Balkan-Handball.com

Jakov Gojun veruje u Hrvatsku: Imamo veći potencijal od Francuza i Danaca

Drugu godinu zaredom nemački Fukse Berlin otišao je iz Dohe sa peharom IHF Super Glouba i prijatnim saznanjem da u rukometu ne pobeđuju uvek najbogatiji. Tim iz prestonice predvođen balkanskom četvorkom Nenadić, Gojun, Vuković i Kozina, ali i plejadom sjajnih domaćih rukometaša poput Videa, Druksa, Hajnefetera, uz Danca Lindberga, najavio da će biti sve ozbiljniji faktor u evropskom rukometu.

Titula u Dohi, došla je i kao melem na ranu hrvatskom defanzivcu Jakovu Gojunu (30), posle svega proživljenog sa reprezentacijom Hrvatske na Olimpijskim Igrama u Riju. U razgovoru za Balkan-Handball.com, kršni momak iz Splita,nekadašnji član Zagreba, Atletiko Madrida i PSŽ-a, govorio je o reprezentaciji, Berlinu, prošlosti i budućnosti…

Nekada je Hrvatska mlela od početka svakog turnira, ali to nije bio slučaj u Poljskoj i Riju. Puno oscilacija, nikad jasna slika o tome šta se može tog dana, u datom trenutku…

  • Nema šta da se kaže, imali su puno oscilacija. Desilo se to i u Poljskoj, gde smo na kraju dobili Poljake 15 razlike pred 15.000 ljudi, što niko nije očekivao. U jednu ruku, to je i normalno. Imamo dosta mladih igrača u reprezentaciji, nekima je Poljska bilo prvo takmičenje, i mora biti uspona i padova. Pad se u Riju desio u najgorem trenutku, na početku nokaut faze. Desio nam se i Katar na startu, kada nismo znali gde smo na terenu, pa smo se digli, dobili Francuze i Dance – rekao je Gojun i prokomentarisao opasku da posle gaženja u Krakovu, teško da nije došlo do bar male doze potcenjivanja Poljaka…

  • Znaš kako je kada nekoga dobiješ pre pola godine 15 razlike,pomisliš, biće ti lako. Nismo ih potcenili, jer znamo da su ti momci iskusni, da su osvojili Ligu šampiona pre par meseci i ko je Talant. Trenirao me, znam kakva mu je glava, ne voli na treningu da izgubi, a ne na utakmici. Ušli smo lošije, odbrana je bila najveći problem u prvih 20 minuta. Nismo napravili faul, pogotovo na Bileckom, koji se kasnije raspucao i zabijao nam neverovatne golove. Šteta, velika šteta. Bila jeovo velika prilika da se uzme još jedna olimpijska medalja…

RIO BACA U DEPRESIJU

Dosta jeftina s obzirom na protivnika u četvrtfinalu…

  • Sigurno. Najviše me boli što smo prvi put dobili Dance i Francuze, a nismo uzeli medalju.Ovo mi je bio jedan od težih poraza u karijeri. Bilo mi je teško otići iz Rija kada znam da sam celo leto trenirao, žrtvovao se, nisam bio sa familijom. A onda dođeš kući bez ičega. Bilo mi je strašno. I sada me uhvati depresija, kada se setim kroz šta sam sve prošao.

Selektor Željko Babić je potencirao da mu “mediji ruše atmosferu” u ekipi. Zašto vas toliko pogađaju natpisi?

  • Pa dobro, mediji imaju pravo da pišu šta hoće…

Ali on to potencira kao razlog za razbijanje ekipe…

  • Šta ja znam, bilo je i ranije tih natpisa, i svega. Znaju nekada izaći neki tekstovi koji nisu korektni, ali to je vaš posao, možete pisati šta god, a mi moramo igrati na terenu. I ranije je toga bilo, pa odigraš i vratiš se kući sa medaljom. Niko te ne pita onda šta je pisalo pre dva dana. Kada se izgubi utakmica, onda se krene nabrajati,mogli smo ovako i onako, ali tada je kasno.

Kako je mogao da se brani Bilecki?

-I u Krakovu je krenuo Bilecki, bio je tu i Jurecki, pa smo uspeli da ih rešimo. Ostali smo plitko, on se razmahao. Talant im je uneo taj dišpet koji je Poljacima malo falio. Uneo je prkos, svi momci drugačije reaguju na terenu. U drugom poluvremenu smo došli na nerešeno,napravili grešku, primili gol.  Utakmica se mora igrati od početka. Teško je lomiti u deset minuta.

DA SE OSVETIMO FRANCUZIMA U SRED PARIZA

Šta je budućnost, imate vrhunsku reprezentaciju,niko i dalje ne očekuje ništa od polufinala…

  • Istina, Hrvatska ima veliki rejting i od nas se očekuje borba za vrh. Naučili smo da igramo polufinala, smešna smo reprezentacija ako to ne igramo. Toga smo svesni. Dosta je mladih momaka koji trebaju da stasaju. Imamo veliki potencijal, veći od Francuza i Danaca. Podmlađivanje je odrađeno, to se želelo. Čeka nas SP u januaru, Francuzi su veliki favoriti na svom terenu, ali bih voleo da se nađemo u  finalu da im vratimo za Zagreb 2009. godine.

Danci postadoše “slučajno” olimpijski pobednici…

  • Ne znam stvarno, nisu briljirali na turniru, ali sve je moguće u te dve utakmice na kraju. Francuzi su ih dobijali puno puta, ali su ovi odigrali dobro, imali odličnog Grina na golu i pobedili. Lepo je kada nisu Francuzi na vrhu. Malo neka se promeni. Biće zanimljivije…

BERLIN SVE BOLJI I BOLJI

Ne mora čovek da sedi duže od pet minuta sa EX-YU četvorkom iz Fukse Berlina, pa da zaključi da je atmosfera u ekipi odlična…

  • Lepo nam je stvarno. Veliki grad, lep, dobar za familiju, uvek ima gde da se prošeta. Promenio sam Španiju i Francusku, ali Bundesliga je daleko iznad svih. Na svakoj utakmici imamo 10.500 gledalaca, druga smo najgledanija ekipa iza Kila. Dobar je projekat, pojačavamo se svake godine, biće to bolje i bolje.

berlin_balkanci_dohaDa li ste spremni za borbu za plasman u Ligu šampiona?

  • Sa ovom ekipom imamo šanse. Bob Haning je rekao da moramo završiti među četiri i slažem se sa njim. Veclar je dobio Kil, a mi smo tog Veclara savladali lako na startu. Sve je moguće u Bundesligi. Dok nisam došao nisam se uverio u  ono da svako svakoga može dobiti. Biće nam potrebno malo i sreće. Prošle godine sa onoliko povreda smo završili peti, a sada se možemo nositi sa Levenom i Flensburgom.

Odgovara vam islandski trenerski stil…

-Nemam reči o čoveku, može tata da ti bude. Miran, povučen, ima svoj mentalitet, nema nervoze. On pravi ekipu, da budemo složni, da nema negative na terenu.

Opiši nam prethodnu sezonu Petra Nenadića, tvog saigrača, prvog strelca Bundeslige…

  • Znam ga iz juniorskih dana, sada smo se zbližili, imao je maestralnu sezonu. Zabiti 200 i nešto golova nije mala stvar. To je jedan veliki uspeh. Rekao sam mu „brate, titula je titula“. To je velika stvar. Osvojio sam dosta medalja i znam šta je podići trofej. Nije igrao u Kilu, već u Berlinu, pa je podigao trofej. Svaka čast.

Ko će biti šampion?

  • Kil, bez obzira što nije jak kao nekada. To je institucija, kako bi moj Duvnjak rekao. Oni su stvarno institucija, kiksali su, ali kiksaće i drugi. Dajem im najveće šanse – zaključio je Jakov Gojun priču za Balkan-Handball.com.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *