Balkan-Handball.com

Jovana Bartošić: Osvajamo titulu!

Na izmaku ove godine bez dileme možemo konstatovati da je Jovana Bartošić trenutno prvo levo krilo Srbije. Jovana je rodjena 28. maja 1985. godine u Gornjem Milanovcu gde je i počela da igra rukomet. Karijeru je zatim nastavila u Nišu gde je i stekla pravu igračku afirmaciju. U Milanovcu je do svoje 18-te godine dva puta proglašavana za najbolju sportistkinju opštine, a pre toga je bila i najperspektivnija mlada sportistkinja. Svojim igrama je uvek opravdavala ta priznanja. U potpunosti i uvek iznova. Baš kao i nadimak Atomski mrav. Nije ga dobila slučajno. Njene karakteristike u igri su oduvek bile brzina, dinamičnost, preciznost, energičnost i borbenost. I sve to do poslednjeg atoma snage. Svaki put, bez kalkulisanja. Upravo zbog toga, odmah na prvi pogled osvaja simpatije svih kojima rukomet nešto znači.
A kada je Atomski mrav krenuo u akciju, odnosno na treninge? Taj višak energije je morao negde da ode(smeh)…

-Volim sport i probala sam sve što mi je bilo zanimljivo. Bila sam četvrta na prvenstvu Srbije u skoku u dalj. Imala sam 3 prestupa inače bih bila prva(smeh). Skočila sam 5,25 m, čini mi se. Trenirala sam i karate. Negde u sedmom razredu sam otišla na rukometni trening iz čiste radoznalosti. Svidelo mi se odmah! Tada su sve igračice bile starije od mene, trenirale su godinama i imali su već formiranu ekipu. Na desnom krilu su bile slabe pa su me tu stavili. Prihvatili su me ekstra i odmah na tom prvom treningu sam dobila taj nadimak Atomski mrav!

Iz sezone u sezonu, u Milanovcu je sazrevala dobra generacija rukometašica koju si predvodila ti, Nevena Gojković, Ana Nedeljković, Ivana Tanasković, Suzana Torlaković, Ana Jevtović…i kao kruna tog rada došao je plasman u Prvu ligu Srbije u sezoni 2002/03.

-Relativno brzo ušla sam u prvu postavu Tipoplastike, ali na levom krilu. Igrali smo tada Drugu ligu, uvek bile u vrhu. Tu su bile i ekipe iz Crne Gore pa su nam one bile najveće rivalke. Uspeli smo da napravimo najveći uspeh u istoriji milanovačkog ekipnog sporta tim ulaskom u Prvu ligu. Igrali sa beogradskim Radničkim, Voždovcom, DIN-om, ekipama iz Kragujevca, Svilajnca, Stare Pazove, ali nismo uspeli da opstanemo u toj konkurenciji. Sve ekipe su imale bolju finansijsku podršku, starije igračice, dok smo mi bile slično godište, neiskusne za takvu konkurenciju i jedine koje su igrale iz čiste ljubavi. Na kraju te sezone sam promenila klub i evo me u Nišu već 4 godine.

Uporedo su išli i nastupi u reprezentaciji, prošla si mladje reprezentaivne selekcije.

-Da, bila sam kadetska i juniorska reprezentativka. Sećam se turnira u Moskvi sa kadetskom selekcijom kada smo osvojile zlato, sa Mirom Jasić. Bio je baš dobar turnir, a mi smo odlično igrale. Kasnije je došlo SP za juniorke u Makedoniji, ali smo imali neki loš plasman. Trener je bio Joca Pavlov. Negde posle toga sam se povredila i pauzirala godinu i po dana. Prvi poziv za seniorsku reprezentaciju dobila sam od Anje Anderesen pre onog baraža sa Rumunijom, ali nisam debitovala tada. Prvi put za seniorke sam zaigrala malo kasnije, na Kupu Karpata i posle na EP u Švedskoj kod Sandre Kolaković.

Nedavno je reprezentacija došla sa turnira u Danskoj. Rezultati su šareni. Poraz od seniorki Danske, pobeda nad juniorkama i nerešeno sa Holandijom. Kako ste generalno igrali?

Odbrana 3-2-1 je funkcionisala u prvoj i drugoj utakmici, a u trećoj je više išla 6-0. Grešili smo u napadu i imali smo dosta tehničkih grešaka. Kontre nismo ni imali, čak ni polu-kontre. Ekipa nije uigrana i treba nam dosta vremena jer je sastav dosta podmladjen.

Nerado se sećaš perioda oporavka od povreda kolena. Bilo je jako teško, ali izdržala si i vratila se na teren u još boljem izdanju. Ove sezone si prosto eksplodirala. Peti strelac lige na polusezoni i najbolji strelac Naise sa 70 golova na 11 utakmica. Ispred tebe su samo bekovi, Trifunović, Živković, Knežević i Števin.

-Nisam znala da sam u vrhu liste strelaca! Važnije je da Naisa pobedjuje!

Imaš običaj da povremeno iznenadiš golmane i daš neki gol sa bekovske pozicije, da nećeš da predješ na neku spoljnu poziciju(smeh)?

-Kada neće sa krila, hoće sa beka, ali do gola mora da prodje (smeh).

Od kog trenera si najviše naučila?

-Od prvih rukometnih koraka pa na dalje, najviše sam naučila od Slobodana Jevtovića, njemu sam i danas zahvalna za sve što je uradio za mene. A trener koji mi je najviše pomogao posle povrede koju sam imala je Svetislav Jovanović. To poverenje i veća minutaža su me da tako kažem i vratili u život i na teren u još boljem izdanju.

Osvojen Čelendž Kup se ne zaboravlja. Dala si poslednji gol u polufinalnoj utakmici revanša sa Municipalom u Rumuniji koji je odveo Naisu u finale, a u finalu si odlično u odbrani zatvorila njihovu najbolju igračicu Senoćenko. Ponovo igrate sa Klužom, ovog puta u Kupu Kupova?

-Opet sa njima… U Nišu pobedjujemo sigurno, tamo treba da odigramo dobro i ne izgubimo. Ili izgubimo sa malom razlikom. Sve je moguće. To smo i pokazali kada smo stigli njihovu naizgled sigurnu prednost od 9 golova.

Imaš osvojen Čelendž Kup i Kup Srbije, nedostaje titula da kompletiraš trofeje. Očekivanja u prvenstvu Srbije?

-Osvajamo titulu ove sezone! Vratila se Ornela Rogan iz Rumunije, sad smo i tu jači nego što smo bili. Biće sve kako treba.

Tako samouvereno! Ipak ste izgubili u Kikindi.

Naravno, kako drugačije nego samouvereno(smeh)?! Nismo smeli da izgubimo tu utakmicu. Imali smo taj kiks kod njih i odigrali smo još nerešeno sa Knjazom.

Ko su najbolje igračice lige po pozicijama?

-Najbolji golman je Gončareva. Ne može (smeh)? Onda Jelena Savković! Dobro i Zlata Papalacko je odličan golman. Levo krilo Jovana Bartošić, desno krilo Jovana Bartošić, levi bek Jovana Bartošić, desni bek Jovana Bartošić(smeh)! Sad ozbiljno…desno krilo…Slavica Koperec i Ivana Milošević. Pivot Ornela Rogan. Levi i desni bek Tanja Mišković i Dijana Števin iz Kikinde. Iako ne može, srednji – Ira Kaliničenko(smeh).

Ima li neka igračica koju posebno ceniš?

-Nadu Mićić! Do prošle sezone je bila u Naisi, sada je u Madjarskoj, u Debrecinu. Otišla je u inostranstvo u najzrelijim igračkim godinama. Tamo igra i pivot reprezentacije Verica Nikolić.

Kakve su tvoje ambicije u nekoj budućnosti?

-Ugovor mi ističe na kraju sezone, nisam ga produžila, ali se nikad ništa ne zna. Zemlja u kojoj bih volela da igram je Španija iz više razloga. Bilo je nekih ponuda i do sada, ne baš iz Španije, ali bolje je što sam ostala u Nišu jer uvek ima vremena za inostranstvo.

Sportisti uvek imaju neki cilj ka kome teže svim silama. Koji je tvoj cilj na sportskom planu?

-Moj cilj sve ove godine je da budem najbolje krilo na svetu. Sada, da li će se to ostvariti, splet je brojnih okolnosti i mnoge ne zavise samo od mene, ali znam da ću ja dati sve od sebe da pridjem što bliže svom cilju. Kada su rukometašice 2001. godine u Italiji osvojile bronzu, naša igračica Maja Savić je bila najbolje levo krilo sveta. Volela bih kada bi reprezentacija Srbije konačno posle duge pauze ostvarila neki uspeh. Oli
mpijske igre su san svakog sportiste, ne kaže se to bez razloga. Ove u Pekingu smo propustili, ali sledeće, nadam se, nećemo.

U toku je SP u Francuskoj, pratiš li šta se dešava?

-Ne pratim aktivno jer nemam gde, ali mislim da će Norveška osvojiti titulu.

Čega se rado sećaš, po čemu ćeš uvek pamtiti Niš?

– Po tome što treniram, jedem, spavam i opet u krug(smeh). Šalim se. Sigurno po odličnoj atmosferi u klubu. Mnogo sam se vezala za saigračice tokom ovih godina koliko sam u Nišu. Dobra atmosfera je ono što je bilo i ostalo naša karakteristika. Dosta starijih igračica je otišlo na kraju sezone pa je možda sada trenutno malo drugačije.

Do nas su došle i neke lepe vesti koje nemaju veze sa rukometom. Pa da proverimo… jesi pronašla ljubav svog života?

-Jesam(širok osmeh). Zove se Ivan, ranije je igrao fudbal, ali sada ima drugi posao. Još nismo odredili datum, ali planiramo venčanje na leto, u junu najverovatnije.

Ivan stvarno ima sreće, jer ne pronalaze se često ovakvi atomski mravi. Jedinstveni su, jako retki i baš zato toliko puno vrede! Jovana želimo ti puno sreće u nastavku sezone, a neka ta atomska energija i dalje bude tvoj zaštitni znak.

ZORICA RADOJKOVIĆ

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *