Balkan-Handball.com

Intervju sa Borisom Dvoršekom: „Trenerski san – F4 EHF Lige šampiona“

Rukometaši hrvatskog šampiona, C.O Zagreba, pevajući su spakovali torbe posle gola Luke Stepančića i napustili Beograd. Odlično selektirana ekipa pod palicom Borisa Dvoršeka, žanje uspehe od kako je ovaj stručnjak zaseo na klupu dvrostrukog prvaka Evrope marta 2013. godine. Prvo se SEHA trofej našao u rukama Zagrepčana prošle sezone, a ove mladi hrvatski rukometaši drže kurs ka novom F4 turniru i TOP 16 EHF Lige šampiona, koji je praktično završena stvar posle pobede nad ukrajinskim Motorom. Puno tema za razgovor sa trenerom C.O Zagreba:

– Uleteo sam na klupu u martu prošle godine, završio sezonu sa tri trofeja, ali nova sezona je nešto drugo. Treba ekipu posložiti u svakom pogledu, fizičko i tehničko-taktički. Zadovoljan sam urađenim. U prvom delu smo imali puno problema sa povredama. Ni jedan meč nismo odigrali kompletni. Imali smo dva kiksa. Jedan je poraz od Motora u Zaporožju, dok je drugi u Celju, gde nas je domaćin u potpunosti nadigrao. Ako izuzmemo te dve utakmice, možemo biti jako zadovoljni. Prvi smo u SEHA Ligi, mladi igrači su dobili šansu i napreduju. Igramo jake utakmice i dobro treniramo – kaže popularni Bota na pitanje o tome kako je zadovoljan svojim mandatom u Zagrebu i dodaje:

– Suština je da smo meč sa Motorom dočekali kompletni. Bili smo spremni, samim tim, spremali smo se dva meseca. U prvom delu sezone sam protiv Levena u Areni imao situaciju da se okrenem prema tribinama, a tamo vidim četiri igrača, koji bi mogli biti starteri u 6-0 odbrani. Igrali smo mekaniju odbranu, koja nije imala previše kontakata, ali to je upravo zbog povreda glavnih igrača. Sada to puno bolje izgleda.

Da li se sa ulaskom u TOP 16 završavaju i sve ovosezonske ambicije Zagreba u Evropi?

– Treba biti realan. Naš primarni cilj je bio TOP 16 i vrlo blizu smo ostvarenja od čega nas deli pobeda nad Rusima u poslednjem kolu. Doživljavamo to kao nagradu za sav ttud koji smo uložili u ovu sezonu. Kao četvrti idemo na Hamburg ili Flensburg, Kil ili Barselonu. To su sve apsolutni favoriti protiv nas, ali mi se nadamo punoj Areni, dobrom otporu i dve sjajne utakmice. Da vidimo gde smo i šta smo u odnosu na njih.

Ostaje domaće prvenstvo i SEHA…

– Neće biti lako sa Nexe-om i Varaždinom, ali favoriti smo u domaćem prvenstvu. Golica nas mogućnost da odbranimo pehar u SEHA ligi. Moramo osigurati F4 pobedama nad Meškovom i Vojvodinom kod kuće, a hoćemo i da se pobijemo sa Metalurgom i Tatranom u gostima. Vremena za opuštanje nema, ali ima za dokazivanje. Svaka utakmica je dokazivanje, svaki trening, nema života na slavi. Momci su to shvatili i pre meča sa Motorom. Stalno imamo neki cilj. Cilj svih ciljeva je da se diže tim. Nadam se da ćemo sledeće godine ako ostanemo svi zajedno na okupu, a nema razloga da tako ne bude, biti još bolji i postaviti još veće ciljeve.

SA ŠANDRKOM DOBILI „GLAVU I REP“

Pobeda nad Motorom je u prvi plan izbacila Josipa Šandrka. Momak je do sada bio poznat kao peskoviti reprezentativac, igrao u „nekom“ Balatonfuredu, a evo ga sada, na velikoj sceni…

– On sticajem okolnosti nije ranije došao u Zagreb. Dečko je pokazao određeni potencijal. Imao je peh, polomio dva prsta na nozi, nije prošao pripreme, a ako ne prođete pripreme, onda vas to muči celu sezonu. Kada se sredio, opet je usledila povreda prsta, pa je iznova propustio mesec dana. Konačno je prošao zimske pripreme. Dečko izgleda malo sporije, ali definitivno nije spor, jako dobar je igrač i dobro je pojačanje, pogotovo sada kada ga niko ne zna. Zna da igra rukomet, sa njim imamo glavu i rep u bekovskoj liniji. Zahvaljujući njemu, imamo igru. Brzo će ga snimiti, ali sada ga niko ne zna. On i Vuglač su bili dva iznenađenja za koje Motor nije imao rešenja.

MANDALINIĆ U PERSPEKTIVI NASLEDNIK LACKOVIĆA

dvorsek_to_zagrebOdstranjivanjem Lackovića iz reprezentacije, definitivno je raspisan konkurs za njegovog naslednika. Jednog od kandidata imate i u svom klubu, pored Ivana Sliškovića, koji je takođe dobio priliku da zaigra na velikom takmičenju. Kako se razvija Stipe Mandalinić?

– Slišković, Mandalinić, tu je i Marko Mamić iz Kadetena, dve godine mlađi, a koji takođe sutra može biti na toj poziciji. Tvrdim i da Šandrk nije nezanimljiv sa reprezentativnog aspekta. Što se tiče Stipe, on mora puno učiti. Ima top u ruci, strašan šut, ali ima minus u taktičkom pogledu. Ne zna da napada na 5-1, ima problema sa igrom u odbrani. Šut mu je Bogom dan. Došao je do izražaja protiv Motora. Neverovatan je radnik, vrlo pošten i korektan dečko. Vremenom će biti bolji, ali mu je vreme neophodno. On je do pre  5-6 godina bio golman. Nije prošao školu kakav bi trebalo proći. Negde mu zafali taktike, negde tehnike. Fali mu i taktička disciplina. Treba poraditi na saradnji sa krilom, bekovima, kada to popravi, može biti veliki potencijal. Kroz hrvatsku ligu će raditi na odbrani, a mora da je igra jer ima sjajnu polukontru. Zato smo i doveli Kovačevića na krilu, jer on može igrati dvojku u odbrani. Stipe je talenat koji je sa Mamićem i Sliškovićem naslednik Lackovića u perspektivi…

MOMCI GRIZU ZA REPREZENTACIJU

Ivić i Mandalinić su ušli u reprezentaciju na SP 2013 u Španiji,  dobili šansu, ali su čini se, u ovih godinu i nešto, degradirani u tom reprezentativnom smislu. Koliko to psihološki može da utiče na njigove profile, s obzirom da je reč o mladim igračima?

– Ostavi malo traga, ali ima i pozitive. Stepančić, pa i Šprem, jako su dobro reagovali na otpadanje iz reprezentacije. Neverovatan odnos prema treningu imaju, vratiće se bolji i jači u reprezentaciju. Ivić i Mandalinić su zaigrali na Svetskom prvensvu gde ima dosta lakših utakmica, gde mogu skupljati minutažu i iskustvo. Na Evropskom prvenstvu takvih utakmica nema. Uskoro vidim u reprezentac iji i Mandalinića, i Stepančića, Šprema, može tu biti i Šebetić. Ti momci nisu pokolebani, ne osećaju se degradirano, već su spremni da ponovo iskoriste šansu. Imaju veći motiv na treningu i utakmicama da pono dođu do reprezentacije.

KADETSKA LIGA PRAVI IGRAČE

Hrvatska proizvodi neverovatan broj kvalitetnih mladih igrača. Po tome ste bez premca u regionu, niko nje ni blizu. U čemu je tajna?

– Kada pogledamo selekcije 92,94,96,98, imamo takve bisere da je to neverovatno. Jedna od prednosti je kadetska liga koja se igra na celoj teritoriji sa 28 klubova dvokružno i to daje velike rezultate. Ta Liga je izbacila mnogo imena. Učestvujemo na puno turnira sa reprezentativnim selekcijama. Treća stvar je popularnost rukometa, koji je posle fudbala najpopularniji sport. Jako puno dece voli da igra rukomet, trenira i ulaže sebe. Imamo dobar sistem takmčenja, praćenje kroz selekcije, Skandinavci ne puštaju decu da igraju van svog godišta do 16. godine, mi puštamo ranije. U svemu tome po malo leži rešenje, ali ključ je kadetska liga. Deca nam igraju sa 16 godina po 50 jakih utakmica godišnje. Puno se i trenira. Naša deca u Zagrebu sa 16 godina treniraju 6-7 puta nedeljno. Radimo individualno sa klincima po pozicijama. Imamo dobre rezultate. Naše selekcije su stalno u vrhu u polufinalima velikih takmičenja. Iz svakog godišta ima 4-5 igrača za reprezentaciju. Stvaramo i pojedince u okviru tima, to smo nekako uklopili. Imamo kriterijume po kojima neko može ili ne da igra u Zagrebu. Odlično se radi i u Splitu, Rijeci, Slavoniji. Iz takve baze uvek ispliva određeni kvalitet.

Igrača ima toliko da i neki od najtalentovanijih nemaju mesta, odnosno, zaobilaze Zagreb. Tu se često pominju Slišković, pa Mamić, a evo i mladi Luka Cindrić je eksplodirao u Metalurgu…

– Ne možemo ih sve uzeti, ali nešto se pitaju i igrači. Znam da su zvali Sliškovića u Zagreb, ali se nisu našli. S jedne strane mi je žao što ga nemamo, s druge mi je drago jer igra u Celju 60 minuta i razvija se u velikog igrača. U Zagrebu bi mora da deli minutažu sa nekim. Cindrič je dobar igrač, ali pokriveni smo na svim pozicijama, ne možemo sve. Nama je bio interesantan i Vujić, ali on ide u Francusku.

Mlade igrače bi morao da stvara i neki kvalitetan trenerski kadar. Kakva je trenerska slika u Hrvatskoj?

– Udruga trenera jako vodi brigu o školovanju trenera. Licencu dobiju samo školovani ljudi koji znaju da rade svoj posao. Glavna snaga je entuzijazam, ljudi su u rukometu od jutra do mraka. Imamo dobar kadar, imamo trenere, mlade, stare, učitelje i takmičare. Sve kreće od njih, bez dobrih trenera ne bismo imali dobre igrače, ni rezultate, medalje.

cozagreb2013_grupnaSA SLOVENCIMA I MAĐARIMA BIĆE „PAKAO LIGA“

Kako stvari stoje, sledeće godine će se SEHA ligi pridružiti Slovenci i Mađari. To će ligu i de fakto svrstati uz bok nemaćkoj Bundesligi…

– Na ovom što imamo da dođu Celje, Vesprem, Gorenje i Seged. To je pakao liga! I sada je teška, ne možete otići na Cetinje, Banjaluku i Novi Sad i reći da ćete dobiti. Sve te utakmice smo dobili sa jedan razlike. Nama puno znači ovakva liga, stasaju mladi igrači, to se vidi na Ligi šampiona, puno lakše igramo. To bi bila „čudo liga“, svaka utakmica spektakl. Da ti dolaze svaki vikend Vesprem, Celje, Vardar…

Dočekujete rivale u Sutinskim vrelima. Koliko se „iz daleka“ može čuti, radi se o dvorani koja baš i nije „fans friendly“ s obzirom na udaljenost od centra grada.

– Ni nama to nije od ruke, ali nemamo drugog rešenja, to je dvorana po kriterijumu SEHA lige sa dve strane. Imali smo dosta ljudi na tribinama, nisu nas zaobišli. Imali smo dobru atmosferu protiv Vardara i Metalurga, 4-5000, protiv Motora sedam hiljada. Zadovoljni smo kad dođe 4-5 hiljada, ali rezultati sve diktiraju. Na dobrom smo putu da vratimo publiku na tribine. Činjenica je da smo je u jednom trenutku izgubili. Morate imati mamac, kao Cibona što je imala Partizan. Hokej? Medvešćak ima svoju publiku, puni dvoranu. Daj Bože da imamo punu dvoranu stalno, ali sam zadovoljan posetom koju smo imali u Sutinskim vrelima.

SAN „F4 LIGE ŠAMPIONA“

Vi ste vojnik kluba, ostvarili ste san da sednete na klupu prvog tima. Stigli su i prvi trofeji. Šta je sledeći san?

-Drugi san je ostati što duže na klupi, tri, četiri godine. San je igrati F4 Lige šampiona. Biti među najboljima, u eliti, znati da si dostigao vrhunac. San je da i ovi momci napreduju, da ulaze u reprezentaciju i da u Riju 2016. godine imamo 7-8 igrača iz ove ekipe na Olimpijskim Igrama.

Da li u ovom Zagrebu ima 7-8 igrača za taj olimpijski sastav?

– Ima. Mogu reći da imamo reprezentativne kandidate na svim pozicijama – zaključio je intervju za Balkan-Handball.com, Boris Dvoršek.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *