba smera. Oni ne bi trebali tako da razmišljaju, da oni gube puno, odlaskom najboljih klubova. Rekao bih da se njima otvara nova mogućnost. Oni mogu dovesti nove igrače, ostaće im neki novac. Novac iz regionalne lige će ići i za te klubove, koji će ostati u slovenačkoj ligi. Otvara im se mogućnost da igraju plej of na kraju sa tim ekipama i izbore svoju šansu da se nađu u regionalnoj ligi. U tom slučaju, svi dobijaju. Ko kaže da Celje, Koper ili Gorenje, ne mogu biti četvrti, a umesto njih u ligu odu Trebnje, Maribor ili Škofja Loka? Njima je interes da se nađu tu, jer samo vidite koliko je to tržište, koliki prostor. U Sloveniji nas je dva miliona, a ovde, izračunajte koliko.
Početkom ove kalendarske godine, nakon dobrog rezultata na EURO 2010 seniorske reprezentacije i dolaska Noke Serdarušiča u slovenački rukomet, sve je delovalo idealno. Kraj je godina, a slovenački rukomet u organizacijskim ruševinama. Pale su ostavke selektora, direktora reprezentacije, generalnog sekretara RZS, otišao je i sponzor lige MIK…
– Ovo je druga godina u Sloveniji da postoji ta tenzija između Saveza i Udruženja prvoligaša. Oni ne uspevaju da reše tu situaciju sa sudijama, ko će suditi, zašto. To sve baca lošu sliku na rukomet. Na kraju je i taj sponzor MIK, pokušao to nekako da sredi, pa je odustao od toga. Video je da taj novac koji ulaže, baca uzalud, ako oni ne mogu da se dogovore. To je najlošije, što se moglo dogoditi, ali eto, dogodilo se. Posle je počelo da se sve prebacuje na reprezentaciju, da se tu traži neki interes. Ja sam konkretno dao otkaz, jer je počelo da se puno govori o celjskom lobiju. Konkretno, taj sponzor MIK je bio iz Celja. Nisam ja kriv što on dolazi iz Celja. On je već u rukometu puno godina i ulaže. Fakt jeste da puno tih sponzora koji ulažu u rukomet, uključeni su kroz Celje, jer je Celje najjače ime slovenačkog rukometa. Svi ti sponzori su i pre tog ZROPS-a i pre te gluposti sa sudijama, bili uključeni u naš klub. Sada, neko, ko tu vidi druge interese, govori da tu Celje ima svoje interese. Smatrao sam kao direktor reprezentacije, a sa druge strane, kao direktor Celja, da te dve funkcije ne idu zajedno. Striktno sam odvajao ta dva posla, nikada ih nisam mešao. Video sam da nema ni volje, ni želje da se radi dalje, da idemo u pravom smeru. Povukao sam se, neka drugi rade. Mislim da najviše tu gubi rukomet…
Na jednoj strani sve poznate face slovenačkog rukometa. Pungartnik, Jeršič, pa koliko vidim, i predsednik Bobinac je na toj strani. Ko su ti ljudi, koje šira javnost ne zna, a koji su toliko moćni da ovako jaka imena izbace iz igre. To mora da je jaka protivteža.
– I Bobinac se bori sa tim. Ti ljudi već godinama imaju svoje kontrainterese. Došli smo mi, neki novi ljudi, koji nemaju problema sa tuđim mišljenjem, tuđim pogledima. Mi diskutujemo o svim problemima, o rukometu. Kako da ga dižemo, da dižemo reprezentaciju. A dešavalo se da smo ponedeljkom organizovali treninge reprezentacije, što, kao ni jedna druga reprezentacija, možemo, jer nam većina igrača igra u našoj ligi, a ti "kritičari" počnu govoriti da ja radim kamp za Celje. Da na taj način biram igrače, koje ćemo dovesti u Celje? To nema veze ni sa čim. Možemo korak, dva više napraviti, okupljati češće reprezentaciju, ali ni to nekome ne odgovara. Mi nemamo 500 igrača, koji mogu igrati u reprezentaciji. Zašto igra ovaj, zašto onaj? Sada se vidi, koliko smo selektora promenili u poslednjih nekoliko godina. Nikome nije data šansa da radi u miru, da napravi nešto na duže staze.
Da li misliš da je slovenački rukomet brzo potrošio jednu ličnost Zvonimira Noke Serdarušića (intervju je rađen dan pre ostavke Serdarušića u Celju). Očigledno je njegov ugled veoma poljuljan, nakon samo godinu dana rada…
– O tome se može dugo pričati. Slovenija do sada nije imala i ne znam kada će ga imati, selektora sa tolikim znanjem. Ljudi i igrači su počeli da shvataju poentu rukometa i šta on hoće. Imao sam tu sreću da igram u njegovoj ekipi, pobeđujem i gubim. To je jedini pravi put. Mislim da nismo navikli na neke stvari. Koliko god govorili da smo u Evropi već duže vreme, još uvek u nama živi Balkan, koji na sport gleda drugačije. Kod nas je i dalje nakon pobede velika euforija, a nakon poraza, veliko razočaranje. U svetu gledaju na pobede i poraze, kao sastavni deo igre. Mi ne gledamo, šta je u pobedama loše, a u porazima dobro. Nikada ne izvlačimo pouke.
Kakvi su odnosi između Celja, Gorenja i Kopera?
– Možda neki misle da smo posvađani, da ne razgovaramo. Mi i ne treba da se volimo, jer smo konkurenti i to je pozitivno. Možemo još više i bolje da radimo zajedno. Mi, koji smo najjači u tom prostoru, možemo da dižemo neke stvari na viši nivo. Sva trojica smo tu u Beogradu. Jedan može govoriti u ime sve trojice. Dobro je, može još bolje.
Kako si zadovoljan početkom sezone Celja. Dva poraza u domaćem šampionatu i teška borba za prolaz u TOP 16 u Ligi šampiona?
– Da li sam zadovoljan, to je teško odrediti. Moramo praviti posebna određenja prema domaćoj ligi i Evropi. Svakoj ekipi treba neko vreme. Svako ko radi, može i mora da greši. Mi smo od početka sezone imali formu od super do katastrofe. Kada bi se danas vukla crta, rekli bismo da je ostvaren veliki neuspeh, ali daleko od toga, da je danas vreme za crtu. Imamo vremena, može sve. Jedino znam da moramo svi da damo sve od sebe, na svakom treningu, na svakoj utakmici. Nije svejedno, kako gubiš utakmicu. Ako se igrači bore, ako izginu svih 60 minuta, niko im ništa neće reći. Sada nam dolaze neke borbe. U ekipi postoje neke stvari koje meni, odnosno, nama, nisu jasne. Imali smo sastanke sa igračima, upravom, navijačima, tražimo izlaz iz krize. Videćemo narednih dana. Kako god gledali, Celje ima na papiru, još jednom kažem, na papiru, strašnu ekipu. Ne igra papir, igra se na terenu. Za sada, sezona je išla u drugom smeru, od onoga što smo planirali.
Dosta se priča o odlasku Uroša Zormana iz Celja. Govorilo se da ide, pa je on demantovao. Kakva je sada situacija?
– Ja ne znam, kažite mi vi, novinari? Ako slušam i čitam novine, Uroš ima već 15 ponuda i odlazi svakog dana. Jeste, Uroš ima ponuda. Niko ne može da kaže da nema. Ono što je tačno, jeste da on razmišlja o ostanku u Celju. Tako
razmišlja i klub. Mi smo već napravili razgovore sa njim i njegovim menadžerom još u avgustu. Svima smo rekli da će se do Božića znati, kako će biti dalje. Uroš nije u ekstra situaciji u odnosu na Vugrineca, Kokšarova ili Kozlinu. Čekamo do decembra, pa ćemo još neke detalje srediti. Po informacijama koje dobijam iz medija, mislim da Uroš nema nameru da ostane u Celju, a on mi je odavno rekao da sve planove i ciljeve je vezao za Celje. Siguran sam da će mi taj dan reći, ako bude potpisao za neki drugi klub, pa neće biti potrebe da saznajem iz medija. Sa druge strane, ne mogu da zabranim nikome da pravi kontakte sa drugim klubovima…
U Srbiji često imamo problem na relaciji klubovi (treneri, igrači, funkcioneri) – novinari. Kako je to u Sloveniji?
– Ne mogu da kažem da postoji problem. Ako sam loše odigrao utakmicu, nije problem da pročitam kritiku. To me je samo motivisalo da budem bolji i dam sve od sebe, da bih sutra ponovo pročitao isti medij. Ako se neko ljuti, to je onda njegov problem. Jedino što je možda veći problem kod nas je da se pišu neke stvari, koje se nisu proverile. Mi nismo velike zvezde da neki novinar ne može nekoga igrača dobiti, pa pitati, je li neka informacija istina? Sa moje tačke gledišta, nema nikakvih problema.
ŽIKA BOGDANOVIĆ
