Sitno se broji do petog Svetskog Kupa veterana: Šprem i Dominiković biranim rečima o projektu! – Balkan-Handball.com
Balkan-Handball.com

Sitno se broji do petog Svetskog Kupa veterana: Šprem i Dominiković biranim rečima o projektu!

Još jako malo je ostalo do početka pete edicije Svetskog Kupa veterana u Omišu kraj Splita! Još jednom će vere i nacije sa svih krajeva Evrope slaviti rukomet i sve što on predstavlja, u fantastičnim uslovima i još čarobnijem okolišu SC „Ribnjak“, odnosno hotela na samoj obali Jadrana. 
 
Turnir u pet starosnih konkurencija (muških i ženskih), trajaće od 19. do 22. maja.
 
O takmičenju koje je za kratko vreme postalo globalni rukometni fenomen, biranim rečima govorila su i dva olimpijska šampiona. 
 
-Raduje me to što veliki broj ljudi želi da bude aktivno u rukometu i posle završetka igračke karijere. Rukomet je fizički veoma zahtevan sport i teško ga možemo nazvati ugodnom rekreacijom u srednjim godinama, tako da bih mogao da čestitam svim ovim ljudima koji u Omiš dolaze godinama iz čitave Evrope, Brazila, Emirata, Hondurasa, itd. To što će ih i ove godine biti sa svih meridijana, govori da je projekat u Dalmaciji zaživeo na najbolji mogući način i da je Svetski Kup veterana dobio svoje mesto na rukometnoj mapi sveta. Želim ljudima dobre utakmice, dobru zabavu, što manje povreda i da uživaju na hrvatskom primorju, a organizatorima da i ovog puta podignu lestvicu u svim aspektima – rekao je proslavljeni hrvatski reprezentativac Goran Šprem.
 
Još detaljniji  je bio  Špremov reprezentativni kolega, Davor Dominiković.
 
Učestvovao sam u prvom kampu rukometnih golmana koji organizira ista ekipa, i odmah u startu sam im rekao da je organizacija Svetskog Kupa jako dobra ideja. Veteranska takmičenja u sebi sadrže bit sporta, nadmetanje i zabavu, a u Omišu se ravnopravno takmiče i oni koji su bili profesionalci, i oni koji su bili amateri, a svi zajedno se zabavljaju i druže – kazao je Dominiković, koji u svom klubu u Nemačkoj ima najbolji primer da se rukomet može igrati i u poznim godinama.
 
-U klubu imamo četiri ekipe, prva je normalno takmičarska, druga su mladi, a treću i četvrtu čine veterani koji normalno treniraju i igraju svoje lige. Pazite, to su čak i ljudi od 60 godina. Rukomet je u Nemačkoj drugi sport po popularnosti iza fudbala, i dobio sam jako puno pozitivnih povratnih informacija oko projekta koji se već pet godina organizuje u Omišu. Ljudi su oduševljeni organizacijom takmičenja i lepotom prirode u Omišu i okolini. A to je sjajna priča za naš turizam, da se i u predsezoni napune hoteli.
 
PRIČA SE ŠIRI I NA KOŠARKU!
 
-Nadmetanja su važna, ali svi se mi sportisti volimo družiti i posle. I u profesionalnom sportu nakon utakmice pružimo ruke jedni drugima, suparnici smo na terenu ali kasnije popiješ pivo, popričaš, pogotovo sa zemljacima, i zaželiš im da se vidite i dogodine. To je najbolja poveznica i priča, i zbog toga imam samo reči hvale za organizatore – kazao je Dominiković, koji je bio oduševljen kad smo mu otkrili kako se rukometna priča od sledeće godine širi i na košarku.
 
-Naime, od iduće godine u Omišu će biti organizovan i Svetski kup košarkaških veterana! Po svemu će to biti identično organizovano takmičenje kao što je Svetski Kup rukometnih veterana, a odmah u startu bi trebao privući veliki broj košarkašica i košarkaša u penziji, ne samo iz Hrvatske i okolnih zemalja, nego i iz celoga sveta.
 
DA SU NAS AMERI VIDELI 2004, HRVATSKA BI OSTALA BEZ ZLATA!
 
-Organizatori su već kontaktirali mnoga poznata košarkaška imena koji su dali podršku projektu i koji bi se trebali pojaviti u Omišu. Verujte da bih više volio nastupiti na košarkaškom nego na rukometnom turniru. Jedna od dražih sportskih uspomena mi je osvajanje Streetball turnira u Metkoviću sa mojim prijateljem Antom Vranješom. Mogli bi mi, rukometni veterani, složiti jako dobru košarkašku ekipu.
 
-Da je neki NBA skaut 2004. godine svratio na Roglu, gde se naša rukometna reprezentacija pripremala za Olimpijske igre u Atini, i da je pogledao basket koji smo igrali Metličić, Balić Losert, Čavar, Smajlagić i ja, sigurno bi poveli nekoga od nas sa sobom u Ameriku, a Hrvatska bi ostala bez zlatne medalje. Toliko su to bili dobri basketi, nekad i jači od samih rukometnih treninga. Bilo je tu i trojki, asistencija, zakucavanja… – prisetio se Dominiković.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *