Čudni su rukometni putevi. Jedan takav, odveo je jednu mladu rukometašicu daleko od Srbije, u Švedsku. Neveni Popović je juniorsko evropsko prvenstvo u Holandiji promenilo život. Ne zato što je Srbija postala četvrta selekcija Evrope već što je tada ostvaren kontakt koji je ubrzo označio selidbu na sever Evrope. Utisci posle nekoliko meseci su više nego dobri.
-Kao i svaki početak i ovde je bilo jako teško. Jezik je dosta težak za početnike, a sama promena sredine pravi još veći problem. Posle pet meseci boravka u Malmeu, već dosta znam, snalazim se, miksujem ga sa engleskim kada ne znam na švedskom. Povremeno mi dolazi porodica jer ovde imam i rodjake pa mi i nije toliko teško pao odlazak iz Srbije. Što se tiče rukometa, ovde su mnogo bolji uslovi za treniranje, uzimajuci u obzir sitnice kao što su da nam u dvorani peru opremu, da posle svakog treninga imamo neko voće, najčešće banane i energetsko piće. Svlačionica je samo naša, samo je mi koristimo i svaka devojka ima svoju ladicu sa stvarima tako da ni patike ne nosimo sa sobom, nego nas sve čeka spremno za trening. Liga je u odnosu na našu po mom misljenju jača, ali nije nikako na nivou Danske lige. Igrali smo par utakmica sa danskim klubovima i dosta su kvalitetniji od nas. Moja ekipa je jedna od najmladjih u ligi, zove se H43, ima samo par starijih devojaka (1985/86. godište). Možda je interesantno što se ovde malo manje vremena provodi na treningu, ali zato svi imamo šansu da radimo individualno kada hoćemo. Dosta vremena imamo za razgovore sa trenerima i gledanje videa ekipa sa kojima igramo.
