Rukometna INTERNET stvarnost Ex-Yu prostora: „Radnici i lezilebovići“

Internet medijski prostor po mišljenju žirija organizovanog od strane našeg sajta, dobio je nove rukometne vladare, koji sada, za razliku od vremena prošlog, dolaze iz Makedonije. Očigledno da je klupski i reprezentativni napredak makedonskog rukometa u prethodnom periodu, promenio način razmišljanja i stavio odnos prema medijima, navijačima i kompletnoj javnosti, na prvo mesto prioriteta klubova i igrača u ovoj zemlji.

Nažalost, pozitivni primeri su retkost na prostorima bivše Jugoslavije. Prateći rezultate izbora tokom ovih pet godina, može se na prste dve ruke nabrojati klubovi koji su konstantno informisali javnost o svemu onome bitnom za njihov rad, sa i oko terena.

„BRAVO METALURG, CELJE I MARIBOR!“

Ove godine nije ni bio potreban izbor da bismo uočili posvećenost i kvalitet tri kluba –  Metalurga, Celja i Maribora. I dok se od Celjana visoki standardi praktično i očekuju, s obzirom da su ih oni i postavljali prethodnih godina, imponuje napredak u radu Metalurga i Maribora. Kvalitetni sajtovi, ažurni sa odličnom podrškom na Fejsbuku, puno kvalitetnih fotografija, priča i pre i posle mečeva, iznalaženje načina da se bude originalan i drugačiji, da se publika privuče, da se konstantno bude “na oku” fanova i medija, obeležje su rada makedonskog i slovenačkog kluba za koje moramo reći jedno – BRAVO.

U tu grupu klubova spadaju i našički NEXE, koji uprkos izazovima sa kojima se susreće, i dalje drži nivo svog medijskog nastupa. C.O Zagreb se, za razliku od prošle godine, probudio i krenuo sa ozbiljnim radom. To pored rada na internetu, sajta koji bi morao da bude bolji i FB grupe koja je izuzetno ažurna i posećena, prate i PR aktivnosti “u živo”, što je put ako hala na mečevima Lige šampiona želi da se puni bez raspodele besplatnih karata u budućnosti, a hrvatska prestonica ne priča samo o Medvešćaku (hokej). Tu je i RK Gorenje, čiji sajt ne odgovara renomeu slovenačkog šampiona, ali “drži vodu” u situaciji ekonomske krize, kao i slabašnoj konkurenciji na Ex-Yu prostorima.

Određeni nivo zadržali su srpski Zaječar i Partizan, slovenački Koper, bosanskohercegovački Izviđač i Borac, Podravka, a “gornjem domu” se pridružio i ženski Vardar. Od novijih, treba pohvaliti napore strumičkog ZOMIMAK-a, kao i novi sajt šabačke Metaloplastike.

“NE IDEMO NIKUD I NE RADIMO NIŠTA”

Najnovija istraživanja govore da korisnici Fejsbuka u proseku 14 puta dnevno poseta ovaj sajt. Još frapantnije zvuči podatak da čak 79% korisnika starosti između 19 i 44 godine u prvih 15 minuta posle buđenja uđu na najpoznatiju socijalnu mrežu! Kako onda objasniti da neki ozbiljni klubovi sa ozbiljnim navijačkim bazama, ne rade ništa na socijalnim mrežama. Zašto veliki rukometni klubovi, učesnici evropskih kupova, dozvoljavaju sebi da se o njima čuje samo ponedeljkom ujutru, u novinskim izveštajima sa utakmice iz dvorana gde se gledaoci mogu prebrojati sistemom zrna pasulja? Zašto ne žele da komuniciraju sa navijačima? Zašto se ne bore da dovedu novih pet, 20, 35 ljudi, tako što će napraviti spektakl, neku nagradnu igru, zabavu za porodicu, ma bilo šta što će nekom čoveku ostati u sećanju, makar i dva dana posle toga.

Zato što se to zove neodgovornost i javašluk. Klubovi odavno nisu samo žiro račun, pranje dresova kod tetka Mice i diktiranje u pero dopisniku-volonteru, penzioneru. Ko to neće da prizna, gubi. Sponzora nema, a tek ih neće biti ako ne postojite. Navijači neće da plate kartu, a kada ste ih pozvali da dođu i šta ste im ponudili? Kada su videli bilo kakvu sliku sa putovanja, ručka, doručka, aerodroma, treninga, svlačionice. Kada su pročitali da vam je levo krilo đak generacije, da je srednji bek postao otac, da organizujete humanitarnu akciju, da bilo šta radite što ima neku vrednost za društvo, bilo šta interesantno sem par vikenda godišnje kada se igraju evropski kupovi ili neki domaći derbi? Umesto toga, katanac za oči, opravdanja, nemoć, nerad i samo nerad.

Često u razgovorima sa kolegama iz regiona, spomenemo i onu – “Kako je lako biti rukometni novinar negde drugde”. Svakog jutra te sačeka 10-20 klupskih mejlova o najnovjim događanjima u klubovima, a kad otvoriš FB, ne možeš ni da pregledaš sav material koji timovi izbacuju, ne bi li privukli vašu pažnju za neki dobar tekst ili doveli, ma i jednog jedinog čoveka više u halu. Od ekonoma, preko sestre od trećeg levog krila, kapitena tima i PR kluba, svako učestvuje u nečemu što se zove – promocija kluba.

Pre nego krene kuknjava kako nemamo ništa i kako je rukomet medijski degradiran, pomislite na gore pročitano.

Vidimo se sledeće godine, da proverimo gde smo stigli…