Utorak, 7. februar 2023. godine, bio je 4000. dan od kada je u srpskoj prestonici Beogradu odigrana poslednja utakmica EHF Lige šampiona. Razmere ove tragedije mogli smo najbolje da vidimo pre par dana kada su sami reprezentativci delili po društvenim mrežama insert iz jednog kviza gde dvojica takmičara nisu mogli da spoje likove nekih od najboljih srpskih rukometaša u ovom momentu i njihova imena.
Koliko je samo generacija izgubljeno za rukomet u politici, ekonomiji, medijima, među razredima i razredima dece koja nikada nisu gledala vrhunski rukomet i samim tim izgradila emociju prema jednom od sportova u kome je ova zemlja i ceo prostor bio prepoznatljiv.
I dok se sećamo 26.februara 2012. godine kada je Partizan odigrao poslednji meč te sezone sa Monpeljeom 20:30 pred 1.000 gledalaca u hali „Pionir“, a onda sledeće sezone sreću tražio i našao u niškom „Čairu“, tadašnjoj rukometnoj Meki, slikovit primer katastrofe koju živimo u našem sportu najbolje dočaravaju primeri koji slede.
Od tada je u Beogradu odigrano preko 200 mečeva košarkaške Evrolige sa kumulativno cirka 2.000.000 navijača na tribinama „Pionira“ i „Arene“.
Podgorica je dva puta slavila svoje najveće sportske uspehe – pehare ŽRK Budućnost u EHF Ligi šampiona 2012. i 2015. godine. EHF Liga šampiona se i dalje igra svake godine.
Skoplje je imalo tri ekipe u vrhu evropskog rukometa. RK Vardar je dva puta bio šampion Evrope 2017. i 2019. godine, a na dočecima na ulicama makedonske prestonice rukometne heroje čekale su desetine hiljada ljudi. RK Metalurg je godinama bio apsolutni hit postavljajući rekorde u brzini raspodate hale „Boris Trajkovski“. Hala se prodavala u desetinama minuta. ŽRK Vardar je više puta igrao na Final4 turniru EHF Lige šampiona.
Zagreb je imao rukometni hype sa Veselinom Vujovićem 2015. i 2016. godine kada se tražila karta više za mečeve četvrtfinala. I pored uspona i padova, i dalje se desi da u Arenu dođe preko 7.000 ljudi, a da hiljade ostanu van zbog greške administracije. Bio je domaćin EHF EURO 2018, a biće i Svetskog prvenstva 2025.
Ljubljana je „sigurna kuća“ ženske EHF Lige šampiona. Krim Mercator je redovni učesnik evropskog elitnog takmičenja sa velikim brojem svetskih zvezda koje nose njegov dres.
Jedini izuzetak kada je u pitanju prestonica bila je kvalifikaciona utakmica za EHF EURO 2020 kada je Hrvatsku u „Areni“ gledalo 8.000 ljudi.
Ako vam je lakše, onda brojite 2642 dana od poslednjeg meča EHF Lige šampiona u Srbiji uopšte, u Novom Sadu kada je Vojvodina ugostila Tatran na kraju sezone 2015/2016.
Nažalost i na muku svih, bilo bi pravo čudo ako ne dočekamo i 5000. dan.
Živeće ovaj rukometni narod….
2 komentari
Sačekaćete jos toliko dana.Jednostavno je tako dok su vam u rukometu Đurković,Blagojević, Đukić, Šljivo i slični. Dok njih ne oterate bićete tu gde jeste. Čemerno je sve u srpskom rukometu dok se isti igra zbog sudija i delegata i njihovih dnevnica. Koliko su dece oterali sa rukometa ovi znalci koje gore pomenuh.
Ajde bre nesretnici tako ste pisali i 2012/13. Pa bas Blagojević je (uz Marijanovica i njegovu ekipu) bio taj Partizan koji je dve godine igrao ls. Pa u Srbiju dolazili Monpelje Hamburg Flensburg Kopenhagen Seged itd. A vi komentatori i novinari pljuvali. Igrom slučaja bas u tim godinama su i muški i žene osvojili medalje bili smo i na olimpijadi imali 20.000. Naše sudije tada sudile finala ls i vrh ep i sp. Dok smo mi morali u Niš da bi gledali ls ljudi su se bavili butulijom i legendama. A i danasnja repka 5-6 iz tog Partizana. Srbima neprijatelji ne trebaju.