HANDBALL TALKS – Treneri otvorili dušu: Nema poštovanja, pravila moraju da se menjaju!

Handball Talks konferencija u Našicama otvorila je brojna pitanja vezana za naš sport. Uvodni panel imali su treneri Vladan Matić, Alem Toskić, Slavko Goluža, Toni Čolina i Alem Toskić, koji su svako iz svog ugla analizirali svoj trenerski put, filozofiju, kao i probleme sa kojima se suočava rukomet u svojoj evoluciji:

• Da vam odgovorim na pitanje o tome da li sam 24 sata u rukometu? Nisam. Živeo sam taj život bez plata, sa puno problema i po dva tri dana u autobusu u odlascima na evropske utakmice. Igrali smo protiv Gudmea u Danskoj i ja sam pre utakmice pao u nesvest posle tog stresa. Na pretragama u Mađarskoj su mi rekli da smanjim pritisak. Imam predivnu porodicu, dva sina. Ne želim sebi da ugrozim život jer znam da mi niko neće reći hvala. Imam svoje ventile, koji bi omogućavaju da ostanem posvećen i fokusiran. – rekao je Vladan Matić u uvodnom izlaganju.

Trener Nexe-a Branko Tamše apostrofirao je da se dugo pripremao za trenerski posao:

• Kada sam prvi put došao sa 16 godina na prvi trenerski trening u mlađim kategorijama Gorenja,  rekao sam sam sebi“Branko idi probaj, ako je to to, ostani tamo, ako ne prekidaj“. Puno je ljudi koji na silu žele da postanu treneri. Nisu razmišljali 20 godina dok su igrali o tome, a kada dođe kraj sportske karijere tek onda im padne napamet da budu treneri, jer ne znaju šta bi drugo. To je tako lako reći, ali ako stvarno ne voliš i ne osećaš, onda je problem. 

Toni Čolina, trener Izviđača, ovako vidi problem stresa:

• Treneri žele da drže sve pod kontrolom, čak i one za koje nisi odgovoran. Sa iskustvom se to menja, neke stvari otpuštaš i fokusiraš se na druge. Što pre to shvatiš, bolje je.

S tim se slaže i Slavko Goluža:

• Puno vremena razmišljamo o drugima, a ne o sebi. Moramo raditi više na sebi, razgovarati sa ljudima koji su stručni. Nabijamo mišiće i govorimo da nam se „ništa ne može dogoditi“, ali uđe takav momenat.

U Celju već treću sezonu radi Alem Toskić:

• U današnje vreme se treneri troše više nego igrači. Dok sam bio igrač govorili su mi igraj dok god možeš, to je najbolje. Trenerski posao je jako naporan. Dva sata treninga je najlakše. Naš posao kreće kada se trening završi. Ritam utakmica je neverovatan, ne možeš ni izduvni ventil da nađeš. 

Brzo su se treneri dotakli i odnosa sa sudijama i pravila rukometne igre. 

• Mojim igračima je zabranjeno da pričaju sa sudijama. Za to se kažnjava – rekao je Matić, na šta se nadovezao Tamše.
• Mi smo jedini sport gde ne postoji trenerski „čelendž“. Promene pravila su neophodne.

Alem Toskić je podržao kolege:

• Svi mi koji sedimo ovde ne znamo sva rukometna pravila.  Dolazimo u situaciju da zbog nekih drugih faktora se neko igra sa tvojim poslom i egzistencijom.

POGLEDAJTE CEO PANEL: