Lepo je kada radite intervjue sa najboljima, a još lepše,
kada oni imaju šta da vam kažu. Jedan od prvih igrača sa ovih prostora, koji je
pronašao i pružio podršku Balkan-Handball-u kao novom mediju,
bio je Kiril Lazarov (28), desni bek reprezentacije Makedonije
i hrvatskog C.O Zagreba. I tada, kada je igrao u Vespremu, kao i sada, mislimo
da smo uradili "dobar posao". Jedan od najboljih desnih bekova
današnjice, kažu najbolji napadač, koji je i dva puta bio najbolji strelac Lige
šampiona u dresovima Vesprema i Zagreba, sportski je idol mladih Makedonaca,
Hrvati ga poštuju zbog njegovih sjajnih igara, a svima nama bi trebalo da
posluži kao primer, kako se voli, kako se igra i kako razmišlja, kada nastupate
za svoju zemlju.
Zdravo, Kiro. Prvi vikend u Ligi šampiona i nerešena igra sa
nemačkim Nekarom (33:33). Tvoj individualni učinak je bio sjajan. Kakav je
komentar meča?
– Neskromno je reći da sam očekivao sličan rasplet, ali moram priznati da
kao tim, nismo bili "u utakmici". Uopšte, nastala je prevelika fama
da je Zagreb
napravio "dream team", da smo najbolji, da osvajamo bez problema i uz
malo sreće Ligu prvaka. To nam se vratilo. Možda u pravom trenutku, sada na početku.
Imate zaplet sličan prošlogodišnjem. I tada je Vardar
uzeo bod u "Ledenoj" ali ste na kraju ipak uspeli da se plasirate u
drugi krug. Međutim, ove godine grupa sa Nekarom i Segedom je mnogo, mnogo
ozbiljnija. Sada je gotovo izvesno da ćete neke bodove morati tražiti i u
Manhajmu, odnosno Segedu?
– Pa da, slično je kao prošle godine, mada za razliku od tada, sada nismo
imali turbolencije sa trenerima, sve je štimalo. Odradili smo pripreme, bili
manje-više svi zdravi. Došli su nam igrači koji igraju u hrvatskoj repki, koji
se poznaju i ugrani su. Očigledno da naše glave nisu bile spremne za ono što
nas očekuje. Grupa nam je puno jača nego prošle godine. Znam ja koliko se treba
namučiti da dobiješ u Segedu. To sam i rekao nekim mojim kolegama. Ko dobije u
Segedinu, siguran je polufinalista Lige šampiona! Za Manhajm da i ne
pričam…Nego da ne preskačemo. Idemo korak po korak. Prvo Visla u nedelju, pa
svi ostali.
Kako se oseća čovek kada spuca 11 komada u jednom derbiju Lige
šampiona, a tim ne ostvari cilj?
– Pobegao sam prvi u svlačionicu. Neverovatno ružan osećaj. Još smo imali
odličnog Balića, Škofa, Duvnjaka, i opet nismo osvoili dva boda. Malo čudno,
ali istinito.
Kako ide uklapanje sa Ivanom (Balićem)? Ti si starosedelac – sigurno
je došlo do nekih promena?
– To je stoti put da dobijam to pitanje, a ja ću ti odgovoriti
"smajlijem". Da ne dužim previše i ne hvalim Ivana. Ceo svet zna ko
je i šta je. Lako je uklopiti se sa nekim koji ima rukomet u malom prstu. Puno
teže je uigrati se sa nekim koji ne zna.
Slabo čitamo kolege (smeh). Želeo sam da postavim pitanje u drugom
pravcu. Koliko je sada pritisak medija i javnosti raspodeljen, kada je došao
Balić? Prošle godine si ti bio prvi pik za "narod", sada ipak to više
nije slučaj…
– Mi ne živimo za medije, ko će biti prva ili druga zvezda. Živimo od
rezultata i samo od rezultata. Kada nešto osvojiš, niko te ne pita i ne piše,
ko je koliko golova zabio i ko je kako igrao ili branio. Piše se samo da je taj
tim osvojio.
Jasno. E sad, bez lažne skromnosti. Šta planira da osvoji ili
dokle može Zagreb
ove godine?
– Lažne skromnosti?
Čini se da isticanjem nekih skromnijih ciljeva, pokušavate da
zbacite pritisak? Ili se samo čini? Ovo
"lažna skromnost" je novinarska poštapalica (smeh).
– Nadam se da ćemo se izvući iz ove situacije u kojoj smo zapeli
neočekivano sada na početku. Ako bude zdravlja, malo sreće i razume se, ako
prođemo prvi krug, mi ćemo igrati u četvrtfinalu Lige šampiona. To kažem zato
što mislim da ćemo iz utakmice u utakmicu biti sve bolji kao tim i da ćemo se
ravnopravno nositi sa najboljima.
Ko su po tebi favoriti za osvajanje LŠ? Kil i Siudad se izgleda
podrazumevaju.
– Osim njih, po meni, tu su još Barselona i Hamburg.
O Hrvatskoj ligi se izgleda nema šta novo reći. Ona Zagrebu dođe kao
smetnja u ostvarenju evropskih ciljeva? Razlika u kvalitetu između Zagreba i
ostalih je ogromna. Nema protivnika, igraju se trening mečevi…
– Pa da. Otprilike, to je istina. Mada, hrvatska liga je za jedno 30%
bolja nego prošle godine. Možda zato što je SP u Hrvatskoj, pa su se dosta
pojačali. Tu mislim na Karlovac, Sisak, Poreč, Nexe, Metković…Dosta se ulaže.
Još su daleko od Zagreba, ali za drugo mesto, konkurencija je velika.
Da se nadovežemo na Svetsko prvenstvo. Koliko misliš da upravo to
domacinstvo SP-a, koje dođe kao istorijsko i kruna jedne generacije, koja bi
trebala da se "oprosti" zlatom, može da izbaci iz tog klupskog
koloseka, i tvog trenera, i tvoje saigrače? I koliko će eventualni uspeh ili
neuspeh uticati na psihičkom planu, zatim na podršku javnosti, itd…
– Domaćinstvo je veliki plus za njih i to trebaju iskoristiti po svaku cenu.
Prenaporan je ovaj ritam koji nameće EHF i to je teško izdržati, pa
igrači pod velikim naporima ne mogu dati svoje najbolje partije. Tako je i
Hrvate zadnjih godina stigao umor i povrede. Ipak, ne bojim se ja za njih.
Odlično su organizovani, imaju dobru logistiku i uz odlične igrače i
domaćinstvo, rezultat je neizbežan.
Dosta se medijske hajke vodi i oko tvog trenera i hrvatskog selektora,
Line Červara. Svaka greška mu se broji dva puta. Kako ga ti doživljavaš?
– Znate kako. Ljudi se brzo zasite nečim, pa tako i sa Červarom. Čovek je
osvojio skoro sve. Imao je hrabrosti i promenio generaciju. Napravio je čudo,
hteli mi to da priznamo ili ne. Možda je i njega malo umorio ovaj pakleni
ritam, svake godine veliko takmičenje, pa malo posustaje, ali mislim da će
krunisati svoj rad na predstojećem SP. Podrška će mu biti neophodna
svakako, ali stari je to lisac…Ima harizmu koju mu niko ne može oduzeti.
Kako se osećaš u Zagrebu i kako razmišljaš o svojoj
budućnosti? Da li će jedan od najboljih desnih bekova sveta zaigrati
nekada na tlu Španije ili Nemačke?
– Momentalno se osećam odlično u Zagrebu i šta je najbitnije, ekipa je
stvarno ok. Sportski i ljudski je nadati se da ćemo napraviti neki uspeh, ali
kod nas profesionalaca se nikada ne zna. Moja budućnost zavisi od mojih igara i
uspeha kluba. Želja mi je da jednog dana zaigram u Bundesligi, a moj dečački
san, oduvek je bila Barselona.
Ovo da si jedan od najboljih desnih bekova na svetu i verovatno,
najbolji napadač na toj poziciji, nije novinarska poštapalica. Koga najviše
ceniš od kolega sa svoje pozicije?
-Bez razmišljanja, Stefansona! Zato mi je posebno bilo drago što smo Island
izbacili u baražu.
Vas dvojica imate i zapažene duele što se tiče liste strelaca Lige
šampiona. Prošlogodišnji si ti dobio. Kako se osećaš kao evropski kralj
strelaca?
– Bez lažne skromnosti, jel?
Bez, naravno. To je sve na papiru, nema taktiziranja (smeh)…
– Nema skromnosti sada. To je vrh vrhova. Posebno mi je drago zato što mi je
ovo drugi put u tri godine da budem prvi strelac. Nije to palo samo tako, sa
neba. Prošle godine sam najviše trenirao u zadnjih deset godina i to mi se na
neki način vratilo. To jest Bog mi je vratio za sav taj trud. Mada, menjao bih
finale Lige šampiona za titulu najboljeg strelca, bez razmišljanja.
I poslovno, i privatno, uvek ističem tvoj primer. Vrhunski igrač iz
zemlje koja deset godina nije učestvovala na velikim takmičenjima, sa ponudama
da igra za druge reprezentacije, ipak je ostao veran svojoj zemlji, i na kraju,
to se isplatilo. Pobedili ste Island u baražu i plasirali na SP?
– Nemamo individualni kvalitet u reprezentaciji i zato nas nije bilo tako
dugo na velikoj sceni. Mi smo ista generacija i igramo zajedno već dugo godina,
u kojima nikad nismo uspevali da napravimo korak više. Da li zbog kvaliteta, da
li zbog glave ili drugarstva, bilo je pitanje. Na kraju smo seli za sto, svi
zajedno, rekli sve što nam smeta i šta trebamo uraditi da bude bolje. Na kraju
se takvi iskreni razgovori i isplate, i iz njih profitiraš. Moram napomenuti da
nam je i rukovodstvo dalo veliku podršku u svemu tome.
Mnogo je velikih trenerskih imena sedelo na klupi Makedonije. I
pored njihovog renomea, uspeha nije bilo iz raznih razloga. Čini se da ste
našli pravog (Temelkovski)…
– Neću osporavati imena, kao što su Đukić, Tuta Živković, Vujović, ali
istina je da nisu pronašli pravu formulu uspeha ove generacije.
Vardar i Metalurg imajju sve bolje rezultate u Evropi, a i ulaganja
nisu mala. Verovatno je i to jedan od faktora uspeha?
– Svakako. Tako trebaju i nastaviti. Bilo bi dobro da se uključi i Pelister,
kao treći, što i zaslužuje kao klub sa najvećom rukometnom tradicijom i školom
rukometa u Makedoniji. Svaka čast Skopljancima što su strpljivi i što ulažu
toliko sredstava da bi održali svoje klubove na visokom nivou. Najveći broj
reprezentativaca dolazi iz tih klubova, a imaju i dobre omladinske škole.
Imate tešku grupu za SP u Varaždinu. Tu su Poljaci, Rusi, Nemci,
Tunizani i Alzirci…
– Očekivali smo lakšu grupu, s obzirom da smo bili u trećem bubnju.
Pored Poljaka i Nemaca smo naleteli na Ruse iz
četvrtog i Tunis
iz petog bubnja, a mogli smo dobiti puno lakše protivnike. Bićemo realni i ne
zaletati se previše. Sve ekipe osim Alžira su puno iskusnije od nas, što se
tiče igranja na velikim takmičenjima. Spremićemo se dobro i odigrati jedan
dobar turnir, na kome ćemo dostojno prezentirati svoju državu.
Kako se "dostojno" prevodi u cifre? Jel drugi krug
realnost ili podvig?
– Dostojno=skupo ćemo prodati svoju kožu bez razlike sa kim igramo. Nećemo
precenjivati nikoga i probaćemo da odigramo najbolje što možemo. Drugi krug bi
za mene bio podvig, i to, veliki!
Svetski rukomet je "poludeo". Island je srebrni sa
OI, Nemci prvaci sveta, Danci Evrope. Hrvati i dalje veruju da imaju najbolji
tim, dok su Francuzi "Olimpionici". Treba naći mesta i za Poljake,
Špance… Ko je u takvoj priči, favorit na tom prvenstvu?
– Po meni su Francuzi broj jedan. Hrvatska
će biti spremnija nego ikada, da bi osvojila medalju. Ranjeni Danci će biti
vrlo opasni, a tu su svakako Nemci i Španci (sa Šterbikom i Rutenkom)?
Kako vidiš Srbiju?
– Srbija ima jednu od najperspektivnijih reprezentacija u Evropi. Imate 20
igrača istog kvaliteta. Pitanje je dana kada će to proraditi. Od viška glava ne
boli. Samo je najbitnije dobro izselektirati.
Za manje od dva meseca, kreće EP za žene, najveće takmičenje u
istoriji Makedonije. Koliko pratiš ženski rukomet? I uopšte, imaš li kakvu
poruku za Makedonke? Znamo da im je cilj polufinale…
– To je veliki događaj za jednu malu državu, kao što je Makedonija. Treba se
dobro pripremiti i predstaviti u najboljem izdanju. Bio bih najsrećniji na
svetu, kada bi ušle u polufinale i osvojile medalju, ali previše toga se za
kratko vreme dogodilo u makedonskom ženskom rukometu. Ostavka trenera
Savevskog, ostavka Trifuna Kostovskog, glavnog sponzora Kometala, itd. To ne
vodi nigde, a sve te stvari se dešavaju na četiri meseca pre početka
EP-a, koga sam organizuješ!? Čudno, ali istinito. Koji je onda cilj
organizacije?
I za kraj, dobro, staro. Jedan si od prvih igrača koji je dao
intervju Balkan-Handball-u, još u našim počecima, kada je broj poseta bio deset
puta manji, a i izgled i renome početnički. Na tome smo ti veooma zahvalni.
Kako ti se čini sada Balkan-Handball posle nekih 19 meseci od početka, a nekih
15-16 od našeg prvog razgovora?
– Svaki dan kada upalim net, uvek svratim na Balkan-handball. Ipak nam je to
profesija. Dobro se informišem i odmah mi je lakše (smeh).
Dođe ko slogan za reklamu (smeh)…
– Malo se zezam. Iskreno, super ste. Puno informacija. Produžite tako. Znaš
kako je u životu, uvek možeš biti bolji!!!
ŽIKA BOGDANOVIĆ
