Kolumna Žike Bogdanovića: 10 godina igre 7 na 6, istorija jedne greške…

Ovaj dan je bio rezervisan za pisanje kolumne o Domenu Makucu i Bundesligi koja se menja pred našim očima, ali vest iz Kaira me je okrenula na drugu stranu.

Svetsko klupsko prvenstvo okupilo je na IHF Forumu u egipatskoj prestonici i trenere, i razne stakeholdere željne da kažu šta misle u vezi razvoja rukometne igre, a samo par dana posle na sajtu Francuske rukometne Federacija, očekivani naslednik Hasana Mustafe na čelu IHF, Filip Bana je izjavio  da igra 7 na 6 „umanjuje značaj isključenja“, remeti logiku igre i stvara određenu vrstu neravnopravnosti, posebno u situacijama kada se šutira na prazan gol. Ono što je najavljeno će se vrlo verovatno i realizovati. Decenija je bila potrebna “rukometnim ocima” da shvate da to nije to.

Prošlo je tačno 10 godina od kako je pravilo zaživelo sa Olimpijskim igrama u Riju. I godinama, nakon što je uvedeno, trajale su kritike najvećih rukometnih autoriteta vezane za promenu filozofije rukometne igre, pa su s vremenom i one splasle u svom broju, jer su ljudi morali da se naviknu na to i nađu način da i u postojećim situacijama nađu najbolja rešenja.

Tako je Alfred Gislason 7 na 6 nazvao “sabotažom” i “dosadnim”, Kim Rasmusen je govorio da “ubija kreativnost”, a ređali su se i Hajner Brant, Rolf Brak, Magnus Anderson, Gijom Žil, Luka Karabatić, sve do Andreasa Volfa koji je poprilično bio besan zbog načina na koji igra reprezentacije Austrije, baziranog gotovo pa isključivo na igri bez golmana. Španski treneri su, uglavnom, ćutali i tražili način da ostanu na vrhu i u ovom segmentu.

I tako prođe cela jedna era dok oni koji odlučuju shvate da ova avantura nije imala smisla i da je menjala suštinu rukometne igre. Od tada do danas je izlapela sugestija mnogih o testiranju vremenskog ograničenja napada jer se rukomet poprilično ubrzao, ali ona o “ubijanju defanzivnih specijala” jednim prostim pravilom koje govori da se izmena može vršiti samo u posedu lopte, još uvek je itekako aktuelna.  Ona bi pomogla da sačuvamo razne Makuce, Cikuše i ostale od momaka koji više drže šipku u teretani od lopte u dvorani.

Valjda će i to doći na red…za 10 godina.