5 UTISAKA FINALA SP 2023: Silazak majstora, danske zmije, Francuzi „bez zuba“ i Mustafa…

Autor zika.bogdanovic
- Tweet
- Pin It
Poslednja izmena: 30/01/2023

Danska slavi nešto što niko nikada nije. Zemlja od tek 5.85 miliona stanovnika ima trostrukog uzastopnog šampiona planete u rukometu!

U finalu je pala Francuska 34:29 i tako se zaokružila priča započeta 2019. godine u Herningu sa nastavkom u Kairu pre dve zime.

SILAZAK MAJSTORA

Nikola i Mikel. Mikel i Nikola. I jedan i drugi u jeseni svojih velikih karijera. U problemu sa zdravljem koje je postalo problematično za obojicu u proteklom periodu. Nije bilo ovo njihovo finale. Karabatić je probao, ali posle povrede skočnog zgloba koja ga je prethodna četiri dana izbacila iz stroja, na ovom nivou nije bilo to to. S druge strane, Mikel je uživao u rapsodiji momaka koji ga nasleđuju i zadovoljio se ulogom asistenta. Teško je očekivati da ćemo ih više videti u vodećim ulogama. Krštenica ne prašta nikome. Njihove biografije su pelcer za sve ono što sada vidimo na terenu.

DANSKE ZMIJE

Simon Pitlik i Matias Gidsel. Generacija 2000 i 1999. Dok se Gidsel odavno pozicionirao i došao kao „kafetin“ na glavnu glavobolju danskog rukometa – poziciju desnog beka, ovakvu eksploziju Pitlika u postavci stvari gde su ispred njega po godinama i rejtingu Hansen, Lauge, Holm, niko nije mogao da predvidi. Obojica „bez mišića“, sa dugim korakom, tehnika u brzini, brzina u tehnici, nešto što nema ni jedna druga reprezentacija. Rasturili su francusku odbranu koja je objektivno čekala Mikela Hansena. Nije ga dočekala. Dobila je nešto gore.

X FAKTOR

Rasmus Lauge. Ima igrača koji svoje najbolje pokazuju u reprezentaciji, a ne u klubovima, a to je upravo ovaj danski gospodin rođen 1991. godine. Prolaznik kroz Kil, sa već popriličnom stažom prosečnosti u Vespremu, jedini „ding dong“ je pravio noseći dres Flensburga, ali zato u reprezentaciji je kao riba u vodi. Praktično sa tribina, s obzirom da je tokom turnira više bio u trenerci nego u dresu, ušao je i rasturio Francuze u drugom poluvremenu sa 10 golova.

FRANCUSKA BEZ ZUBA

Nedim Remili je zaslužio titulu MVP-a u slučaju da je Francuska osvojila zlato. Pokrpio je sjajni desni bek sve rupe, u napadu i odbranu, samo što još nije branio umesto Žerara i Debonea. Dika Mem nije bio taj Dika iz Barselone. Ono što je, međutim, najviše falilo Francuzima bila je sirova snaga na poziciji levog beka. Iako se pričalo „mogu oni bez svakoga“, na kraju balade se svelo da je falilo dalekometne paljbe Briea i Engesana. Išlo je preko neverovatnih pivotmena, ali pobede ipak donose bekovi i golmani.

MUSTAFI SE SPAVA

Nije bilo Hasana Mustafe u Poljskoj i Švedskoj tokom većeg dela turnira. Vratio se vremešni 79-godišnji predsednik IHF da kaže „I declare the tournament is over“. Jedva je poneo trofej uz pomoć saradnika, krenuo na jednu stranu, pa uleteo Landinu u kadar dok ga je dizao. Na prošlom je promašivao imena osvajača medalja, tako da se Egipćanin sada skratio maksimalno u izlaganju. Osim toga, nismo dobili ni predstavljanje MVP-a i najbolje postave turnira tokom ceremonije. Novinari i navijači iz celog sveta ostali su zbunjeni. Umesto da Gidsel ponese trofej ispred višemilionskog auditorijuma, da ta slika obiđe svet, MVP objava stigla sat vremena kasnije u Fejsbuk objavi na stranici IHF. Sigurno je to bolje iz ugla marketinga. Živeo rukomet.

FOTO: IHF, Rafal Oleksiewicz