I?
Šta bi?
Nothing…
Nothing?
Kako, bre, nothing? Pa ceo svet je video. Alo, Evropsko prvenstvo, milioni gledaju, utakmica koja odlučuje o nečemu. Čemu video tehonologija? Čemu onda ta transparentnost prekopirana od drugih? Da se sami posipaju pepelom? Više ne moraju samo da zvižde, nego i da ti objasne zašto te kradu?
Ono jes, bilo je malo neprijatno Nemcu. Mučila ga i mikrofonija. Iz usta jedno, na čelu pisalo drugo.
Ima ona čuvena kada žena uleti u kuću i zatekne muža na gomili sa švalerkom, a on ispali onu:
Da li veruješ meni ili svojim očima?
E, tako nekako.
Znam da je u Mađarskoj rukomet državni projekat, ali opet šta kažu te glavešine, svi ti MOL-ovi, MKB-ovi, One-ovi, Pickovi i ostali što guraju milione decenijama u klubove i akademije i ne pitaju. Čekaj, zbog čega su nam izbili šansu da se borimo za plasman na Svetsko prvenstvo? Da bi domaćin koji je svetska sila u tom sportu, a ne može da napuni halu u špicu prvenstva sa 12.000 mesta, bio favorizovan? I da izuzmemo te teorije zavere, jer Švedska nije domaćin u Herningu, do čega je onda? Kako mogu tako iskusne sudije da naprave ovakvu grešku? Da bace senku na ovakvu sportsku svetkovinu? Hoće li nekada neko biti banovan na 2,5, 8 utakmica? Da se rebne javno kao neki Suholežnik i Ituriza?
Ne sumnjam da će se ubrzo dići sudijsko-delegatska kuka i motika da nam objasni da to što smo videli u stvari nije to, da su zapravo mediji krivi, mreže krive, svi krivi, oni pravi. Tako biva svaki put, ali nevezano za to, običan svet je bitan, onaj koji odmahuje rukom od sinoć, smeje se i psuje u isto vreme.
A igrači psuju raspored, ali hrabro, u sebi. Evo Luke Cindrića, jasno-glasno, hvala Bogu. Njegove su lože, njegovi zubi i dislocirani prsti na rukama. Ni jedan novinar, navijač, ni predsednik neće brinuti o njima više nego oni sami o sebi. Ćutali su godinama. Ćute i sada. Dok ćute, biće im tako. U Americi se dignu muškarci, žene, nema ženske košarke dok ne date lovu i čarter letove. Džabari Parker šeta u šimikama i belim čarapama i niko ga iz Beograda isterati neće bez njegovih 5 miliona trenirao on ili sedeo u barberi shop-u narednih godinu i po dana, a šta rade Jorgensen, Srna i ekipa? Krpe tetive i ligamente ovakvim i onakvim zracima kako bi iole došli normalni u klubove, jer žurka se nastavlja tri dana posle ispaljenih konfeta u BOXEN-u. Onaj gazda u klubu računa da si januar proveo na plaćenom odmoru, a trener šta će, po rasporedu, utakmica je već narednog vikenda. Ostali što su imali sreće da prežive ovu januarsku mleveonicu sa sedam utakmica u 12-13 dana, malo infuzije i cepaj dalje.
Show must go on.
Ili što bi od sinoć rekli.
„After review… nothing“.
