Balkan-Handball.com

Profil pobednika

 

Kada neko sa 23 godine osvoji gotovo sve što se može osvojiti u jednom sportu i kada ga mnogi smatraju najboljim igračem planete, ali i momkom koji će tek dati svoj maksimum rukometnom sportu u godinama koje dolaze, onda se za takvu osobu može reći da je superstar. Nikola Karabatić je rođen 11. aprila 1984. godine u Nišu. Iste godine, otac Branko, rodom iz Trogira, rukometni golman, posle igranja za Metković i Železničar iz Niša, nastavlja karijeru u Strazburu, tako da mali Nikola prve ćetiri godine svog života sa majkom Nišlijkom provodi na relaciji Niš-Strazbur-Trogir. Godine 1988. konaćno se seli za Strazbur, gde porodica Karabatić dobija još jednog sina, Luku. Karabatići se 1991. godine sele u predgrađe Monpeljea.

Nikola je rukometom počeo da se bavi sa šest godina. Svoju profesionalnu karijeru započinje sa 16. godina, dolaskom u "Monpelje". Ljudi iz najboljeg francuskog kluba zapazili su Nikolu dok je igrao za omladinski "Thau HB" i odmah ga doveli u njihov omladinski kamp. Debituje za reprezentaciju "galskih petlova" oktobra 2000. protiv Rusije. Sa sedamnaest godina već igra za strašnu ekipu "Monpeljea" predvođenu Dinarom (koga smatra najboljim prijateljem), Golićem, Anketilom, Fernandezom, itd.

Već sledeće godine postaje standardni prvotimac. Kreću da se nižu titule. Četiri duple krune u Francuskoj od 2002. do 2005. godine. Osvojena Liga Šampiona 2003. godine i još dva Liga Kupa Francuske. Leta 2005. napušta Francusku i prelazi u redove "THW Kiela" sa kojim potpisuje ugovor do 2009. Niska uspeha se nastavlja. Već u prvoj sezoni osvaja titulu prvaka Nemacke i iste godine sa reprezentacijom Francuske osvaja Evropsko prvenstvo. Uz to mu se mogu pripisati i dve bronze na svetskim prvenstvima 2003. i 2005. Nekoliko puta je bio biran u idealne postave svetskih i evropskih šampionata. Vrhunac uspeha je sigurno ova druga, a za "Kiel" prva i najveća titula u klupskoj istoriji – Liga Šampiona. Da pomenemo, Nikola je ove godine bio najbolji strelac Lige Šampiona sa 89 golova na 13 utakmica.

Da je reč o jednom od najvećih rukometaša decenije nema zbora. Za ponos prostorima koji su u zadnjih deset godina izbacili mnogo vrhunskih rukometaša. Nikola je ponosan na svoje poreklo. Govori srpski ili hrvatski (kako god) i što se toga tiče kaže:

– S obzirom na to da su moji roditelji iz bivše Jugoslavije, u našoj kući se uglavnom priča srpskim/hrvatskim jezikom. Volim Srbiju i Hrvatsku, bilo bi glupo kada bih došao u posetu rodbini u Nišu i Trogiru, a da ne znam da pričam maternjim jezikom.

O igranju za francuski nacionalni tim, ali i o emocijama koje proizvode mečevi sa Hrvatskom i Srbijom, Nikola kaže:

– Pre tih utakmica uvek razmišljam i nekako drago mi je što ću se sresti s meni dragim osobama, ali kada izadem na teren sve zaboravim. Kada se intoniraju himne obuzme me neki osećaj. Čini mi se da bih u isto vreme mogao da igram u sve tri reprezentacije.

Za prijatelje "Kara" poprilično je skroman momak. Voli da gleda filmove i da surfuje na internetu. Kada bi mogao da bira na jedan dan bi se pretvorio u delfina. Voleo bi da se upozna sa Dejvidom Bekamom. Za najboljeg igrača svih vremena smatra Stefana Lovgrena. Ipak, kraljevi se menjaju. Budući da je Lovgren na zalasku karijere i kapiten ekipe u kojoj Nikola igra, sve ukazuje na simboliku predaje prestola "najboljeg svih vremena" kroz par godina.

Svi smo uvereni da Nikola to može…

Žika Bogdanović

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *