Table of Contents
Meseci puni izazova su pred selektorom reprezentacije Makedonije, Ivicom Obrvanom. Hrvatski stručnjak je u godinu i po dana rada sa selekcijom koja je pokrenula pravu rukometnu revoluciju petim mestom na EURO 2012 u Srbiji, uspeo da održi kontinuitet i pripremi teren za “level up” – finiš OI ciklusa, pre svega, učestvovanje na SP u Kataru. U razgovoru za Balkan-Handball.com, Obrvan govori o onome šta je prošao, kao i onome, šta očekuje u budućnosti na kormilu makedonskog tima:
– Video sam neke korisne stvari gledajući Iran i Tunis u Doboju i Strugi. Nisu bili u kompletnim sastavima, ali sam prepoznao sisteme u kojima će igrati. Kod Iranaca, to je jedan brz rukomet, brzi centar, igrači visine 190-192, vrlo nezgodni za čuvanje, igraju flastera, 6-0,3-3. Kod Tunišana, čvrsta duel igra, prepoznatljiva francuska 5-1, gde su jaki na nogama, idu u meso, kidaju u prvom kontaktu. Želeo sam to osetiti uživo. Moja je procena da će Tunis svima biti najteža utakmica zbog načina igranja, mentaliteta, ipak je to drugi kontinent.
Sa Seadom Hasanefendičem ste vodili dug razgovor u Kanjiži. Kakve su bile teme?
– Razgovarali smo otvoreno. Ponudio sam mu svoje analize, pre svega, Austrije. Sarađivaćemo, iako ćemo naravno, i jedan i drugi, želeti da pobedimo u međusobnom duelu. Hasanefendića izuzetno cenim. To je jedan od retkih trenera sa ovih prostora koji traje toliko dugo na tom nivou. Veliko mi je zadovoljstvo bilo da pričam sa njim i razmenim mišljenja.
TUNIS VELIKI PROBLEM SVIMA – IRAN ĆE NEKOGA ZEZNUTI
U grupi u Kataru, tri Ex-Yu selekcije i pet trenera sa naših prostora. Prava papazjanija…
– Laici bi rekli da je grupa, na prvi pogled, lagana. Grupa je za Makedoniju dobra, ali i drugu ruku, i teška. Imamo jednog izrazitog favorita, Hrvatsku, koja je uvek među četiri, puna samopouzdanja, kao i Iran, koji će biti neugodan svima, i kladio bih da će nekoga zeznuti. Nadam se da to nećemo biti mi, koji igramo sa njima drugu utakmicu. Preostaju Tunis, Austrija i BIH. Austriju znam vrlo dobro, na EP su pokazali da su veoma nezgodni, da mogu da pobede svakoga. Imaju selekciju koja je široka, puna samopouzdanja, veruje u sebe. Tunis je više nego nezgodan, sa njima će svi imati velikih problema, uključujući i Hrvatsku. BIH će posle svih tražiti prolaz dalje. Ko će to biti zavisi od forme i zdravlja igrača. Ne razmišljam o tome da nećemo proći dalje.
VOLEO BIH BELORUSE
A o poziciji i ukrštanju?
– Koja je to pozicija, ne bih vam znao reći. Sada kada me pitate, sa kim bih radije igrao, Katar, Slovenija ili Belorusija, izabrao bih Beloruse, ali verovatno ćemo ići na Katar ili Sloveniju. Slovenci su jača ekipa od Kataraca. Imaju dva tri igrača na svakoj poziciji, ali Katar će se dosta favorizovati. Ne bih mogao da kažem sa kim bih radije…
Mnogi kažu da se Hrvatska odaljila od zlata, dugo godina je bez finala, iako je dotok mladih snaga neprestan…
– To je jedina reprezentacija u regionu koja ima veliki dotok mladih igrača, koja igra prepoznatljivim samopouzdanjem i uvek veruje da će doći do polufinala, što nikada nije lako, pogledajte Srbiju. Hrvatska ima vrhunske rezultate, od 2002. godine samo dva puta nisu bili među četiri, na SP u Nemačkoj i Švedskoj. Uvek su u borbi za medalju. Zadnje dve zlatne medalje su osvojene 2003. i 2004. godine, u nekom periodu od šest meseci. Napravljeno je mnogo uspeha, ali iskreno govoreći, ta generacije je mogla da ima barem još dve, tri zlatne medalje dok je bila u naponu snage. Sve što su napravili bilo je TOP. I poslednjih godina prave dobre rezultate. Mislim da će po žrebu, kako im se otvara, i u Kataru imati zapaženu ulogu.
CILJAMO ČETVRTFINALE
Temperamentna makedonska javnost, interna i eksterna, reklo bi se, nije vam bilo lako za vreme operacije „Danska 2014“. Svašta se izdešavalo u i oko tima, pritisak je bio veliki, ali nekako ste izgurali sve to i napravili solidan rezultat….
– Specifična je ovo sredina sa puno temperamenta i puno emocija. Nije bilo lagano, međutim, ja nisam iz Makedonije, pokušao sam na nekom profesionalnom nivou da rešavam neke stvari u hodu. Problemi nisu bili previše negativni, niti poremetili rezultat u tom trenutku. Oni su se pojavili u trenutku kada smo se plasirali u drugu fazu. Više ne bih komentarisao moju reakciju. Napravio sam ono što sam uradio, i što sam mislio da treba. Nikada kao selektor ne možete uticati na igrača šta će on izjaviti u slobodno vreme, međutim, ako se ne uklapa u pravila profesionalizma, onda mora snositi sankcije. To smo napravili, normalnim putem. Ima problema i problemčića u svakom timu. Svaki trener koji kaže suprotno, ne govori istinu. Bitno je da to ne izađe iz nekih okvira, da se ne poremeti šema ekipe. Imamo dobru situaciju sada. Vratio se Mojsovski, nadam se da će svi biti zdravi, da ćemo napraviti dobre pripreme i svi zapeti ka jednom cilju. To je četvrtfinale u Kataru.
RENATO JE DODATNA VREDNOST
Kako je Renato Vugrinec primljen u reprezentaciji i kako vidite njegovu ulogu?
– Primljen je na način da je jedan od omiljenijih igrača u Makedoniji, ne samo u Metalurgu, što je normalno, gde nastupa, gde ga ljudi vole. To sam primetio i u dvomeču sa Grčkom, da ga narod poštuje i voli. Na toj poziciji imamo Kiru Lazarova, koji je jedan od najboljih desnih bekova na svetu. Ideja nije bila da zbog toga dovedemo Vugrineca, već da imamo širinu, koja će pomoći dok ne stasaju mladi. Turniski sistem podrazumeva osam, devet utakmica u kratkom periodu. Treba rasporediti snage, a sa Vugrinecom smo dobili igrača koji daje dodatnu vrednost. Kada smo razmišljali, ko bi to mogao biti, svelo se na Pribaka i Vugrineca. Nadam se da ćemo imati obojicu na raspolaganju. To će biti dodatna vrednost za nas, nećemo brzo isprazniti baterije…
U vatru ste na EURO 2014 ubacili i jednog momka iz „drugog plana“, srednjeg beka, Stojčevskog…
– Jako ga cenim i poštujem, zanimljivi je igrač,i on je tu među 20 kandidata, pod uslovom da je zdrav. On je plus za reprezentacij sa svojom brzinom i prodornošču. Igra u ozbiljnoj ligi, mogao je i više dati ranije, brzo je nestao iz makedonskih velikih klubova. Doživeo je jednu nezgodnu povredu u Danskoj, tek je imao prve treninge kada smo igrali sa Grcima, pa tada nije bio u planu.
NIKO NAM NE BRANI DA SANJAMO RIO
Šta je vaš kranji cilj kao selektora Makedonije? Nekih 18 meseci posle Katara, igraju se OI u Riju…
– Jako bih bio zadovoljan ulaskom među osam u Kataru. To bi bio veliki rezultat za Makedoniju. Igra se na neutralnom terenu, ne kao u Srbiji, kada ste na tribinama imali po 5 i 10 hiljada Makedonaca. Taj ulazak u četvrtfinale bi bio jednako vrednovan kao uspeh na EP u Srbiji. Samim tim svi bi trebalo biti zadovoljni. Posle toga bih postavljao lestvicu za kvalifikacije OI. Dok sam trenirao Metković, ludost bi bilo kazati da ću pobediti Flensburg u finalu EHF Kupa, ali svi smo verovali u to i ti snovi su se ostvarili. Sanjamo i plasman u Rio. Gledam dugoročno na rad u makedonskoj reprezentaciji. Ne razmišljam o dužini ugovora, jedna stativa, polukontra, odbrana golmana, diktira trenersku sudbinu i na tako nešto morate biti spremni.
IGRAČI ZA „A“ TIM PRE REZULTATA
Kadeti (pretposlednji) i juniori (poslednji) imali su loše leto na Evropskim prvenstvima. Čini se da je brzo prošla euforija zbog samog plasmana posle 10 godina pauze?
– Kada čovek analizira u sportu, uvek krene od onoga što se desilo zadnje. Kadeti su bili 15. juniori 16, nemamo se čime pohvaliti. Po kvalitetu su osetno i više, ali vrlo brzo zaboravljamo da smo ih pre mesec dana hvalili, što su posle 10 godina, i jedni i drugi ostvarili plasman na EP. Tako bih to gledao. Napravili smo pomak, sada je cilj da se to češće događa, a sledi analiza njihovih trenera da vidimo gde smo i šta smo.
Bez obzira na rezultat, bekovi Talevski i Nelovski su lep zalog za budućnost…
– Najvažnije je koliko će kvalitetnih igrača biti iz te selekcije, a ne da li je bila medalja ili sedmo,osmo mesto. Ako nam jedan Talevski, Nelovski, Velokovski, Krstevski, kroz pet-šest godina budu igrači koji će biti oslonac A selekcije, onda smo napravili veliku stvar.
MINUTAŽA ULAZNICA ZA REPREZENTACIJU
Možete li njihov talenat i kvalitet uporediti sa nekim iz hrvatske fabrike igrača?
– Razlika je u tome da takvih igrača u Hrvatskoj ima više. Daću primer Markotića i Ivića, desnih bekova, koji nemaju sreću da zaigraju u hrvatskoj reprezentaciji, jer je hrpa igrača. Neki i nestanu, a odlični su igrači. Talevski i Nelovski se retko pojavljuju u Makedoniji, manje ih je, zato je veća pažnja na njima. Dobri su, treba im puno rada i kontinuitet igara u klubu. Voleo bih da imaju što više prostora i minuta u prvom timu Metalurga, iako mislim da će to biti teško izvodljivo. To im jedino može pomoći. Ako se nađu na širem rosteru reprezentacije, moraju sa sobom doneti minutažu iz kluba, koja će im dati ulaznu kartu da budu članovi reprezentacije – jasan je Ivica Obrvan na kraju intervjua za Balkan-Handball.com .
