Balkan-Handball.com

Novi slovenački „Wunderkind“, Mitja Janc: Sanjam da zaigram sa bratom u istom klubu!

Hiperprodukcija u čuvenoj slovenačkoj fabrici srednjih bekova ne jenjava. Najnoviji izdanak rukometnog fenomena za koji niko do sada nije ponudio dovoljno ubedjivo objašnjenje, već u 18. godini preti da nadmaši nivo jednog Zormana, Bezjaka, Zarabeca, Skubea, Bombača i drugih virtouza koje je ova mala zemlja u bližoj i daljoj prošlosti proizvela.

Odličan turnir na Evropskom prvenstvu kadeta u Hrvatskoj, Slovenija nije uspela da kruniše osvajanjem medalje, ali će se nastup selekcije Saše Prapotnika pamtiti do eksploziji, po svemu sudeći svetskog Superstara u nastajanju, Mitje Janca. Momak koji je u aprilu napunio 18 godina, igrao se rukometa u varaždinskoj dvorani i napunio teftere brojnih agenata i trenera koji su se pojavili ovog avgusta u Hrvatskoj, kako bi prepoznali mlade nade ovog sporta.

Tinejdžer kojeg ćemo predstojeće sezone gledati u dresu Celja, zavredio je priznanja za najboljeg strelca, najkorisnijeg igrača (MVP) i najboljeg srednjeg beka šampionata, i tako ponovio podvig Nikole Bilika iz 2016.

Na početku intervjua za Balkan-Handball.com, Mitja Janc je sumirao utisak o nedavno završenom Evropskom prvenstvu.

-Bilo je par dana za odmor, već sam fokusiran na obaveze u klubu. Moramo biti zadovoljni učinjenim, sanjali smo to polufinale i dosanjali ga, ali svi dobro znamo kako je kada igraš za medalju i ne osvojiš je, nije to lako podneti. Razočarani smo, ali, kada se glave ohlade i utisci sumiraju, ja sam zadovoljan rezultatom.

Jako uzbudljiv je bio put Slovenije do završnice, preko poraza od Srbije, neverovatnog remija sa Španijom, pa pobede nad Švedskom u utakmici koja je imala težinu četvrtfinala…

-Do polufinala, odigrali smo sve utakmice odlično, izuzimajući duel sa Srbijom. Polsednjih pola minuta sa Španijom u drugom krugu je nešto što se dešava jednom u životu, za mene je ono neobjašnjivo. Još uvek ne mogu da shvatim šta se desilo pa smo ispustili tri razlike u poslednjih pola minuta. Ipak, pokazali smo snagu i karakter odmah u sledećoj utakmici protiv Švedske, koja je bila biti ili ne biti. Kada je bilo najvažnije, odigrali smo odlično, i možemo biti ponosni kao ekipa. 

Koliko je dobar bio Janc na EP, najbolje govori činjenica da je pokupio sva individualna priznanja, iako je njegova reprezentacija ostala bez medalje…

-Iskreno, nisam očekivao da ću odigrati ovako dobro. Došao sam na prvenstvo da se pokažem i dokažem, da odigram najbolje što mogu. Ponosan sam na taj „het-trik“, bilo je puno poruka, poziva…Svi su mi čestitali, familija i prijatelji su srećni zbog mene, i to mi jako prija. Puno znači kada imate toliko ljudi oko sebe koji se raduju vašim uspesima. Svestan sam kako sam odigrao prvenstvo, i da bi jednog dana trebalo da budem vrlo dobar igrač na evropskom nivou. Ali, ne smem dozvoliti sebi da poletim posle ovoga, moram ostati sa obe noge na zemlji. Fokus mi je na napretku, iz dana u dan. Razmišljam samo da na svakom narednom treningu pružim 120% svojih mogućnosti. Znam da je na prvenstvu bilo puno menadžera i trenera, i svestan sam da će se klubovi interesovati za mene.

Mitja kreće putem svog rođenog brata, osvajača Lige šampiona Blaža Janca, koji je već jedna od velikih zvezda Barselone i svetskog rukometa…

-Čuli smo svakog dana tokom šampionata, i pre i posle svake utakmice. On je pomno i analitično pratio igru cele reprezentacije, ne samo moju, tako da mi je konstantno skretao pažnju na to šta je dobro a šta ne. Zaista mi je bio od velike pomoći.

Koliki je njegov uticaj na tvoj rukometni razvoj?

-Uh, ogroman. Godinama već gledam svaku njegovu utakmicu, pričamo jako puno o rukometu na dnevnom nivou, i moram priznati da sam mnogo, mnogo naučio od njega. Ponosan sam što imam takvog brata. U slovenačkom rukometu nije retko da dva brata igraju na najvišem nivou, imamo braću Skube, braću Marguč, pa se nadam da ću i ja zaigrati uz Blaža jednog dana u reprezentaciji.

Pokazao si se kao vrstan golgeter na EP, da li to znači da ćeš se profilisati kao srednji bek koji često napada gol?

-Ja sam odlučan da postanem igrač koji će podjednako biti uspešan u organizaciji i realizaciji. Tačnije, stremim ka tome da steknem taj kvalitet koji će biti ključan – prepoznavanje situacije. Znam samo da neću biti neko kome je najvažnije koliko je golova dao. Ako vidim da mi ide u igri jedan na jedan, ako osetim da me služi šut, preuzeću odgovornost na sebe jer je to najbolje za tim. Ali, zna se šta moja pozicija nalaže, moj posao je da organizujem i razigravam. 

Slovenija nastavlja da „gomila“ fenomenalne srednje bekove. Vrlo brzo nakon Domena Makuca, pojavio si se kao novo slovenačko „čudo od deteta“ na toj poziciji…

-Naša sreća je da u Sloveniji imamo vrhunsku školu rukometa. Od malih nogu nas uče da igramo brzo, eksplozivno. Naši treneri vrlo rano počinju da uče mlade igrače taktici, i mislim da je to najbitnije za produkciju srednjih bekova. Praktično se „navučemo“ na strategiju u igri, i dobijemo veliki motiv da napredujemo u tom segmentu. Kod nas škole rukometa rade vrhunski posao, i to je najveći razlog.

Posle maestralnih igara ovog leta, tvoji nastupi u Celju naredne sezone će se svakako pomnije pratiti…

-Ja očekujem da dobijem šansu, da nastavim sa napretkom i igram više minuta, ali samo ako to bude bilo u korist tima, naravno. Pre svega, želim da maksimalno doprinesem ekipi. Imamo novog trenera (Alem Toskić, prim.aut.), takođe i puno novih, mladih igrača željnih dokazivanja. Verujem da ćemo sa ovakvim timom uspeti da vratimo titulu u Celje, da pokažemo ko je najbolji u Sloveniji. 

-Čuo sam se na kratko sa Toskićem, ali nismo ništa konkretno dogovarali. Verujem da ćemo prozboriti malo više u ponedeljak, kada se priključujem treninzima. Od srednjih bekova, došao je Tilen Strmljan, tu su David Razgor i Radojica Čepić, tako da smo odlično pokriveni na toj poziciji. Vraća se i Aleks Vlah, koji će ipak igrati na levom beku. 

Pred Celjanima je jako težak početak sezone. Već u subotu, u Zlatorog stiže danski GOG, protivnik u drugom kolu kvalifikacija za grupnu fazu Lige Evrope. 

-Svi znamo kakav je to tim, satkan od vrhunskih igrača poput Bergeruda, Tolbringa, Gidsela koji je bio MVP olimpijskih turnira. Međutim, poznato je kako se provode gosti u Zlatorogu, mnogo velikih ekipa je tamo palo. Siguran sam da ih možemo pobediti kod kuće, a posle toga je sve moguće. 

O kom evropskom klubu sanja Mitja Janc?

-Najvažnije mi je da igram u Ligi šampiona, to mi je želja i ambicija. Nadam se da ću to postići sa Celjem, ako ne, onda u bilo kom klubu. Liga šampiona je najviši nivo evropskog rukometa, i nemam zašto da krijem – želim da se dokažem u tom takmičenju. S druge strane, san mi je da jednog dana zaigram u istom timu sa svojim bratom, to bi za mene bilo fenomenalno – zaključio je Mitja Janc na kraju razgovora.

Foto: Jožo Čabraja/kolektiff

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *