133
Nekadašnji prvi strateg Crvene zvezde, Vardara, Pik Segeda, ĆSM Bukurešta i mnogih drugih klubova, učesnik Olimpijskih igara sa Velikom Britanijom 2012. godine, Dragan Đukić (57), ispratio je završnicu kadetskog Svetskog prvenstva u Skoplju, sa tribina dvorane „Boris Trajkovski“. Srpski trener, dobro upoznat sa tendencijama u svetu rukometa, u razgovoru sa Balkan-Handball.com dotakao se učinka balkanskih selekcija na SP kadeta, trenerskoj struci na ovim prostorima, problemima velikog broja takmičenja i mnogim drugim temama…
Priču ćemo početi o učinku Srbije na završenom SP i mladoj generaciji trenera…
- Imam dužnost da kažem da je Srbija jedina evropska ekipa koja nije prošla u drugi krug. Izgubiti od Bahreina znači ne misliti o svom ugledu u rukometnom svetu. Govorimo da nam je sledeći cilj Pariz 2024., da li mi znamo na koje igrače računamo u tom periodu, šta ćemo uložiti u njihov razvoj, da li je neko od kadeta planiran za to? – zaključuje srpski trener sa kratkim osvrtom na mlađe kolege:
- Gledaću stvari sa pozitivne strane i reći da raste nova generacija trenera, ali mi se pravimo da ih ne vidimo. Mislim na Bojana Butuliju, mladog trenera Partizana, Akima Komnenića koji je preuzeo pančevački Dinamo, Borisa Rojevića iz Vojvodine, Nikolu Maksimovića, Damira Stojanovića, kao i Đorđa Ćirkovića. Imamo generaciju mladih i ambicioznih ljudi koji žele da rade u jako teškim uslovima. Ipak, problem svih nas je što nemamo klub koji igra internacionalna takmičenja.
Hrvatska je na Svetskom prvenstvu zauzela deseto mesto nakon poraza od Japana…
- Hrvati su ušli u čuveni problem kada pobedite sve, pa uđete u osminu finala i sretnete se sa protivnikom (Mađarska) koji je bio blizu vas u pripremnom meču. Treba igrati najbolje kada je najvažnije. rezultati nisu merilo uspešnog rada u ovom uzrastu već dobra selekcija. Za njih nema problema, adekvatan sistem rada postoji.
Domaćin takmičenja, selekcija Makedonije, pobedom nad Argentinom okončala je učešće kao 13. na Svetu…
- Makedonci puno ulaže, RFM im je sjajna na čelu sa Živkom Mukaetovima, mnogo kampova, izdvojio bih onaj Kirila Lazarova i Stevčeta Alušovskog. Puno dece koja treniraju ovaj sport, što je i normalno uzimajući u obzir rezultate. Ono što ipak može da zabrinjava jeste da je Vardar šampion Evrope, a u ekipi ima samo jednog domaćeg igrača sa bitnom ulogom, Stojančeta Stoilova. Veliki je to problem koji je počeo da ih pritiska u mlađim kategorijama. Nastup Makedonije, baš kao i Srbije ne vidim kao uspešan na ovom SP, pre svega zato što igre nisu bile na potrebnom nivou.
Slovenija bez prve zvezde, Domena Makuca, nije mogla više od 15. mesta…
- Slovenci ove godine možda nisu doveli ono najbolje što su imali, ipak, ne sumnjam u njih. Imaju dobar sistem i plan, siguran sam da u ovakvim uslovima zajedno sa Hrvatskom, predstavljaju prave naslednike stare balkanske škole, kada je reč o planiraju. Slovenija zna kako da razvija igrače, ne samo u rukometu, nego i u drugim sportovima, prozivodi veliki broj talentovanih sportista iz tako male baze.
Stručni kadar na Balkanu…
- Na prostorima bivše Jugoslavije imamo veoma dobre stručnjake, znanja nam sigurno ne manjka. Ne zaostajemo za španskim trenerima, koji važe za trenutno najmodernije na svetu. Pogledajte kadetsku reprezentaciju Španije, nije to potreban talenat kada se pogleda za seniorski nivo, šta je to što španski treneri proizvode. Naše područje ima mali broj žitelja, oko 20 miliona, a i dalje smo prisutni u svim konkurencijama.
Tendencije u svetu rukometa i utisci sa kadetskog SP…
Pomno je Dragan Đukić sa tribina dvorane „Boris Trajkovski“ ispratio završnicu kadetskog Svetskog prvenstva u Skoplju…
- U vreme savremenih tehnologije lako je pratiti mečeve, meni se čini da imamo jednu hiperinflaciju takmičenja. Svetsko prvenstvo je događaj koji služi da promoviše nove igrače i činjenica je ukoliko vas nema ovde i juniorskoj konkurenciji, teško da će vas biti i u seniorskoj. Nadolazeća sila Egipat, plasmanom u polufinale, pokazuje koliko ulaže u rukomet i šta sprema za Svetsko prvenstvo, na kome će biti domaćin. Afrička selekcija se ponovo rađa ili budi, jer su poslednji put napravili rezultat pre dvadeset godina. Nemci povratkom Martina Hojbergera, igraju jako dobro. Odmah se vidi da su odlično selektirani, kao i studiozni rad, pogotovu Nemačke, koja i ima B ekipu do 23 godine.
O uspehu Portugala…
- Celokupna godina je odlična za Portugal, junior i kadeti su napravili dobar rezultat. Prva ekipa se plasirala na veliko takmičenja, a postojala je i mogućnost da pobede Francusku u gostima i osvoje prvo mesto u grupi. Porto je igrao finale Kupa EHF, Madeira finale Čelendž Kupa, nije to slučajno. Sve što se događa je pozitivan impuls u evropskom rukometu. Sekcije fudbalskih
klubova sa nekim minimalnim ulaganjima prave rezultata, pa zašto tako ne bi bilo i kod nas. Ono što je bilo razočaravajuće za Portugal je njihov mentalitet, dok nije bilo imperativa pritiska, igrali su sjajno. Kada je trebalo da urade nešto u mečevima za medalju, bili su u grču i nisu uspeli da odigraju bolje.
Nešto više o hiperinflaciji takmičenja…
- U rukometu smo dobili A, B i C prvenstva Evrope. Pod plaštom razvoja malih sredina imamo hiperinflaciju takmičenja, ali nemamo dve važne stvari u trenažnom procesu. Prva je letnja pauza i odmor, koji oni moraju da imaju, a druga je rad u letnjem periodu. Veliki sam protivnik tolikog broja utakmica, pogotovu što se čudimo kada se povrede događaju.
Iznenađenja na prvenstvu, razočaranja…
- Najveće razočaranje je neigranje Poljske, Rusije i Rumunije, kojih nije bilo, a čisto sumnjam da će ih biti u skorijoj budućnosti. Jedan Japan je svakako iznenađenje, nacija koja ulaže i tek planira da se nakon Olimpijskih igara još više posveti rukometu. Budnim okom pratim selekcije van Evrope i čini mi se da je budućnost upravo vezana za njih.
Razlog dolaska poznatih trenerskih imena na turnir poput Lina Červara, Žordija Ribere, Kristijana Berga, Martina Hojbergera…
- Pomenuli smo Martina Hojbergera, koji je dokaz da ne postoje manje važni poslovi iz više razloga, glavni je što su okrenuti budućnosti. Imati informacije pre drugih i pripremiti se za njih je verovatno razlog zašto dolaze. Ako želite nekoga u seniorskoj reprezentaciji, onda on već sada mora da igra i da bude treniran na taj način. Mora i da prođe nešto kao što je greška, trema i veliko takmičenje. Rezultati se traže na seniorskom nivou, ovde je cilj da se deca razviju kako treba. Važno je proizvoditi igrače, da vidite gde ste u tom procesu, upoznati decu sa rivalima koji će ih čekati u godinama koje dolaze, treba da shvate dokle su stigli u odnosu na konkurenciju – zaključio je srpski stručnjak, Dragan Đukić.
